Дозвољени минус и Европљанима омиљени вид задуживања

Више од 340 милиона грађана Европске уније има уговорене дозвољене минусе на својим банкарским рачунима, показала је најновија студија Европског парламента. То је, како је наведено, алармантан податак уколико се зна да је прекорачење на рачунима најскупље задуживање и да лако може довести до финансијске презадужености. Студија је, иначе, наручена за потребе нове Директиве о потрошачким кредитима која би, како се очекује, требало да донесе више реда на тржиште финансијских услуга.

Како је изјавио Томислав Сокол, заступник у Европском парламенту, ова студија је припремана готово годину дана и показала је забрињавајуће податке.

– Чим сам схватио да институције не располажу подацима о томе колико грађана у Европској унији користи дозвољени минус на текућим рачунима и колики је ризик изложени због тог скупог финанцијског производа, затражио сам да се уради детаљна студија. Број задужених рачуна је огроман, али није само то проблем него и чињеница да су то скупи зајмови – камате на минусе иду и до 35 одсто као што је случај на Малти, изјавио је он. Како се показало у овом истраживању, прекорачења углавном користе особе слабијег имовинског стања, а плаћају највише цене кредита, што их уводи у финансијске проблеме. Када је објављена студија, постало је јасно да постојећи прописи недовољно штите кориснике финансијских услуга, па је овом директивом омогућена јача правна позиција потрошача као слабије уговорне стране у односима с банкама.

– Тако банке више неће моћи без претходне најаве или без давања могућности отплате на рате да траже превремену отплату минуса, него ће о томе морати да обавесте клијенте у разумном року. Забрањује се и једнострано повећање лимита задужења, а предвиђено је и строже кажњавање банака које се оглуше или не поштују нова правила – изјавио је Сокол.

У нашој земљи, према последњим подацима, око 1,3 милиона грађана користи овај вид задуживања. Како су у НБС недавно објаснили за „Политику”, независно од предложеног амандмана, у нашим постојећим прописима већ су прецизно дефинисани обавезни елементи уговора о дозвољеном прекорачењу. Између осталог и обавеза да се тим уговором предвиде услови, поступак и последице отказа, односно раскида уговора.

– Како је дозвољено прекорачење по рачуну заправо уговорени износ средстава који банка ставља на располагање кориснику рачуна, овај кредитни производ заснива се на уговору. Он се закључује између корисника и банке, а као што то важи и у погледу других уговора, на раскид дозвољеног прекорачења по рачуну примењују се општа правила уговорног права – наводе надлежни у допису послатом за наш лист.

Истичу и да прописи који уређују заштиту корисника финансијских услуга у Србији додатно прецизирају обавезу банака да у предуговорној фази (у којој корисницима уручују понуду на прописаном обрасцу, и то на папиру или на другом трајном носачу података) предоче корисницима услове и поступак раскида уговора и обавештење у којим се случајевима од корисника може захтевати потпуна отплата дозвољеног прекорачења рачуна.

– Обавезан елемент уговора о дозвољеном прекорачењу по рачуну су и упозорење о последицама у случају неизмиривања обавеза, услови, поступак и последице отказа, односно раскида уговора о кредиту у складу са законом којим се уређују облигациони односи, као и обавештење о условима и начину уступања потраживања у случају неизмирења обавеза.

Напомињу да су самим тим услови за раскид уговора о дозвољеном прекорачењу по рачуну и разлози из којих банка може да захтева потпуну отплату износа унапред јасно и прецизно дефинисани уговором о дозвољеном прекорачењу који корисници закључују са банкама.

– Банка никако не може самовољно и без разлога да раскине уговор о дозвољеном прекорачењу, већ је неопходно да наступи неки од услова предвиђених уговором. То практично значи да корисници који уредно извршавају своје обавезе у складу са закљученим уговором, неће доћи у ситуацију да им банка откаже, односно раскине уговор о дозвољеном прекорачењу – наглашавају у централној банци. Камате на дозвољени минус износе око 29 одсто.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: