Досије „Корупција на високом нивоу“: У бесцјење добили хиљаде квадрата

Имовина цетињске Кошуте, некадашњег црногорског привредног гиганта, након стечаја уведеног 2013, продата је за свега 340.000 еура, иако је процијењена на 2.269.560 еура, према налазу судског вјештака Андрије Павлићевића.

Остатке некадашњег гиганта, практично у бесцјење преузеле су три цетињске приватне фирме и Пријестоница. Они су тако дошли до десетине хиљада квадрата земље и објеката у срцу Цетиња.

Брзо по куповини двије приватне фирме су препродајом само дијела имовине, практично вратиле новац који су уложиле.

Кошуту је прије ове продаје била преузела компанија Мontenegro moders shoes (ММSH), која је отишла у стечај у јуну 2013, пошто је распродала дио атрактивних некретнина (види бокс). Али, остало је било још доста: десетине хиљада квадрата пословних простора, магацина, фабричких хала…

По увођењу стечаја, у марту 2014. стечајни управник Здравко Цицмил расписује први јавни оглас за продају имовине ММSH. Одређена је почетна цијена од 2.231.190 еура за управну зграду од 1.300 м2, више производних погона, магацина, ресторан… У огласу је наведено да је земљиште под објектима и около објеката 21.973 квадрата, да се продају објекти, док за земљиште важи право коришћења.

Други оглас о јавном надметању за продају имовине објављен је у септембру 2014, а посљедњи, трећи, у марту 2015. Цијена је у међувремену пала на милион и по еура.

Јавни огласи су пропали – нико се није јављао.

На крају, непосредном погодбом, имовину некадашње Кошуте преузеле су три приватне цетињске фирме: Монтел, Еурогaм и Зрножит, као и Пријестоница Цетиње. Занимљиво је да се Пријестоница укључила у цијели процес пошто су прво три фирме понудиле 340.000 еура за сву имовину.

Пријестоница је донијела у октобру 2015. Одлуку да купи имовину бивше Кошуте, ако не буде прелазила цијену од 70 еура по квадратном метру. У одлуци децидно стоји: ,,Уколико се постигне купопродајна цијена по повољним условима, не већа од 70 €/м2, овлашћује се градоначелник Пријестонице Цетиње да потпише Уговор о купопродаји непокретности’’.

Пријестоница је купила управну зграду од 1.300 квадрата за 81.600 еура, а приватници су остатак некретнина платили 258.400. Дакле испада да је квадрат цјелокупне имовине у просјеку продат знатно испод тржишне цијене, мање од 15 еура.

Како је могућа била оваква распродаја? Судија Привредног суда Миодраг Анђелић одобрио је трансакцију, наводећи касније, у документу који је потписао 15. фебруара 2016, да је купопродајним аранжманом постигнута тржишна цијена!

А колико се заиста на тржишту квадрат у срцу Цетиња креће? ЦИН-ЦГ је од Управе за некретнине Цетиња, добио мишљење по којем се просјечна цијена земљишта по квадрату у том дијелу града креће од – 30 до 50 еура. Цијена пословних простора, магацина и зграда, вишеструко је већа.

,,Проблем је што је све било руинирано и нико није био заинтересован да купи ту имовину. Постоји више кривичних пријава јер се имовина фабрике разносила. Остали су само зидови. Из некадашње фабрике крали су се и каблове за струју. Све би пропало да се нијесу јавиле ове три фирме,” каже за ЦИН-ЦГ стечајни управник Цицмил. Он наводи да су се повјериоци сложили са продајом и да је након ње измирен највећи дио потраживања.

У новембру 2015, мјесец дана прије потписивања уговора, градоначелник Цетиња Александар Богдановић потписао је протокол о сардањи са директорима четири цетињске фирме: Зрножит – Јованом Калуђеровићем, Еурогaм- Миленком Марковићем, Монтел – Дејаном Јовићевићем и Силеx промет – Владимиром Вујовићем, којим је предвиђена реконструкција хала. Најављено је отварање бизнис зоне на простору некадашње Кошуте и запошљавање око 250 радника. За приватне компаније које учествују у пројекту обећан је стимуланс од стране Пријестонице.

Као један од стимулатива можда је било и учешће Пријестонице у куповини имовине ММSH.

Од четри предузећа, чији су власници потписали протокол о градњи бизнис зоне са градоначелником Богдановићем, једино фирма Силеx промет није учествовала у директној нагодби око имовине ММСХ у стечају. То је убрзо исправљено.

У августу прошле године у цетињској Управи за некретнине Силекс промет уписује се као власник двију зграда на простору бивше Кошуте – од 2.460 и 85 квадрата, које су након куповине с краја 2015. биле укњижене на фирме Еурогум и Монтелл.

Власник Силекс промета, Владимир Вујовић, за ЦИН-ЦГ каже да његова фирма уз помоћ кредита ради на реконструкцији тих објеката. Потврдио је да је од Еурогам и Монтел купио наведене некретнине. И то за цијену од – ,,сто и нешто хиљада еура”.

Тако су Монтел и Еурогам који су за укупно 136.000, купили највећи дио имовине бивше Кошуте, осам мјесеци касније, скоро за исте паре продали, али не цијелу, већ дио имовине до које су дошли. Купили су за мање од 15 еура по квадрату, а продали за више од 40.

Из Кабинета градоначелника Пријестонице Цетиње, ЦИН-ЦГ је добио потврду да ће баш ових дана на локацији коју су они купили почети реконструкцију и градњу објекта у којем ће се налазити бизнис-инкубатори и сродни садржаји: ,,Захваљујући томе, у новој пословној зони бесплатан простор и пратећу инфраструктуру добиће и млади из нашег града, заинтересовани за покретање сопствене дјелатности’’, наводи се у изјави.

И док грађевински радови трају, предмети везани за бившу Кошуту, стечај и продају имовине, одавно се налазе у Специјалном државном тужилаштву.

Продаја и поред забране

Новим власницима продата је чак и земља која је била под спором и то још од 2005. године, када је због реституције суд на Цетињу донио привремену мјеру забране отуђења и оптерећења земљишта на дијелу катастарских парцеле бивше Кошуте. Ради се о 4.129 квадрата које потражује породица Мартиновић. И поред ове забране, судија Привредног суда Миодраг Анђелић 20. јануара прошле године доноси ријешење којим налаже брисање свих терета, па и на имовину која је била предмет реституције.

„Ми смо за продају наше имовине сазнали неколико мјесеци пошто је посао закључен“, каже за ЦИН-ЦГ Петар Мартиновић, чија породица потражује парцелу.

,,Захтјев породице Мартиновић примили смо тек када је све завршено. И у уговору који смо сачинили пише о реституцији. Сада се чека правно тумачење. Та земља је приведена намјени, а ако докажу своја потраживања Мартиновићи ће бити намирени од државе”, каже стечајни управник Цицмил.

Маритновић, са друге стране истиче, да су их морали обавијестити о продаји имовине и тврди да њихове парцеле никада нијесу приведене намјени. Предали су прије пар мјесеци захтјев Комисији за повраћај и обештећење којим траже поништавање уговора. Још чекају одговор. Уколико буде негативан припремају кривичне пријаве против стечајног управника Цицмила и судије Привредног суда Анђелића.

Из стечаја у стечај

Индустрији модне обуће Кошута, била је једна од првих великих социјалистичких фабрика у коју је уведен стечај, у марту 1996. Око 1.200 радника послато је на биро рада.

На дан увођења стечаја, фабрика је поред управне зграде са инвентаром, имала ресторан са кухињом, амбуланту, магацин готове робе, возни парк, више погона и радионица у којима је било око 600 машина. Поред погона у Даниловграду и Бару, Кошута је посједовала 45 продавница широм бивше Југославије. Годишње се производило преко милион пари обуће, а извозило се највише у Русију и Италију. Након увођења стечаја на лагеру и у бројним продавницама је остало преко пола милиона пари ципела.

Прије увођења стечаја имовина Кошуте је процијењена на скоро 30 милиона марака.

Компанија Монтенегро модерн схоес (ММСХ) преузима фабрику Кошуте 2001. године. Након три године продаје све Кошутине пословне просторе, међу којима су и објекти на престижним адресама у Београду, Будви, Тивту Подгорици, Цетињу, Никшићу и Бару. Већински власник ММСХ био је Милета Брајковић, а компанија је отишла у стечај у јуну 2013. године.

Бивши радници Кошуте годинама протестују због неизмирења обавеза према њима.

(Извор: ЦИН-ЦГ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: