Др Никола Шкеровић, друштвено ангажована личност

Пише: Миљан Станишић

Као што смо већ навели, др Никола Шкеровић је као истински родољуб учествовао и у балканским и у Првом свјетском рату, замијенивши оловку и перо са пушком у руци. Борио се на бројним ратним поприштима за слободу своје отаџбине. Капитулацију црногорске војске 1916. године је тешко поднио и није се мирио са том поразном истином.

Интерниран је у злогласне аустроугарске логоре, што му је лакше падало од наведене чињенице да је његова домовина (односно краљ Никола) признала и потписала капитулацију. Након повратка из заробљеништва у Црну Гору др Шкеровић је предано и успјешно радио на обнови рада подгоричке Гимназије. Од 1922. до 1924. године био је постављен за просвјетног инспектора на Цетињу. Како је за вријеме Првог свјетског рата документација Државног архива морала да буде закопана да је аустроугарски окупатор неби уништио, то је др Никола Шкеровић био ангажован у циљу њеног сређивања, у чему је показао изузетну умјешност и стручност, па је ова веома важна државна културна институција, захваљујући у великој мјери њему, поново оспособљена и предата намјени.

Др Шкеровић је као хомо политикус тежио свестраном напретку друштва, па је и на политичком плану показивао своја демократска стремљења. Као изузетно цијењена морална и интелектуална личност био је 1926. године изабран за посланика Обласне скупштине, а већ 1927. године и за народног посланика.

Образовање и васпитање младих генерација била је основна стручна преокупација др Николе Шкеровића, па се он поново вратио просвјети радећи као професор, а од 1931. године и на положају директора Гимназије у Подгорици.

Његов запажени, стручни, професионални, професорски и руководећи ангажман није могао бити незапажен ни код просвјетних власти, који су у њему препознали једног од најбољих стручњака у тој сфери, па је више пута за свој рад добијао признања и одликовања, од којих ћемо издвојити: Орден Белог Орла 5. степена од 15. априла 1929. године; Орден Св. Саве 3. степена од 17. децембра 1933. године; Орден југословенске круне 4. степена од 27. јануара 1940. године (ово одликовање је добио у својству бившег дирактора Гимназије у Подгорици, чиме су још једном потвђене његове велике заслуге у просвјети) и др.

Као слободоумна личност његов идеал је био стварање демократског и правно уређеног друштва, па је о томе писао бројне текстове, критикујући друштвене аномалије и погрешке власти како би она била што боља, а друштво што прогресивније. То је наишло на подозрење режима, посебно због његовог великог утицаја, с обзиром на положај који је покривао, па су га просвјетне власти пензионисале 1935. године у 50. години живота, у напону својих стваралачких, креативних и животних моћи. Међутим, не само да тиме нијесу угусили његов стваралачки, критички потенцијал, већ је он са још већим жаром наставио започете активности.

Поред наведених активности др Никола Шкеровић се још као млад почео бавити новинарством. Писао је и сарађивао у бројним новинама и часописима како у земљи, тако и иностранству: „Народна мисао“ Никшић, „Слободна мисао“ (Никшић), „Записи“ (Цетиње), „Зета“ (Подгорица), „Политика“ (Београд), „Прилози“ (Београд), „Правда (Београд), „Српска ријеч“ (Сарајево), „Нова Европа“ (Загреб), „Ден“ (Праг), „Ческа ревуе“ (Праг) и др. Основао је и уређивао, заједно са Душаном Ђукићем (књижевником) лист „Дан“ (Цетиње) 1911-1912. године, као и „Годишњак“ (подгоричке Гимназије) 1931-1934. године. Лист за науку и књижевност „Дан“ је почео да излази 28. марта 1911. године на Цетињу и те године изашло је шест бројева и то 1, 2, 3, 4 као двоброј, а 5 и 6 као посебни бројеви. У 1912. години изашло је такође шест бројева и то 1, 2 као двоброј и 3, 4, 5, 6 као четвороброј.

Наставак плодоносног рада овог листа прекинуо је почетак балканског рата октобра 1912. године. Сарадници овог листа су били, поред осталих, и краљ Никола. Митрофан Бан, Милан Ракић, Душан Вуксан, Вељко Петровић, Перо Шоћ, др Јован Кујачић, Мићун Павићевић, Живко и Марко Драговић и многи други. Сарадници листа биле су познате личности различитих профила (научници, историчари, пјесници, свештеници и др.) Релевантни и компетентни стручњаци овај лист су окарактерисали највећим вредносним оцјенама, али нажалост балкански ратови и Први свјетски рат су утицали да је престало његово излажење.

Новинарство је било једна од основних преокупација др Николе Шкеровића, послије бављења професорским занимањем, као и научно-истаживачким радом, тако да је писао за бројне листове и часописе. Његови текстови не само што су били стручни, занимљиви, поучни и сазнајни, већ и актуелни и ангажовани. Овдје ћемо истакнути дио из његовог текста у часопису „Нова Европа“, за који је писао, а који је почео да излази од 1920. године до пред Други свјетски рат. Дио из текста гласи: „Иде се понекад тако далеко да се отворена издаја народних идеала показује као заслуга која тражи награду…Опасност је ту, не на прагу – већ у самој кући“. Тај текст, чији смо цитат из њега навели, изашао је у поменутом часопису 1940. године и његов аутор, др Никола Шкеровић, је њиме хтио да упозори на опасност од наци-фашизма, који не само да је закуцао на врата већ се увукао у наше куће и прије него је и формално отпочео напад, тако што му је проходност направило „зло домаће“, које је још за то тражило и награду. Др Шкеровић је увидио велику опасност не само од наци-фашизма и оних који су били спремни да му служе, већ је као истински демократа увидио велику опасност од дјеловања КПЈ.

Он је добро проучио програм комунистичке партије који се огледао у одсуству демократских принципа и парламентарне демократије, а да путем револуције, грађанског и братоубилачког рата дођу до власти. Дакле, и дјеловање и активности КПЈ у потпуности су се уклапале у мото Шкеровићеве изјаве да има оних који настоје да за велеиздају траже себи награде.

(наставиће се)

Прочитајте ЈОШ:

ДР Никола Шкеровић, историчар – научник, скоро заборављен

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: