Добрица Ћосић: Све црногорске драме су последица титоизма!
1 min read
Добрица Ћосић
(„Црна Гора, од како се зачела као држава, била је и остала искључиво поприште властољубља.“)
У својој књизи (дневнику) „У туђем вијеку“, под датумом 11. септембар 2000. године, Добрица Ћосић, поводом интервјуа који је дао за подгоричку ревију „Исток“, говори о антисрпским приликама у Црној Гори:
Дао сам интервју црногорском часопису Исток. Изговорио сам једну кратку оцјену Тита, Критиковао сам црногорски сепаратизам и шовинизам, као и „великог“ државника Мила Ђукановића. Очекујем црногорску дреку и грдњу.
Драма савремене Црне Горе јесте завршетак распада титоистичке Југославије. Све покретачке енергије те драме, сви фактори њеног раскола са Србијом и раскола у себи, имају титиоистички корен.
Црногорски менталитет том распаду титиоизма даје племенску жестину и радикалност чије су последице поразне. Од када су Црногорци стекли самосвест, никада у том народу није постојала толика мржња против Срба; то је нова историјска појава и плод титоизма и црногорске „демократије“.
Демократију чине грађанска права, установе и јавно мњење са духом априорне толеранције другачијег мишљења. А црногорско друштво јесте агонично исполитизовано. Друштво у коме су политичке страсти надмоћније од политичке толеранције, друштво које је национално, социјално, религијски, економски, сталешки, племенски антагонизовано, није демократско друштво. Слобода, право и дужности, у црногорском друштву имају стихијски и деструктатиан карактер.
Црна Гора, од како се зачела као држава, била је и остала искључиво поприште властољубља. Држава је коб црногорског племена. Храна нераду и неморалу; грандоманији и трагикомедији црногорских Срба и црногорских Црногораца.
Црна Гора је ушла у свој трећи грађански рат. Први под окупацијом, други у титоизму (1948-1956), трећи садањшим расколом у „транзицији“. Ако се данас не пуца и не тера у логоре, поделе у народу су такве да ће се пуцати чим се за то укаже прилика.
Почетком године, рекао сам патријарху Павлу: „Црна Гора је за српски народ и Србију – друго Косово. Биће то права национална катастрофа.“
Људи који долазе из Црне Горе, говоре о јаком и све јачем антисрпском расположењу, о шовинистичкој мржњи против Србије и Срба. То се не може повратити у нормално стање.
Црногорство је данас најжешћи и најболинији израз антисрпства. Ти преверници и отпадници, црногорски, усташки мрзе Србе. Светозар Маровић, у кога сам највише веровао, разочарао ме интервјуом у Недељном телеграфу, лаком, идеолошком фразеологијом, без иједне критичке мисли према црногорском сепаратизму и шовинизму. Са таквим црногорством, докончава се Коминтернина антисрпска деструкција.
Ми смо са титиозмом ступили у етапу свог расрбљавања и разарања свог архетипа и свог идентитета. Наредни нараштаји морају да уложе сав умни и стваралачки потенцијал да се обнови и препороди српски етнос, српско национално биће. Али, за тај препород српски народ нема снагу, он ће нестати у 21. и 22. веку.
(из књиге „У туђем вијеку“, Службени гласник, Београд, 2011)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pa ja ne mislim da je mnogo pogriješio.Naš narod nema jačinu, čvrstu vjeru, da zna svoje prave ciljeve, evo to najbolje vidimo sad… kad se ruši vlada Z. K.. šta im je cilj, šta je prioritet svih prioriteta… A da je za sve Srbija kriva, puca na sva zvona… TUŽNO, MOJI SU, ALI JE TAKO.
Добри Добрица,титоиста и удбаш ,зар постоји неко ко му може вјеровати
Antiekumenisto, jedno ne možeš osporit. Sve što je rekao Dobrica o crnogorskim ustašama, sve mu je na mjestu! Crnogorski tzv. „građanski antifašizam“ ili titoizam, kako Đedo reče, brozomora najteža je bolest i teško proklestvo italijanizovanih Grko-Morlaka i Ilira, i nekoliko desetina neznavenih i zavedenih bez svjesti, koji ne znaju ni ko su ni što su. Tumaraju u mržnji braneći nakaradnu tvorevinu dok skavliče „E viva vero“ i „Nek je vječna“ (sa pokradenog neferenduma privatna kvazidržava don Mila Dukljanovića). A vječna ne može bit, jer je pre Crnjogore ovde postojala najstarija Srbija. Sa tim se te ustaše nikako ne mire.
Da ne vredimo kao narod ne bi se tolike imperije borile za ovaj naš prostor , i tolike imperije propadale u blatu naše crnice , a nas opet ima toliko, da moraju da računaju na nas i da nas uvažavaju !
Kaze „Marovic u koga sam najvise verovao“. Pa onoga kad dijete vidi na televizor, kapira da mu se ne moze vjerovati. Tu smo recimo kao manja sredina u nekoj prednosti. Svak svakog zna i zna kakav je ko, te je stoga opseg manipulacije manji, ali nazalost iako smo svjesni toga prodacemo se ako vidimo interes pa bez obzira sto znamo ko je i kakav je preko puta. Ja tebe serdare- ti menE vojvodo.
Њему је требало преко тридесет година да схвати да се Кардељ није шалио када је рекао да је Југославија прелазна творевина. И он је инфициран Брозоизмом био дуго времена.
Divim se sposobnosti ovog čovjeka da stvari tako briljantno i precizno jezički formulise.
Iako je vrlo inteligentan i odlično je analizirao Srbsko društvo, ipak sve to gleda kroz prizmu depresivnosti.
I knjige su mu takve.
Srbi su mogli da nestanu nekoliko puta, ali nisu, ne zato što su posebni ili nesretni, nego zato jer Gospod nije dao.
Slično je i sada , kao što je i bilo u velikim iskušenjima ranije.
Imamo veliku silu koja se nadvila nad ove prostore (SAD-EU) alijansa i mijenja se etos naroda i umovi ljudi pod pritiskom.
Jedan dio se ponaša u skladu sa „ko može ratovati s njima“ i prihvatićemo njihove vrijednosti, a odreći se svojih.
Drugi dio treba da sačuva smirenje i drži se SPC, jer sve drugo će doći po sebi.
Najgora iskušenja su porazna demografija i odseljavanje u EU.
Pogodio si u centar. Srba je sve manje zato sto se ne bave stvarima od kojih se zivi, a to su rad i stvaranje porodice. Meni je jasno da nema jednostvanog resenja ni za pitanje Kosova, R. Srpske i Crne Gore, ali mora se ziveti. Ne vidim da su to pitanja koja gradjani postavljaju politicarima. Gde su radna mesta, vrtici, skole? To niko ne pita. Svi se bave samo velikim temama. Sto kaze Cegovic: Majku pitaj za pare, a oca za cojstvo i junastvo.
Zato sto je stari udbas patio za komunizom.Sve poslije pada pentagrama za njega je bilo moranje.