ДПС-у није до шале

Пише: Вујачић Ратимир

Није прерано говорити о правцима развоја ДПС-а. Некад чувена и обавезна, програмска књига Титиног социјализма бијаше: „Правци развоја социјалистичког самоуправљања“ – најпотоњи плод великог стратега наше револуције Едварда Кадеља . Текст завршава неочекивано за једног комунисту, и Титиног партијца: срећу, вели, човјеку не може донијети партија и држава – срећу човјек тече сам. Е, сад би неки цивил могао рећи, срећу не може, томе се нико паметан и не нада, али несрећу, неслободу, сјекирацију и трпљење – е то може. А Кардељу се, са узвисине власти, чинило да зна знање, ипак је промашио као и у другим стварима уосталом. Он и његови ђаци, без партије и државе, не би одмакли далеко. Како иначе објаснити жарку љубав коју гаје према истима.

ДПС се тренутно развија без државних ресурса и потпоре, па му свакако недостају кад размишља о својој будућности – правцима развоја, јел`те.  ДПС се лишио услуга једног Светозара Маровића, мислећи да су Тужилачки савјет и Дневник РТЦГ сасма довољни, да нас убиједе, да ако нијесу најбољи, ако и мало краду, а оно су бар напредни. И поштени.

Џони се враћа кући

ДПС је најавио, од првог дана независности, а и прије њега:  биће грађана – како су само знали  –  који неће вољети државу. Биће тужни и забрнути. Али ће се, вели, навикнути. То јест мораће, јер сила Бога не моли. Обезбиједио је у ту сврху „демократску већину“: сваког четвртог гласача морао је купи и корумпира, кешом, радним мјестом, ексклузивним правима… приступ ресурсима, ријекама, планинама…  Члан партије, гласач, симпатизер, поготово функционер, очас је стицао иметак или ако је љенчуга, могао је на миру да грицка државни хлебац. Поуздан гласач није ни морао, да се суочи са суровом стварношћу тајкуна, неолиберализма и седмодневне радне недјеље.

Касно је да неко напише приручник – милионер, на лак начин. Не стога што би био сувишан, милиони су већ распоређени и на сигурном, и што се о дпс похари зна све и ништа. Корупција је дпс управом уведена у обичај, масовна и учестала, до баналности и досаде. Отрцана: државни службеник милионер, није изузетак већ правило –  некретнине, ренте, кирије, има се и кеша, теренска возила, а плата ни за добар сендвич.

Држава је да се пјева

Што се тиче државе и ту ДПС има јединствен став: држава је да се воли и пјева. Није на држави да провјерава нечије поштење, поготово не оних који су је такву градили и направили за себе и своје гласаче. Са све Тужилачким савјетом који добија чисте десетке, петице и станове за правилан став по овом питања.

ДПС би могао, али неће, да нас сад или никад, подучи како се воли држава. И како се на муци познају јунаци. Транзициони и Туђемилски. Гледајући та тужна лица, рекло би се да нијесу томе склони. Нема не, њима без власти нема живота. И још горе: нема ни поштења.

Држава и поштење

Нема начина да се предвиди понашање поштеног политичара, оштрог борца за заједничку ствар. Филозофи су вазда, са разумљивом сумњичавошћу, гледали на понашање човјека које се темељи само на поштењу. Чак је један Спиноза рекао да је јадна држава која се ослања на поштење. Циљао је на неопходну допуну Закона, стеге, што би рекао Књаз Данило, као сигурније тло.

Није чудо што је почетни слоган Мила бритве и дружине био: млади, лијепи и поштени. Посљедња на списку врлина показала се најпрвом, и најважнијом, како за њих и трабанте, тако и за друштво у цјелини.

Кључна ствар за сваког политичара је управо поштење, које у ДПС Црној Гори никад није упитно, стога  није упутно ни провјеравати. Оно се подразумијева и не смије бити предмет теоријске, камоли судске расправе. Лијепо је рекао нажалост (већ) заборављени дпс посланик Обрад – Мишо Станишић – у поштење ми не дирајте. Нови премијер је направио недавно почетничку грешку кад је поменуо поштење присутних посланика скупштинске већине:  поскочише као опарени, и право је чудо, што у оправданом бијесу намах премијера нијесу смијенили. И није речено да неће, тешко да ће му опростити. Ако мисле да једу `љеба без мотике, морају чувати поштење. Од сваке провјере.

Прочитајте ЈОШ:

Србији је потребна амбасада у Тбилисију, јер пријатељство Срба и Грузина датира још из времена Светог Саве

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: