Др Данило Медин: Ђукановићеви ланци којима је држао Црну Гору су разбијени, ово друштво је слободно!

Пише: Др Данило Медин

Анализом изборних резултата на републичким и локалним изборима одржаним у недељу 30. августа може се доћи до неколико зекључака.

Први и најважнији је да су опозиционе снаге у Црној Гори оствариле историјску побједу над режимом који је након тридесетогодишње владавине доживио катастрофалан пораз. Опозиционе снаге однијеле су побједу у: Подгорици, Никшићу, Беранама, Пљевљима, Бијелом Пољу, Мојковцу, Колашину,Андријевици, Жабљаку, Херцег Новом, Котору, Тивту, Будви…

Дакле, побједа над ДПС-ом је убједљива, иако су режиму на располагању стајали сви механизми изборне крађе и манипулације: контрола над бирачким списковима, потпуна контрола медија, уцјене гласача запослених у јавном сектору, подмићивање неопредијељених гласача , па и отворене пријетње свима који би се дрзнули да изневјере партократксе интересе бивше већине.

Према процјенама опозиције, али и неких страних служби, број бирача који су „вишак“ у односу на укупан број становника Црне Горе је између 10 и 15% – што износи отприлике 70.000 оваквих бирача. Ово опет значи да је побједа опозиције још убједљивија и да јој је готово три четвртине пунољетних грађана Црне Горе дало мандат да бившу већину пошаљу у политичку прошлост. 

Режим на челу са ДПС-ом имао је громогласну, али слабо аргументовану предизборну кампању. Покушали су да вјешто избјегну све теме које су од виталног интереса за грађане Црне Горе. Тако су теме економије, очајног стања црногорске привреде, институционализоване корупције и криминала унутар свих сфера друштвеног и политичког живота, трговина наркотицима и улога појединих структура државног апарата у њој, остале изван актуелног политичког дискурса сада већ бивше власти.

Тема пропале туристичке сезоне која ће, на ионако посусталу економију, имати пресудан негативан утицај с обзиром да приходи од туризма учествују у буџету са значајних 25%, остала је затамњено мјесто у предизборној кампањи, управо због директне одговорности бивше владајуће већине за овакво стање. Државе из нашег ближег или даљег окружења попут Хрватске, Грчке, Турске оствариле су какав-такав успјех у овој области и у условима пандемије изазване САРС-КоВ-2 вирусом. Намјесто ових тема, од представника бившег режима и њихових коалиционих партнера могла се чути баражна ватра усмјерена на Митрополију црногосрско приморску и српски народ у Црној Гори. По већ опробаном рецепту – divide et impera – бивши режим је инсистирао на продубљивњу подијела у црногорском друштву, покушавајући да вјерском и националном сегрегацијом збуни и инструментализује један број гласача, не би ли их превео у апстиненте или везао за своје политичке циљеве, а црногорско друштво увео у стање колективне хистерије и страха.

С друге, пак, стране, опозиција је успјела да се политички консолидује у предизборном процесу, фокусирајући своју снагу на јединствени циљ – обарање владајућег режима, али и нудећи зрела рјешења за све оне проблеме које је бивши режим створио и све вријеме дослиједно прећуткивао. Литије, које су кренуле након доношења Закона о слободи вјероисповијести, изазвале су и катализовале моралну реакцију људи различитих националних и вјерских осјећања, да би их у данима пред изборе ујединиле у снажној заједничкој вољи да се потрошени режим коначно пошаље у политичку историју. То се и догодило. Народ је на дан избора јасно и гласно рекао да је за промјене и да своје наде полаже у нову већину коју представљају три коалиције од којих је убједљиво навјећи број гласова добила коалиција „За будућност Црне Горе“ , чији је носилац листе проф. Др Здравко Кривокапић.

Дан након објављивања коначних резултата од стране ДИК-а, лидери опозиције проф. Др Здравко Кривокапић, Мр Алекса Бечић и Др Дритан Абазовић састали су се и договорили четири основна приципа на којима ће се темељити будућа сарадња нове владајуће већине. Договорено је да ће, након конституисања новог сазива Скупштине Црне Горе и формирања Владе, предност имати доношење закона о поријеклу имовине и закон о лустрацији, као и укидање оваквог Закона о слободи вјероисповијести.

Одлазећи режим у свом немирењу са изборним резултатом одмах је одреаговао на ову вијест и покренуо широку акцију на плану покушаја прекрајања изборне воље већине грађана. Оваква реакција је била очекивана, када се има у виду да се ради о доминантно криминализованој структури која је безочном пљачком грађана и монополским коришћењем виталних државних ресусрса за тридесет година Црну Гору довела на руб пропасти, подијеливши њено друштво и удаљивши га од магистралних токова демократизације и европских вриједности којима црногорско друштво тежи. Мило Ђукановић и његова партија, потпомогнути агентима АНБ-а, наставили су са оним што једино умију да раде. Изазивање страха код грађана да ће нова већина угрозити црногорску државност, чланство у НАТО пакту, европски пут Црне Горе, те да ће баук великосрпског националзима који је диригован из Београда од стране њеног предсједника Александра Вучића прогутати Црну Гору итд.

Свједоци смо ширења националне нетрпељивости и бројних инцидената као што су гажење грађана који су у Никшићу у изборној ноћи прослављали побједу опозиције и напади на објекте исламске заједнице. Све ово има за циљ да се нова већина оптужи за нереде и пред очима међународне заједнице представи као опасност по демократски поредак у земљи, а да се Мило Ђукановић и његова партија врате на сцену као једина могућност да се тај поредак очува. Срећом, Ђукановића и његову политику одавно су прозрели и грађани Црне Горе и релевантни међународни чиниоци, који су му са више адреса упутили јасну поруку да је његово политичко вријеме истекло. Једино што му сада преостаје је да покуша да се задржи на мјесту предсједника Црне Горе до истека мандата и изведе сценарио који је 2015. године, а и раније већ виђен у региону.

Међутим, нова већина чија је побједа неоспорна и непромјенљива и која је од стране међународне заједнице препозната као политичка снага која има пун демократски и стручни капацитет да спроведе снажне реформе које црногорско друштво захтијева и да доврши процес европских интеграција Црне Горе, Ђукановићу не оставља простора да се нада спасу своје диктатуре. Он је губитник, а Црна Гора и сви њени грађани су побједници. Ову побједу им нико не може и не смије одузети. Ђукановићев режим и ланци у којима је држао Црну Гору – разбијени су. Црна Гора је постала слободно друштво и више никада се неће вратити у пређашње стање робовања једном човјеку, једној партији и неколико породица. Доста је било! Црна Гора је слободна!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: