ДПС по вољи Милатовића: Показали реформисаност начином гласања за носиоце правосудних функција

Црногорски предсједник Јаков Милатовић у емисији “Начисто” на Телевизији Вијести рекао да је ДПС показао колико је реформисан начином на који је гласао у Скупштини за именовања у правосуђу.

Он је рекао да је на Главном одбору (ГО) ПЕС-а, након парламентарних избора прошле године, предлог Спајића био да се иде у сарадњу са ДПС-ом.

Милатовић је додао да он није присуствовао том ГО, јер је, како ја казао, већ тада било јасно којим правцем ће отићи ПЕС са Спајићем који у континуитету износи неистине.

Закони о повећању пореза на додату вриједност (ПДВ) и о увођењу нових акциза директно утичу на раст цијена, оцијенио је Милатовић, наводећи да је раст цијена највећи проблем с којим се грађани у Црној Гори суочавају.

Милатовић је, у емисији “Начисто” на Телевизији Вијести, рекао да ти закони додатно смањују и угрожавају конкурентност црногорске привреде у два важна сегмента – туризам и производњу вина.

“Вратио сам та два закона Скупштини на поновно одлучивање, апелујући на сваког посланика да прецизно и детаљно прочита аргументацију и да у другом кругу гласања има у виду то што сам написао јер управо то што сам написао сваки грађанин зна да је истина“, казао је Милатовић.

Он је оцијенио да је свима у Црној Гори јасно да је нажалост Скупштина, прије свега парламентарна већина, изгубила надзорну улогу у односу на рад Владе.

Милатовић је нагласио да не жели да преузме било чије ингеренције.

Како је рекао, сваки од закона који је вратио Скупштини био је јако добро аргуметован и ни у једном случају није чуо аргументовану повратну информацију.

Милатовћ је казао да је већ дуже времена свима у Црној Гори јасно колико предсједник Владе Милојко Спајић изговара неистине.

„Јел може неко да каже да повећање ПДВ-а на туризам неће повећати цијене. Или да повећање ПДВ-а на књиге, на културу неће повећати цијену културе и учинити је мање доступном”, навео је Милатовић.

Он је питао да ли може неко да каже да увођење нових акциза на вина неће смањити конкурентност домаће производње у винградарству и угрозити пословање националног бренда Плантажа, као и угрозити и умањити међународну конкурентност сваког малог произвиђача вина у Црној Гори.

“Или да је добро да се опет у кабинетима министра просвјете бирају директори школа, иако смо сви као друштво уложили велики труд да избор директора школа изађе из кабинета министара просвјете и предсједника Владе”, додао је Милатовић.

Он је навео и да ли може неко да каже да је боље имати “намјештеног директора Јавног сервиса и директора Јавног сервиса са пет година радног искуства или неког ко мало боље познаје тај сектор“.

Милатовић је рекао да је Влада кроз своја обећања изневјерила очекивања више од 100.000 радника обећавајући минималну зараду од 700 еура која се није десила.

„Оно што се десило је незабиљежен раст цијена“, поручио је Милатовић.

Милатовић је рекао да није важно колика је плата у номиналном износу него колико чега може да се купи.

„Моја одлука да потпишем закон којим се минимална зарада подиже на 600 еура је исправна и на тај начин ће се макар мало ублажити незабиљежен раст цијена који је смањио куповну моћ грађана а прије свега оних са најмањим примањима“, казао је Милатовић.

Он је рекао да су приходи Фонда пензијског и инвалидског осигурања (ПИО) за ову годину око 600 милиона ЕУР, те да се 150 милиона извлачи, и не иде на повећање нето зарада радника, него у профите послодаваца, прије свега великог капитала.

Према ријечима Милатовића, Влада предлаже да минус у јавним финансијама тих 150 милиона, надомјести тако што ће да уведе нове порезе и намете на грађане и привреду.

Он је рекао да се угрожава Фонд ПИО и његова будућност, као и будућност свих садашњих и будућих прензионера.

Милатовић је рекао да су три клучне разлике између програма Европа сад 1 и 2.

„Под један, начин на који се приступило изради програма“, рекао је Милатовић.

Како је казао, то је у првом случају било транспарентно, инклузивно и скоро три мјесеца је постојао детаљан папир са детаљном анализом о позитивним и негативним аспектима тог програма.

„Социјални дијалог, јавна расправа, дискусија са синдикатима и послодавцима, одлазак у Брисел, искусија са пет европских комесара и то је другачији приступ од овог који сми имали сад. Сад имамо нетранспарентност, немамо детаљну анализу, немамо инклузиван социјални дијалог. Чак нијесмо имали ни препоруку Социјалног савјета. Нијесмо имали једногласност на Социјалном савјету“, навео је Милатовић.

Он је казао да је друга разлика теоријска.

Милатовић је рекао да је Европа сад 1 била надоградња одређених препорука кредибилних међународних финансијских институција – Свјетске банке, ЕБРД, ММФ у дијелу смањења оптерећења које је компензовано увођењем прогресивног пореза на лични доходак.

„Постојала је аргументована препорука кредибилних међународних финансијских институција. У овом случају то не постоји“, казао је Милатовић.

Како је рекао, трећа разлика јер концептуална.

„Између Фонда здравства и Фонда ПИО је кључна разлика у томе што у претходном периоду што сте имали већу плату издвајали сте више за Фонд здравства, што сте имали мању плату издвајали сте у апсолутном износу мање“, истакао је Милатовић.

У том смислу, према ријечима Милатовића, имало је смисла смањити доприносе за здравство на нулу.

„Фонд ПИО је другачији систем зато што је пензија економска категорија. Људи који сада имају веће плате издвајају више у Фонд ПИО и имаће веће пензије. У том смислу су та два система концептуално другачија“, додао је Милатовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: