Довека Српкиња рађа за гроб?
1 min read
Михаило Меденица
Пише: Михаило Меденица
Порани мученица, Српкиња, да наложи шпорет мртвоме дому…
Још за мрака, ископаних очију и сломљених руку…
Помузе побијену стоку и пристави крваву варенику…
Хитра, преклана и распета о крушку, пребијених зуба покида клинове из шака да умеси хлеба.
Жури да пред мужа обешеног о вериге принесе кафу и ракију, лаконога мученица, пребијених ногу…
Уморио се домаћин, Србин, тежак- до касно је гостио комшије…
Поноћ је прошла док су му силовали, побили и спалили све.
Ваљају добре комшије више него род…
Именом су звали све што су клали…
Извинили се што су затрајали толико, брже би да се снаја није отимала у пластовима више куће…
Да није пркосила, Српкињица, да је молила за смрт, да их није гледала право у очи док су били на њој- очас би силовали и задавили, но младо, поносно, тек дошло у кућу…
Само што се у њој заритало Српче, још се нису ни одлучили по којем ће га безглавом ђеду назвати, да ако се коначно запати мушко име непреклано, но…
Само да се није отимала и пркосила дочекала би да види дете кад су га истргли из ње и бацили на пламене навиљке…
И сена су побили, сломили стожине ко кичму Србину.
И ливаде, да не србују, да закорове…
Поранила је мученица, Српкиња, пре очију и видела да синовима и кћери распреми гробове…
Ону постељину што је чувала за даровање, дошло је време, наздравље, земљу да дарује…
Док још гори кућа да рашири окна, да планина замирише, да се безока нагледа безглаве деце…
Тихо, лаконога мученица, да побере росне крстаче и ноктима уреже имена…
Самоникле крстаче, дивљаке, вазда су добро рађале…
Да их пободе мајка у крваву земљу и послужи врућега хлеба крај њих, сад ће деца…
Па, да сирота почине, тихо умре да ког не пробуди, пре него што петли најаве опела за српска села…
Села којих више нема, која нико не помиње и не жали.
Села у којима су се прве комшије одазвале ђаволу на мобу,
па затрајала до касно у ноћ.
Где су им ђедово застали- они су доклали…
Но, ко да пожали мучене Српкиње дроб- Српкиња дарује земљу, Српкиња довека рађа гроб…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Srpkinja
Tiho place
Nemusto prkosi
Dok saranjuje
Zna ona
Za koji put
Svoje sprema
Jer
Boga ima
I veru
Da nece vazda
Srpkinja
Radjati
Samo
Za grob
Снажно и тачно, Михајло. Али тај је гроб наш вечни живот. Без страдања нема васкрсења, сећаш се. Ако су Христа гонили и нас ће гонити. Тешко онима које не гоне, који се крију и улагују да би сачували живот. „Срб је Христов радује се смрти“.
Snazan autor, tekst ubitacan.
Brzo zaboravljamo, ne postujemo svoje zrtve koje smo u stvari mi, i zato nam se ponavlja. Tako i sa herojima nasim, “Sve ce to narod pozlatiti” se stalno ponavlja.
Ali, bar deo svesnog, probudjenog naroda, ma koliko mali bio, ponavlja i podseca na nasa stradanja, otkriva pravu srpsku istoriju a to je za nas opstanak presudno vazna misija. Zato pozdrav za autora teksta i podrska.
UZZZZZZZZAS ZA CITANJE,A TESKA ISTINA…SRPSKE MAJKE I NJIHOVE SUZE NIKO OD OVIH STO BASTINE EVROPSKE VRIJEDNOSTI NE POMENU,SAMO MAJKE SREBRENICE…KAO DA SU SRPSKE MAJKE NEVAZNE,JER ONE NE PLACU GLASNO DA IH CUJE SAV NEPRAVEDNI ZAPAD…TAKO I U CG U VLADU NE DAJU SRBIMA,JER NE BASTINE EVROPSKE VRIJEDNOSTI…SAMO MI NIJE JASNO KOJE,KAD NEMA PRAVDE NI JEDNAKOSTI ZA SRBE NIGDJE NI KADA CE TOME DOCI KRAJ…FUJ,ENO IM GENOCIDNA NJEMACKA I HRVATSKA,SMIT I PICULA,TO SU VRLI EVROPLJANI…