ДПС-ов инвеститор Дерипаска наставио спор са Црном Гором: Од бивших пријатеља тражи 600 милиона евра

Бивши власник подгоричког Комбината алуминијума (КАП) и никшићких Рудника боксита, наставио је арбитражни спор са Црном Гором, из којег жели да извуче стотине милиона евра након што је изгубио претходне три арбитраже, преноси Мина.

Према информацијама Центра за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ), у Апелационом суду у Стокхолму у уторак је почела расправа по жалби руског олигарха, на одлуку шведског Арбитражног трибунала који се раније прогласио ненадлежним у спору са Црном Гору.

Дерипаска је арбитражни поступак против Црне Горе покренуо 2016. године, тврдећи да је увођењем стечаја у КАП и Боксите прекршен Споразум о заштити инвестиција између бивше Савезне Републике Југославије (СРЈ) и Руске Федерације.

У тужби тада није наведена вриједност спора, али је претходно најављивано да ће бити захтијевана накнада штете не мања од 600 милиона евра, што су потврдили и из црногорске Владе.

Дерипаска се у јануару 2020. обратио Апелационом суду у Стокхолму и тражио да поништи одлуку Арбитражног трибунала.

Из Апелационог суда у Стокхолму за ЦИН-ЦГ су рекли да ће расправа трајати седам дана, док је шведски новинар Кнут Каинз Рогнеруд навео да су на првом рочишту у уторак Дерипаскини адвокати почели да представљају његов случај и своје аргументе, углавном исте као и прије, којим објашњавају зашто ранија одлука Арбитражног трибунала треба да се поништи.

– Мало је више фокус био на томе да су односи између Црне Горе и Русије били јаки прије независности и након тога, као и да је формално раздвајање са Србијом почело кад су уговори потписани, рекао је Рогнеруд и додао да су аргументе у четвртак изнијели заступници Црне Горе.

Дерипаска је КАП и Руднике боксита купио 2005. године и њима је управљао до 2009. на основу већинског власништва. Од тада до увођења стечаја 2013. године КАП-ом је управљао са 29,36 одсто акција, а Бокситима са 31,82 одсто, колико је имала и Влада, на основу Споразума о поравнању.

Кључни црногорски извозник, КАП, продат је Дерипаски за 48 милиона евра уочи референдума о независности. Приватизација КАП-а била је више од продаје фабрике руском олигарху, што је било важно и руском државном врху, јер је у све био укључен Сергеј Шојгу, тадашњи министар за ванредне ситуације, који је данас министар одбране.

Шојгу је долазио у Црну Гору кад год би настао неки проблем, па је дошао и 2009. када је почела криза у КАП-у због пада цијене алуминијума, а Дерипаска се почео жалити на црногорске власти да му нијесу дали праве податке о фабрици.

Након посјете Шојгуа, закључен је Споразум о поравнању којим је било предвиђено и међусобно повлачење тужби, јер су Руси били покренули арбитражу пред судом у Франкфурту тражећи одштету од 300 милиона евра.

Црна Гора је одговорила контратужбом. Влада је тим споразумом Русима дала субвенције за струју од 60 милиона и гаранције за кредите од 135 милиона евра, које су на крају платили грађани Црне Горе.

Међутим, ни то није ријешило проблеме у КАП-у, који се, увођењем стечаја 2013. године, вратио држави, односно Привредном суду.

Суд га је 2015. продао црногорском бизнисмену Веселину Пејовићу, као и Руднике боксита, а Дерипаска се обратио међународним судовима.

Након што су два арбитражна поступка, које су покренуле Дерипаскине компаније, завршена у корист Црне Горе, он је лично покренуо трећи, у децембру 2016. године, тврдећи да је Црна Гора прекршила више обавеза из споразума који је закључен између СРЈ и Руске Федерације.

Арбитражни трибунал је утврдио да тај споразум није примјенљив на Црну Гору јер је она прогласила независност 2006. године. Трибунал је одлучио да пуне трошкове арбитраже сноси тужилац, односно Дерипаска.

Претходна два поступка против Црне Горе покренула је Дерипаскина Централно-европска алуминијумска компанија (ЦЕАЦ) регистрована на Кипру. Један поступак је покренут по основу наводног кршења билатералног споразума о заштити страних инвестиција између Србије и Црне Горе и Кипра, а други по основу наводног кршења Споразума о поравнању.

Прочитајте ЈОШ:

У групи која је убила Вукотића и жена: Са три ГПС га пратили мјесецима

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: