,,Довиђења, драги, довиђења“: Јесењин, велики пјесник који је бјежао пред ,,црним људима“

Велики руски пјесник, један од најчитанијих и највољенијих, Сергеј Јесењин рођен је 3. октобра 1895 – живио је свега 30 година, обожавао је жене и животиње, а врх тадашњих совјетских комуниста сматрао га је непријатељем државе и, према неким наводима, на крају и убио.

Јесењинови савременици описивали су га као разбарушеног боемског типа, који је живио веома интензивно.

Његови стихови су, по општој оцјени, највишег домета. Веома је утицао на генерације пјесника, не само руских.

Најпознатија Јесењинова дјела су збирке пјесама: „Задушнице“, „Исповијест мангупа“, „Совјетска Русија“, „Персијски мотиви“, поема „Ана Сњегина“, драмска поема „Пугачов“ и снажна депресивна поема „Црни човјек“.

Јесењинов живот био је драматичан – увијек је живио једино од хонорара за своје пјесме и био вјечити бескућник.

– Пријатељи су га напијали вином, а жене су му пиле крв – записао је познати руски књижевник Максим Горки, његов пријатељ.

„Црни људи“ га нису остављали на миру, али то нису била сновиђења проистекла из вотке, како се дуго вјеровало.

Наиме, посљедњих година је откривено да у тајним и специјалним архивима Лењинове и Стаљинове тајне полиције има много повјерљивих докумената о Јесењину: пријаве доушника, записници полиције, позиви на суђења…

У страху од „црних људи“ на самом крају живота Јесењин је спалио своје рукописе, а до данас се не зна ни које ни колико.

Страшне судбине појединих жена трагичне су странице његове биографије. Женио се три пута – једну жену мучила је и убила руска тајна полиција, док је друга извршила самоубиство на његовом гробу.

Позната је његова веза са чувеном балерином тог доба Американком Исидором Данкан, са којом је отишао чак у САД, да би се убрзо вратио јер није могао да поднесе тамошњи начин живота.

Јесењин је провео живот у туђим становима у Москви. Живио је од хонорара за своје пјесме, а од тих рубаља одвајао је за сестре Каћу и Шуру, које је довео из Константинова да уче гимназију у Москви.

Како су свједочили његови савременици, више од немаштине, погађала га је судбина његових пјесама. Није доживио признања за сву ону љепоту коју је његова лирика дала руској поезији 20. вијека.

Страдао је у ноћи 27. на 28. децембар 1925. у хотелу „Англетер“. Званична верзија каже да је био „уморан, душевно болестан и очајан“.

У соби је наводно разбацао намјештај, направио неред, лупао на врата гостију и тражио помоћ, а онда пререзао ножем вене, затим преко цијеви за парно гријање пребацио уже од пртљага и навукао омчу око врата.

Тако је „извршио троструко самоубиство – резањем вена, вјешањем и спаљивањем уз цијев за парно гријање“, каже званична верзија.

Иза себе, на зиду /наводно сопственом крвљу/ оставља сад познате стихове, укомпоноване послије у чувену романсу, који почињу строфом:

Довиђења, драги, довиђења;
Ти ми пријатељу једном бјеше све.
Судбински растанак без нашег хтијења
Обећава и састанак, зар не?

Данас дио историчара и познавалаца рада тадашње тајне совјетске полиције КГБ-а вјерује да је Јесењин убијен као непријатељ комунистичких власти и да је то званично подведено као „троструко самоубиство“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: