Др Лакетић: Непознати токсин убија дјецу, стравичне последице НАТО бомби
1 min readПредсједник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић изнио је, за „Новости“, да је у сарадњи са Институтом „Батут“ урађено научно-медицинско истраживање које је показало да је постојао токсин који је дјецу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.
Он је објаснио да је истраживање спроведено на генерацији дјеце рођеној након НАТО бомбардовања јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.
–Као испитивану групу смо узели дјецу, јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има велику научну вриједност, напомиње предсједник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања.
У наредној фази истраживања Комисија ће покушати да идентификује о ком токсину је ријеч, додаје Лакетић.
– Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко вријеме. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање, истиче он.
Даље објашњава да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.
– Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво гдје постоје и примјесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет, појашњава доктор.
– Значајно за осиромашени уранијум јесте да је он нефротоксичан (оштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије) и канцероген, напомиње Лакетић.
Уранил јон лако реагује са биолошким молекулима, што осиромашени уранијум чини штетним. Лакетић подсјећа да је НАТО током агресије циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људском здравље него уранијум. Као пример наводи Крагујевац, у ком су погођени електротрансформатори пуни трафо-уља.
Он истиче да Србија сада може да спроведе јмере превенције становништва, рано лијечење и асанацију животне средине гдје је неопходно. Подсјећа да је НАТО агресија извршена противправно – без сагласности Савјета безбједности.
Због тога, додаје, Србија има право да тражи помоћ у лијечењу, превенцији, санацији животне средине прије свега од западних земаља. Први прелиминарни извјештај о последицама бомбардовања биће објављен 2020. године.
Прочитајте још:
Хронологија НАТО злочина: 6. мај – срушен мост на прузи Београд-Букурешт
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mi smo nazalost dio eksperimenta satana.