Драган Копривица добитник награде за хумор у сатири ,,Слободан Костић“

Петог јануара, на 88. годишњицу излажења београдског “Јежа”, у препуној великој сали Славија театра у Београду, одржана је права ревија хумора и сатире, на којој су учествовали афирмисани аутори из Србије: Радивоје Бојичић, хумориста, сатиричар и главни уредник “Јежа”, Јасмина Буква, Душица Милановић Марика, Вељко Пајовић, Милко Грбовић, Ранко Пивљанин, Милан Ј. Михајловић, Драгутин Минић Карло, Нинус Несторовић, Вања Булић, Љубомир Илић, Небојша Реџић, Драган Ускоковић, Миодраг Лазаревић и Зоран Николић Зозон.

Специјални гост “Дана Јежа” био је проф. др Драган Копривица, књижевник и афористичар из Црне Горе, којем је за збирку “Изабране пјесме” (ИТП “Унирекс” и УКЦГ) уручена награда тог хумористичко-сатиричног гласила “Слободан Костић” (за хумор у сатири), коју додјељују Уредништво, сарадници и читаоци “Јежа”. На самом почетку Вечери ово угледно признање Копривици је уручио син Слободана Костића, а програм је водила филмска, позоришна и телевизијска српско-шведска глумица Јелена Мила.

Публика, која је до посљедњег мјеста испунила салу Славија театра, жељна хумора и сатире, уз аплаузе је пропратила наступе познатих мајстора кратке форме, посебно афоризама, уз спој бурлеске, пародије и фарсе о тзв. „малим људима“, изгубљеним на раскршћу великих жеља и малих могућности, уз конфликте обећане и актуелне стварности.

Српски афористичари су својим наступима остварили изузетан хумористички штимунг, те је на крају оцијењено да читаво Вече, у знаку виртуозних каламбура духа, остаје за памћење уз врцаве коментаре на актуелну свакодневицу и потребу да се данашњи човјек одбрани смијехом од поплаве аномалија друштвених скретања, од лица и наличја стварности. Аплаузе је посебно побрала луцидна афористичарка, прва дама српске сатире, Јасмина Буква, уз један број ласцивних афоризама, на њен особен начин, због чега је публика вратила на бис.

Копривица је већ на самом почетку наступа изнудио аплаузе због уводне напомене: „А ја ћу вам сад укратко, у наредних два сата…“, а потом уз осврт на реакције публике током програма оцијенио да се у сали очито налази једно читаво истурено црногорско одјељење, што је наишло на смијех и аплаузе!

Затим се захвалио на признању подсјећајући присутне на лик сјајног хумористе, сатиричара и човјека, Слободана Костића, исказујући задовољство што му је награду уручио управо Слободанов син, Беца Костић. Цитирао је и угледног издавача из Црне Горе, Радомира Уљаревића, да је Костић био велики човјек и стваралац, и да свак треба да буде почаствован ко добије признање које носи име Слободана Костића (1941-2011).

Копривица се београдској публици потом представио на нестандардан начин. Прво се, у измонтираној мини-дуодрами, јавно побунио због умивених ставова критике о књигама, уз заобилажења лоших страна, па је замолио „проф. емеритуса“ Јелену Милу да критички проговори о његовој награђеној књизи. „Критичарка“ је изнијела све најгоре оцјене, а потом „ретерирала“ видјевши како он у зраку маше новчаницама, па оцијенила да књига можда и није катастрофална, и да оштар суд може бити само рефлекс „првог читања“. А уз махање писца новим свежњем новчаница ревидирала цјелокупан став и „принципијелно“ изнијела хвалоспјеве о књизи, „достојној“ Нобела. Публика је одмах схватила фарсичну слику о муљањима у књижевности, па је „професора емеритуса“ и писца наградила аплаузима.

Уз напомену да је књигу већ промовисао у више градова Црне Горе, Копривица је прочитао своју сатиричну пјесму „Песма упозорења“ (посвећену српском интелектуалцу Слободану Вујовићу), на тему улоге Србије у свјетским токовима, казавши у првој строфи: „Србин вазда нешто мора да изгуби, / јер Европа Србина нимало не љуби, / зато што Србија крај европског трона / никад није играла улогу полтрона…“

Затим је поводом Дана Његоша изрецитовао прве стихове љубавне пјесме „Ноћ скупља вијека“, и указао на податак, мало познат љубитељима народног мелоса, да је на те Његошеве стихове познати извођач народних пјесама из Црне Горе, Мирко Рондовић, снимио истоимену пјесму. Копривица је затим отпјевао прву строфу, а потом и свирао на хармоници. Испричао је и познату анегдоту о канцони „О, Соле мио“ и отпјевао једну строфу на италијанском, а његови афоризми су наишли на изванредан пријем, смијех и аплаузе пробирљиве београдске публике, у којој је и заиста било доста гледалаца поријеклом из Црне Горе.

Тако је цјелокупно „Јежево“ Вече хумора и сатире завршено у сјајној атмосфери, уз позив водитељице програма, Јелене Миле, на ново окупљање сљедеће године, у исто вријеме и, како је рекла: “бар у истом броју”. Општи утисак о овој “Јежевој” свечаности духа био је да манифестације тог типа недостају, и да би било од вишеструког значаја кад би ресорно Министарство Србије подржало гостовање ових врхунских афористичара у земљи и окружењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: