Драган Кекић: Велимировић је дао Чаруги 2000 евра након хапшења људи у Црној Гори

Бранка Милић је оличење борца за правду, казао је у ексклузивном интервјуу за ИН4С члан „Свесрбског четничког покрета“ војвода Драган Кекић.

Име четничког војводе Драгана Кекића постало је познато широј јавности на херојском свједочењу Бранке Милић у монтираном судском процесу за „државни удар“. У интервјуу нашој редакцији Кекић говори о Мирку Паји Велимировићу и Александру Саши Синђелићу, те напомиње се у Покрету никада није говорило о оружју и насиљу. О својим ухапшеним пријатељима и наводном државном удару сазнао тек када су агенти БИА-е дошли по њега, док Душића, Ђорђевића и Максића описује као честите, вриједне и поштене домаћине, вјернике и Србе.

„Пре свега, морам да дам увод у овај интервју, а што се тиче „Свесрбског четничког покрета“. Покрет је релативно млад, основан је 2014 г. у селу Бач. И сам сам присуствовао оснивању. Покрет је уредно регистрован у АПР-у Београд. Покрет никада није имао нити један проблем са законом, нити је икада доведен у питање његов рад. У статуту покрета стоји да се покрет бави Србском традицијом, очувањем традиције, његовањем србског језика и ћирилице, одавање помена јуначки палим борцима у прошлим ратовима, као и неговањем четничке традиције. Окупљамо се о црквеним прославама, на поменима палим Србима, на породичним славама. Покрет ни у једном члану статута не подржава никакво насиље ни према било коме, напротив, ради на добрим односима са свима,“ напоменуо је на почетку нашег разговора војвода Драган Кекић.

Да ли познајете Мирка Велимировића званог Паја? Познајете ли Александра Сашу Синђелића? Објасните природу Вашег познанства са тим лицима.

„Мирка Велимировића знам из виђења на скуповима који се одржавају на Равној Гори и из приче. За Синђелића сам чуо, али никад нисам био у контакта са њим. За Велимировића, односно Војводу Пају сам много слушао, углавном негативне ствари. Он је увек покушавао да се наметне својим звањем војводе, а по речима људи са којима сам причао, а да он у ствари и није прави војвода. Прави војвода мора да има ратно искуство и да је са благословом СПЦ помазан светим јелејем, шти Паја није.“

Да ли сте и Ви требали да дођете у Црну Гору 15. октобра и са ким сте договарали тај долазак? Шта је био повод доласка? Када сте први пут и од кога чули да треба да се иде 15. октобра у Подгорицу?

„Тачно је да сам требао да дођем 15.10.2016. на позив Колашинског четничког одбора, како је мени речено. Позив ми је телефонски пренео војвода Милан Павасовић Чаруга, десетак дана пре реченог датума. У међувремену сам контактирао са Бранком Милић и Дејаном Брдаром. Био је договор да идемо мојим колима а да вози Дејан, јер ја због болести нисам у могућности да возим тако далек пут.
У међувремену, Дејан је одустао због радних обавеза, а ја нисам био способан за пут возом, тако да је цела ствар завршила на томе да ће Бранка путовати возом сама. У разговорима са Бранком сам сазнао да она поред дружења са браћом из Колашинског четничког одреда треба и да покуша да организује промоцију књиге Драгољуба Васиљевића Гице.
Тек касније сам сазнао да су са њом кренули Максић, Ђорђевић и Душић, које такође познајем као честите, вредне и поштене домаћине, вернике и Србе.“

Да ли је неко на састанцима прије 15. октобра помињао оружане нападе и заузимање власти у Црној Гори? Да ли Вас је ико саслушавао након 15. октобра у Србији на околности одласка у Подгорици?

„У свим разговорима тих дан није било говора о оружју, насиљу или било чему што би се косило са законом. Напротив. Очекивали смо лепо дружење са браћом из Црне Горе, пошто смо по први пут позвани као гости у Црну Гору. Тек кад сам схватио да су наши људи ухапшени у Црној Гори за организацију државног удара, сазнао сам да су тај да избори. Ништа ми није било јасно, поготово кад су дошли по мене припадници БИА-е. Били су крајње коректни и тамо сам дао изјаву о томе шта знам о том догађају. Убрзо затим сам пуштен из просторија БИА-е.“

Да ли знате било ког политичара из Црне Горе?

„Не познајем нити једног политичара у Црној Гори нити ме то интересује након изласка Црне Горе из заједнице са Србијом.“

Познајете ли Бранку Милић?

„Бранку Милић познајем. Живимо у истом граду. Бранка је оличење поштења и борца, истинског борца за правду. Борца за очување традиције, очување гробова наших предака, очување потопљеног манастира Грачаница код Ваљева, за бољитак социјално угрозених бораца из посљедњег рата и још много, много тога. Једном речју, како су је назвали у Црној Гори хероина„.

Можете ли да појасните улогу Милана Павасовића у цијелој причи око одласка Ваших људи у Црну Гору прошле године у октобру?

„Војводу Милана Павасовића Чаругу знам дуже времена, а интезивно се дружимо од оснивања Свесрбског четничког покрета. Грешка је, како је поменутo на суђењу, да Чаруга води покрет. Покрет води други војвода и не бих да помињем његово име пошто није ни помињан током суђења. Колико знам, Чаруга је из Републике Српске Крајине. Наводно, а ја то не знам, има потерницу у Републици Хрватској. Он добро познаје Пају и са њим се састао у Новим Бановцима, где му је , како каже Чаруга, Паја рекао да ће сносити све трошкове. Да ли му је тада дао неки новац, не знам. Знам само, да је Паја донео, након хапшења наших људи у Црној Гори, износ од 2000 евра као наводну помоћ породицама ухапшених. Чаруга ми је то одмах пријавио.“

Да ли је било раније случајева да је неко из Ваше организације искључен због сумње да је повезан са безбједносним структурама у Србији или неких других?

„Нико никада није искључен из покрета због сарадње са службама. Ми никога не избацујемо. Ми га замолимо да оде сам уколико се огрешио о статут.“

Која је улога војводе Чека Дачевића и Милете Јелића. Да ли их познајете и како сте их упознали?

„Познајем војводу Милику Чека Дачевића. Милета Јелића нисам никад упознао и први пут сам чуо за њега сада, у овим дешавањима. Војвода Чеко је легенда свих четничких покрета. Човек који је први дигао три прста. Човек борац, добровољац на ратиштима широм бивше СФРЈ, човек који ни за шта на свету не би продао веру за вечеру и ни за шта на свету не би продао Србство. Човек коме је свака србска кућа, његова. Глупости су да је војвода Милика Чеко Дачевић на било који начин уплетен у ова догађања.“

Имате ли поруку за Ваше пријатеље из организације који су оптужени у Црној Гори?

„Сестро и браћо невино и срамно оптужени, држите се. Браћо издржите, ускоро ћете и ви на слободу.Бранка, теби и твом адвокату честитам јер сте се изборили за излазак из спушког казамата. Ова срамна оптужница мора пасти.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: