Драганић: Црногорска власт не вјерује вјерском туризму

Tуризам је водећа и прва стратешка грана свеукупног развоја Црне Горе, у којој постоје четири Универзитета, а у склопу њих и акредитовани факултети на којима се изучава туризам. Међутим, ни на једном од факултета се не изучава вјерски туризам као обавезни тј: засебни предмет, казао је у интервјују за Слободу доц. др Трипко Драганић, професор на Универзитету „Унион – Никола Тесла” у Београду.

– Нема, ни факултативних предавања из област вјерског туризма. Зашто, мени није познато. Желим да укажем да сам ја доктирирао на тези „Савремени изазови и утицаји вјерског туризма“. Наравно, после тога урадио сам стручну студију тј: Студијски програм за предмет Вјерски туризам, а који би се обавезано изучавао на једној академској студентској години, макар један семестар, на неком Факултету за туризам. Циљ предмета би био да будући студенти путем предавања, вјежби, консултација, самосталног учења, семинарских и мастер радова, изучавају овај вид туризма.

Наравно, презентовао сам мој Студијски програм неким деканима, понудио и мој докторат (штампан као уџбеник) имао разговор и са ректорима, али ту се све завршило. Мој научни рад, Студијски програм за вјерски туризам, чека боље дане!

Шта Црна Гора има да понуди туристима које занима вјерски туризам и колико је интересовање страних туриста за тај вид туризма?

– Туризам је постао највећа свјетска развојна привредна грана, на свим континентима, на свим меридијанима. Подаци Свјетске туристичке организације – WТО, указује на чињеницу да је у читавом свијету 2015. путовало око 1,5 милијарди туриста, на ближе или даље туристичке дестинације. Туристичко тржиште се брзо мијења и све је већи број конкурентних дестинација, које се боре за свој удио на тржишту. Те нове дестинације и еминентне свјетске регије на све начине врше побољшање свог туристичког производа. Зато, Црна Гора поред својих огромних природних потенцијала, и поред развоја других видова туризма може да развија и вјерски и културни туризма, јер има јединствене древне вјерске објекте и бројне историјско-културне споменике. Наравно, културно и историјско насљеђе у једној земљи или регији доприноси узлазној, додатној мотивацији кроз вид вјерског туризма, који носи све снажанији мотив путовања и масовног туризма.

Колико је та грана туризма заступљена у Црној Гори?

– Има један мали број туристичких агенција који са баве вјерским туризмом, али то није довољно. Зато што не постоје високо-школовани кадрови за ову грану привреде. Вјерски туризам ће, у сваком случају, у теоријским приступима увијек имати своје заговараче и опоненте. Међутим, мотиви за религиозним доживљајима јачи су од било којих других.

Економски гледано, овај вид туризма, као и однос културног и вјерског наслеђа, врши директне позитивне ефекте, на било коју туристичку дестинацију, као и на све учеснике туристичке привреде који непосредно продају своје услуге туристима. Зато стручно, са сигурношћу откривамо да ће вјерски туризма у будућности бити све масовнији. Наравно, то тврди и Свјетски савјет за путовање и туризам – WТТС, и предвиђа да ће вјерски туризам у наредним годинама и деценијама, иако је најстарији вид туризма, бити водећи сегмент туристичке привреде у свијету. Укупно, сви туристички потенцијали осигуравају посебну позицију одређеној земљи, кроз јединствену и квалитетну понуду специјалног производа, а која мора да задовољава све захтијевније међународне стандарде.

Да ли се вјерски туризам коси са начелима вјере?

– Туризам је грана економских наука, а вјерски туризам је специфична грана туризма. Значи да је и вјерски туризам дио науке и да се може једино изучавати кроз друге видове науке. Међутим, знамо да је вјера матица једне религије. А религија је за мене, прва и највећа наука у читавој људској историји. Као вјерујући човјек, мислим да сви људи треба да поштују као своју вјеру, све канонске религије, на овој нашој планети. Такође знамо, да је Црна Гора мултикофенсионална и мултикултурална заједница, гдје шире своју вјеру вјековима хришћанске канонске цркве и исламска вјерске заједнице. Православна вјера је доминатна у Црној Гори, а која је црквено-канонски устројена у епархије СПЦ – Митрополију црногорско приморску и Епархију Будимљанско-никшићку. Бискупије Барска и Которска проповиједају римокатолицизам, а ислам Исламска заједница у Црној Гори. Зато, ходочасник, страственик или пролазни обични туриста, када посјећује неки црквени објекат, био то манастир, катедрала или џамија, мора да у потпуности поштује канонско устројство и божји мир тога светилишта. Свим тим црквеним правилима, доследно и сазнајно мора до краја да се приджава сваки „обични“ туриста, а наравно и поклоничко-ходочасњнчки туриста, односно вјерски туриста.

Тесла поријеклом од Драганића

Шта су односни циљеви НВО Никола Тесла, чији сте оснивач и предсједник и који су пројекти тренутно актуелни?

– Главни и основни циљ НВО Друштво „Никола Тесла“, која је једина НВО у Црној Гори, а и у региону, је промоција и заштита дјела највећег свјетског научника и генија Николе Тесле, као и откривање пуне истине о поријеклу породице Николе Милутинова Тесле.

Етнолошко – историјска је чињеница да братство Тесла води поријекло од мог братства, од Драганића, а то потврђује и сам Никола Тесла, а који су се одселили из Доњих Бањана, средином 17. вијека, за вријеме Кандиског рата, за Далмацију и Лику. Будући да се ове године навршава 75 година, од упокојења највећег свјетског проналазач Николе Тесле, зато ће наше Удружење да обиљежи ову годишњицу, са више пригодних манифестација и свечаних академија.

Јединствено етно село

Драганић је казао да није довољно познато, а ни туристички није откривено, да се у његовом родном селу у Петровићима, у Бањанима, налази најстари праисториски локалитет Црвена Стијена, затим древни манастир Косијерево, те да се гради главни археолошки музеј Црне Горе.

– Да би се овај богом дан крај, а изразито неразвијен, економско-туристички валоризовао, наше Удружење ради на једном великом пројекту. Тај наш скоро урађени пројекат се зове Тесласело. То ће да буде планетарно јединствено етно село, које ће носити име и носити ће име генија, Николе Тесле. Ово наше каменсело биће саграђено по посебним правилима грађевинске умјетности, од камена из нашег села, у старом архитетонском стилу. За ваше читаоце открићу само неке садржаје који ће красити Тесласело, а ту ће се налазити: Виртуелни музеј Теслиних патената, Институт о Теслиним изумима, достигнућима и визијама, Библиотека (књиге на свим језицима свијета) о Тесли, Етнографски музеј, галерија, специјални ресторан, апартмани, монументални споменик Николе Тесле и др.

Наравно, да би се овај велики пројекат остварио и у потпуности саградио, спремни смо за сваку искрену финасисијску сарадњу, чекамо инвеститоре из читавог свијета, јер Тесла је одавно заслужио, да му се на овај начин мало одужимо – закључио је Драганић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: