Драган Бурсаћ: Четник у мору!

Црногорац у води!

Младићи су сједјели у кафићу на сплитској Риви у тренеркама Црвене Звезде. Пришла им је група младих-усташа и затражила да скину клупске тренерке. Потом су их почели гурати и ударати. Линч у једној слици.

Тројица играча су побјегла, а голман Александар Краљ спасио се од удараца „јуначина“ скоком у море. Није хтио изаћи до доласка полиције. Ријетки грађани су му помогли.

А та слика, младића у води, на Риви је све, или готово двије што Балкан нуди свијету. Насиље, национализам, недостатк емпатије и још насиља. Најконкретније, зашто је крив голман Александар Краљ, е да би живу главу спасио у мору? Зато је јер је жив и јер је Србин?! Но, чак ни пуки факти нису спријечили младе-усташе да насрну на ватерполисту, јер ето Алексаднар није Србин него Црногорац. Али, хеј, ко те пита кад кључа крв „гена камених“ у класичној равноправној борби „пет на једнога“. Па је тако младић из воде посматрао Риву, а слабо који туриста, поготову у фебруару проматра сплитску Риву из тог ракурса, и још гледа на младе усташе намјесто на Брач и Шолту.

Можда најбољи одгвор за разлог усуда Алекдандра и његових колега даје једна „гоподична“ на видеу који кружи интернетом.

А на том снимку се чује наречени женски глас који изговара болесну реченицу „Па, ипак је он ћетник!“

Четник ин фабула од стољећа седмог.

То је то! То је тај фамозни одговор хрватске деснице на све и један проблем који је задесио Хрвате од стољећа седмог па то овог младог ватерполисте. Четници дабоме! Ко је крив зато што су Хрвати населили Далмацију, намјесто Провансу? Четници? Ко је крив за све пљачкашке приватизације у Хрвата? Четници! Ко је крив за биједу која тјера људе до Даблина и даље? Четници! Ко је крив за тапакање Хрватске за ЕУ? Четни… добро, Словенци, али исто је то. И на крају, ко је крив овом младом Црногорцу Краљу, што умјесто топлог базена, распливава сам са собом и душом својом у носу на Риви? Четници, наравски, не треба ту пуно филозофирати. Па је госпођа са картом на горњем, сувом спрату Риве добро закључила, да је он ипак само Четник, што му је омогућило ранофебруарско купање.

Само четник усташу спасава

Госпођо драга, он је ватерполиста, није четник. Четници вам долазе у црним блиндираним лимузинама, све у одијелима и краватама и њих дочекујете аплаузима заједно са усташким властима. Да ли госпођа, нешто посматрача и оних пет егзекутиваца усташа то знају, тешко је рећи. Јер, да знају како им се челици по мостовима, дворанама и холовима љубакају са изворним љубитељима четничке Карлобаг-Огулин-Карловац идеологије, па ваљда не би гласали за њих? Јок! Погрешна перцепција! Наивна и погрешна. Само правом одистинском „за дом спремном“ усташи на другом крају Балкана треба један архичетник шешељевске провинијенције да би се осјећао жив. Само тако и једино тако живот има смисла, свугдје па и у прелијепом Сплиту гдје су природа и Бог већ дали смисао свему. Јесу свему, али нису усташама и њиховим животима. Јер, јебо живот без четника!

Само, времена лоша, пропаганда никаква, слаба и водњакава, па дај шта даш. Добро је, хвала дјевици Марији што им је Господ послао ову четворицу голобрадих младића. Конобар и усташе су се већ сложиле да је ријеч о најцрњим шешељевицма. Е сад то што нису баш шешељевци, а овај није ни Србин, а Боже мој, очајна времена захтијевају очајне усташке одлуке. И нема тог домољуба, што му срце није заиграло док је гледао дијете у води како спасава живот од палица и шака усташких. Дође човјеку да каже – за Риве спремни, али у себи.

Драга господо, усташка, добро погледајте ову фотографију. Ово је дијете, господо усташка, а нападом на дијете само ојачавате четничку идеологију. Али хеј, то вам је и намјера, јер се сличан сличном радује. На концу, није то дијете, рећи ће госпођа у позадини, то је ипак четник. Постулат од стољећа седмог у чију тврду вјеру не дира убернаци.

Да, наравски, остаће ово још један мрља на зиду који је од Роршаха прерастао у мурала срама. Мрља српско-хртватских односа, мрља која је овај пут префарбала младе ватерполисте и зацрнила сплитску Риву.

Ипак, добрих људи, чуј добрих, нормалних људи има баш у Сплиту, у Сплиту више но игдје да абсорбују (колико могу) једно суботње лудило.

Кад лудило постане нормално

Тако је понајбоље ситуацију описао историчар Драган Марковина на свом ФБ зиду. Без увијања, без длаке на језику:

„Кад већ скоро три десетљећа живимо у структуралном насиљу и продужавамо ратну атмосферу унедоглед, умјесто да изграђујемо културу мира, добили смо друштво у којем оно никога не изненађује. Да, пристојни људи су посрамљени и ужаснути, али овакво што сигурно никога није изненадило. Да бисмо пак изградили културу мира, они који од атмосфере насиља одлично живе би од њега морали одустати. Јер ништа друго, него насиље је и идеолошка смјена равнатеља јавних институција и организација и потицање референдума за суспензију људских права и све сличне ствари. Доколицом и хуманизмом против насиља и мржње.“

И то је највећи страх сваког нормалног човјека, исказан суштински јасним статусом Марковине, страх од нормализацине једног лудила. Тако је и дјечак у води, насупрот пуне Риве, тек вијест за једна дан, тек разлог да се мало заљуљају локалне друштвене мреже, ништа више.

Све је пролазно, али усташе и четници, попут бубашваба остају и опстају у сваком агрегатном стању. И опет је до нас.

Пише: Драган Бурсаћ

Извор: Бука магазин

Прочитајте још:

ЕКСКЛУЗИВНО: Ево шта пише у оптужници – Обрадовић и Ивановић кроз фиктивни уговор присвојили 2,3 милиона евра

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: