Досије Ђукановић: Ево зашто народ скандира „Мило, лопове“

Владавину Мила Ђукановића обиљежиле су многе криминалне афере, напади на новинаре, велико обогаћивање њега и његових ортака, као и неблагонаклон став према Србији и Русији.

Ђукановић своју каријеру је почео као комунистички омладинац уз помоћ свог оца, који је био истакнути црногорски политички функциониер. Чињеница да је син познатог политичара, као и његове политичке везе, помогле су Ђукановићу да се брзо „попне“ до мјеста члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

Само 10 година касније, Ђукановић улази у црногорску власт, након пребијања радника од стране тадашње комунистичке власти на Жутој греди, који су узвикивали „Нема рада док не падне Влада“. Наиме, радници Железаре „Борис Кидрич“ из Никшића кренули су за Титоград како би демонстрирали против тадашње власти. Али, успут су их дочекали полицајци, који су их напали сузавцем и пендрецима.

Слично као што је Ђукановићева полиција тукла и растјеривала опозиционе демонстранте у Подгорици. Иако је комунистичка власт у Црној Гори пробала да силом спријечи одлазак с власти, то се ипак десило, а Ђукановић се „кандидовао“ за улазак у нову владајућу гарнитуру изјавама да је полиција претјерала и да се у Црној Гори неће десити „потоп“, већ да ће бити срећнија него што је била.

Након пада власти 1989. Ђукановић улази у нову владајућу гарнитуру, а само двије године касније уз велику подршку Слободана Милошевића постаје и премијер Црне Горе. И то најмлађи у њеној историји, јер је имао само 29 година.

Разлаз са Слобом

Ђукановић је на владајућим мјестима био чак 27 година, али његов однос према онима који су га подржавали у власти се често мијењао. Тако је само три године након што је постао премијер почео да мијења свој однос према Слободану Милошевићу, који се одразио и на односе у његовој Демократској партији социјалиста. Већ 1997. отворено је био окренут против тадашњег вође Србије, па је чак у једном интервјуу рекао да је Милошевићева политичка филозофија застарјела.

Иако је подршка Милошевића била једна од кључних да би Ђукановић уопште постао премијер Црне Горе, то му није сметало да нападне Слобу и Србију. Отприлике тада почиње и његова националистичка реторика у којој се представљао као неко ко чува интересе Црне Горе, а у често је руководство из Србије апострофирао као највећи проблем у тој замисли.

Зато већ 2000. године ДПС бојкотује тадашње савезне изборе и тада већ отворено прича о томе да Црна Гора треба да се осамостали. Двије године касније потписује Београдски споразум о оснивању Државне заједнице Србије и Црне Горе, који је био орочен на три године да би 2006. расписао референдум за коначно отцепљење Црне Горе, гдје је његов Блок за независну Црну Гору на покраденом референдуму добио подршку 55 одсто грађана.

На крилима црногорског национализма, Ђукановићева власт се учврстила, а он постао малтене господар Црне Горе.

Шверц цигарета

Ђукановић је према подацима које су медији објављивали један од најбогатијих државних лидера на свијету. Занимљиво је што нико није објавио на који је начин Ђукановић стекао то своје богатство, с обзиром да је на власт, судећи по фотографијама из тог времена, дошао малтене у патикама и џемперу.

Али, треба знати да су се за њега лично и његову владавину везивале многе афере. Сигурно најпознатија је у вези са шверцом цигаретама. Наиме, Служба за борбу против мафије у Италији објавила је извјештај према којем је Црна Гора за вријеме његове власти окарактерисана као „рај за незакониту трговину и уточиште за криминалце“.

У извештају који је 2009. објавио Међународни конзорцијум истраживачких новинара пише да је у оптужници која је у Барију подигнута против Ђукановића написано да је Црна Гора од 1994. до 2002. године била „рај за шверц цигарета“ у којем су учествовали италијански картели Камора из Напуља и Сакра корона унита из региона Пуља, на југу Италије.

Новинари су открили да Ђукановић посједује некретнине и компаније у вриједности од бар 14,7 милиона америчких долара, његов брат Ацо Ђукановић 167 милиона долара, а сестра Ана око 3,5 милиона долара.

„У судским документима наводи се да је Ђукановић до гуше умијешан у све. Био је свјестан огромне количине новца која је долазила од незаконитог кријумчарења дуваном које је било у рукама италијанског организованог криминала. Његова похлепа за новцем га је учинила толико непринципијелним, да се уклопио у (криминално) друштво„, оцјењује се у тексту.

Међутим, италијански суд је убрзо одустао од гоњења Ђукановића јер је он имао имунитет с обзиром на високу државну функцију коју је обављао.

Међутим, једна од најтамнијих мрља Ђукановићеве власти свакако је убиство главног уредника листа „Дан“ Душка Јовановића. Овај лист је био прилично критичан према Миловој власти, а након 13 година и даље се не зна ко је наручилац овог злочина.

Афера аферу стиже

Велики број најтежих кривичних дјела прате владавину Ђукановића, а велики број њих се повезује са економских криминалом. Тако су, на примјер, званичници САД потврдили да су тројица руководилаца „Мађар телекома“ подмитили владине званичнике у Црној Гори како би та компанија стекла власништво над „Телеком Црне Горе“.

Американци су тада саопштили да су ти владини званичници узели од Мађара чак 7,35 милиона евра, а да је мито добила и „сестра највишег владиног функционера која се бави адвокатуром“.

Недавно је објављен и податак Глобалног финансијског интегритета (ГФИ) да је из Црне Горе од 2001. до 2010. године изнијето 6,2 милијарде долара.

„Породица премијера (и бившег члана комунистичке партије) Мила Ђукановића сада је један од најбогатијих свјетских владајућих кланова, па су чак и мрвице које падају са њиховог стола велике. Од пет младих црногорских грађана најмање два су незапослена, а Ђукановићев сестрић Един је као студент купио стан на Менхетну за 900.000 долара“, написао је у ауторском тексту „Ворлду“.

Ово су само неки од примјера шта се дешавало и дешава у току Ђукановићеве владавине Црном Гором. Међутим, сем малверзација са великим цифрама, у јавности се често износе и оптужбе о страначком запошљавању и намјештању послова од стране Милове партије.

Мржња према Србији и Русији

Ђукановић је више пута чинио потезе који су били у супротности са интересима Србије. Тако је 2008. године Црна Гора признала независност тзв. Косова.

Слично се догодило и када су гласали да се тзв.Косово прими у УНЕСКО, иако је то било против интереса Србије.

Ђукановићев режим се обрукао и увођењем санкција Русији, као и нелегитимним уласком у НАТО, мимо воље већине грађана Црне Горе.

Врхунац свега је што је Ђукановићев режим често вршио притисак на Српску православну цркву, у покушају да као врховну црквену институцију постави неканонизовану ЦПЦ.

Иначе, једна од најскандалознијих изјава коју је Ђукановић дао била је она о Гаврилу Принципу, кога је прогласио ништа мање него терористом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: