Др Глигић: Чудна ми је та силна дезинфекција зграда, улица… Очигледно се неки подаци не саопштавају да се не би збуњивала јавност…

Ана Глигић, вирусолог у пензији, докторка која је била шеф лабораторије у вријеме епидемије великих богиња (вариола вера) 1972. године у Београду, те истраживала још опаснији марбург вирус, не крије да је и она сама изненађена свиме што се дешава последњих мјесеци у вези са ширењем коронавируса планетом.

“Изненађена сам шта се дешава, ни у сну нисам могла да замислим да ће овај вирус за три месеца да освоји целу планету”, каже др Глигић за ТВ Прва, преноси Блиц.

По њеним речима “вирус је највероватније имао два пута како је дошао до хумане популације, да је инвазивност стекао на два начина”.

“Први могући пут је да се у природи извршила трансформација постојећег вируса који је годинама тамо чучио и природном селекцијом се дошло до промена на геному па је постао веома вирулентан. Због тога су први случајеви када је прешао на човека били много инвазивнији него што су сада. Други могући пут је да је вирус са домаћина из природе, када је нарушена еколошка равнотежа, прескочио баријеру врсте и прешао на човека. Познато је да многи природножаришни вируси прескоком баријере промене вируленцију, постају вирулентнији за новог домаћина. За нас је боља ова друга варијанта, не дај боже да је то дошло природном селекцијом, то би значило да постоји могућност да сваке године уради овако”, рекла је др Глигић.

Она каже да је неопходно да вирусолози узму ствар у своје руке и испитају све сојеве.

“Важно је да се покупе сојеви са целе планете, да се упореде. Постоји истраживање по којем су сви узорци коронавируса из ове епидемије подељени три групе. Прва су сви сојеви из Кине, другу чине они из Бугарске и Кеније, који су сродни између себе, а трећа сви сојеви у осталим земљама, 18 земаља укључујући САД, Русију, Француску… Шпанија није послала на истраживање”, објаснила је др Ана Глигић.

Она не крије да су јој неке у сузбијању вируса чудне.

“Јако ми је чудно да ли постоје интермедијални преносиоци, сад ми је још чуднија та силна дезинфекција која се врши, очигледно се сумња да вирус дуго остаје напољу. Ради се дезинфекција зидова, улица… Очигледно се неки подаци не саопштавају, да се не би без потребе збуњивала јавност”, рекла је она.

“Страни истраживачи код нас, али и у Италији, истражују све од ваздуха до земље. Вирус се у спољној средини дуже задржава на металној подлози, било каквој, на пример квака на вратима. Може ту да се задржи неколико сати. Шта то значи? Свако ко пипне кваку, па принесе носу може да удахне вирус и зарази се. Да, вирус можете да удахнете”, рекла је др Глигић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: