Досије Драган Брковић: Милов кум – краљ стечаја
1 min readУ компанијама “Вектра Јакић” и „Вектра Монтенегро“, чији је власник Драган Брковић, могао би бити уведен стечај, јер је са њима раскинут уговор о репрограму пореског дуга.
Према подацима “црне листе” пореских дужника коју је објавила Пореска управа, “Вектра Јакић” и „Вектра Монтенегро“, држави дугују 13,8 милиона евра, а уговор о репрограму је раскинут још 12. јула прошле године.
Када је “Вектра Јакић” потписивала уговор о репрограму, чиме се обавезала да ће редовно измиривати старе обавезе на рате и нове које буду долазиле, њен порески дуг износио је 4,2 милиона евра, а у међувремену је повећан на девет милиона.
Дуг „Вектре Монтенегро“ је остао исти 4,8 милиона.
Имовина обје Вектре већ је оптерећена бројним дуговима, а њихови рачуни су у блокади од јуна 2016.
Брковић, иначе кум актуелног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, познат је као краља стечаја.
Каријеру „бизнисмена“ почео је као продавац ауто дјелова. Онда су дошле деведесете и санкције током којих је ,,открио“ алуминијум. Логика бизниса била је одвећ проста, и одвећ подржана са врха: плаћао је КАП-у обезвријеђеним динарима из примарне емисије, а алуминијум продавао за доларе, по тржишној цијени.
Посао је представљан као херојско, јер се тако, кршећи санкције, наводно, спашавао КАП. Спашавали су се, ипак, кумови.
Брковић је у ери приватизације стекао империју – узео је стотине милиона евра кредита, заузео стотине хиљада квадрата земље од планина до мора, десетине хиљада квадрата стамбеног и пословног простора. Постао је власник много чега: од Вектре Монтенерго до Вектре Јакић, а приватизовао је неколико фирми – од ХТП Боке, преко Румијатранса и Морачатранса до Корпорације Јакић.
Упропастио комбинат Велимир Јакић
Значајно мјесто у дугом низу лоших приватизација у Црној Гори управо заузима примјер некад чувеног Шумско-индустријског комбината „Велимир Јакић“, у Пљевљима, када је та компанија дошла у руке Брковића.
У компанији „Велимир Јакић“, прије приватизације, било је запослено око 500 радника.
Брковићева Вектра купила је Јакић средином 2006. године по веома повољним условима. За 1,6 милиона евра Брковић је добио компанију и концесије на 30 година. Поред привилегија, уступака, и великих ресурса Брковић је успијевао да буде нон-стоп у минусу.
Када је преузимао Јакића, Брковић је обећао вишемилионске инвестиције и да ће сачувати радна мјеста, а вријеме је показало да је од тога мало остварено.
Према подацима МАНС-а, Вектра Јакић је у току 2010. остварила само 18 одсто производње на коју је била обавезана уговором.
Привредни суд у Бијелом Пољу увео је 28. маја 2012. стечај у Вектру Јакић, на захтјев ОТП банке. Стечај је уведен због неизмиривања кредита од 75 милиона евра, који је банка одобрила Вектри Монтенегро, а гдје је Вектра Јакић била жирант.
Иначе, осим по продаја обловине без њене прераде у готов производ, Брковићева управа позната је и по нехуманом и нељудском односу према запосленим у Вектра Јакић.
После двогодишње агоније, суд је 2014. године потврдио План реорганизације, чиме је “Вектра-Јакић“ тада изашла из стечаја, али се ускоро нашла у истој позицији, јер је настављена пракса гомилања дугова.
Уништио бисер Херцег Новог
Некада најзначајнија компанија у Херцег Новом хотелско-туристичко предузеће „Бока“ продата је крајем 2007. године Брковићу, блиском Ђукановићу, који је експресно уништио један од бисера туристичке понуде Црне Горе.
Уочи приватизације, у компанији су била запослена 222 радника, док је у власништву туристичког комплекса било преко 126 хиљада квадрата земљишта и близу 50 хиљада квадрата објеката, попут некада престижних хотела „Плажа“, „Тамарис“ и „Игало“, или ресторана „Жањице“ на Луштици, те „Галеба“ и „Левангера“ у Новом. Сви туристички објекти налазе се на атрактивним локацијама херцегновског залива.
У некада престижне хотеле, након приватизације, готово да ништа није уложено.
Вриједан туристички комплекс, продат је по неупоредиво мањој цијени него што је била његова тржишна вриједност, а Влада Црне Горе је са купцем закључила штетан уговор, којим га је фаворизовала на рачун јавног интереса.
ХТП „Бока“ је продат за 22,2 милиона евра, односно за готово 50 милиона евра мање него што је био процијењен акционарски капитал туристичког комплекса.
Брковић већ у старту није испунио уговорене обавезе, али то Влади није било довољно да раскине уговор са њим, већ му је додатно повлађивала и продужила рокове за испуњење инвестиционог плана. Међутим, инвеститор ни додатне рокове није реализовао.
Купац се обавезао да у року од три године инвестира 50 милиона евра, при чему је јасно дефинисано да са улагањима мора почети најкасније 1. новембра 2008. године. Конкретно, Брковићева компанија је у 2008. години морала да уложи 25 милиона евра, годину касније 15 милиона, а 2010. године додатних 10 милиона. Као одвојена опција остављена је могућност да подгорички бизнисмен додатно инвестира још 14 милиона, чиме би укупни износ инвестиција достигао суму од 64 милиона.
Поред тога, компанија „Вектра Монтенегро“ је прихватила да годишње улаже 200 хиљада евра у развој херцегновске општине, од чега се половина односила на развој спорта, а половина на комуналну инфраструктуру. У погледу социјалног програма, инвеститор се обавезао да у периоду од пет година неће отпустити ниједног радника, који је запослен у сталном радном односу.
Компанија Брковића је, међутим, кредитом купила хотелски комплекс у Херцег Новом, који касније није враћала, због чега је накнадно за инвестиције бизнисмен гарантовао својим некретнинама. Цијена тих некретнина је утврђена у знатно већем износу него што су тржишно вриједиле и није била довољна да гарантује инвестиције.
До 2011. године, односно пуне три године од потписивања купопродајног уговора, „Вектра Монтенегро“ није испунила своје инвестиционе обавезе, али је Влада Црне Горе све то толерисала.
Влада Црне Горе потом са Брковићем потписује анекс уговора, али тајкун крши и нове рокове, па тако до краја 2012. године купац није испунио ни најновије преузете обавезе.
Тек средином јуна 2015. године, након поступка за отварање стечаја који је покренут још 2011. године, фирма “Вектра Бока” је званично уведена у стечај, а рјешење о покретању стечајног поступка донио је предсједник Привредног суда и стечајни судија Блажо Јованић.
Он је усвојио захтјев “Црногорске комерцијалне банке” из Подгорице, којим је крајем 2011. године тражила стечај због невраћеног кредита. Пред крај 2014. године Брковић је банкама дуговао износ од 200 милиона евра.
Прочитајте још:
Ево на кога је ДК мислио кад је говорио о “презимењакињи” и Берлусконију
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Brkovic je prije kumstva sa Milom prodavao auspuhe. Onda postao „privrednik“.
Ministar auspuha bez katalizatora!
Privredno i nacionalno nepismen. Inace ima I dobrih kvaliteta.
TRIDESET GODINA KOJE SU POJELI SKAKAVCI!
Мафијашка кумства!!!
Биће интересантно у Спужу