ИН4С

ИН4С портал

Драгану Копривици уручена награда “Раде Јовановић“ за најбољу књигу афоризама

1 min read
У Удружењу књижевника Србије у Београду Драгану Копривици је 15. марта свечано уручена међународна награда Београдског афористичарског круга, “Раде Јовановић”, за најбољу књигу афоризама у 2018. години, коју ово елитно удружење афористичара на Балкану и шире додјељује од 2012. године.

Драган Копривица, уручење награде

У Удружењу књижевника Србије у Београду Драгану Копривици је 15. марта свечано уручена међународна награда Београдског афористичарског круга, “Раде Јовановић”, за најбољу књигу афоризама у 2018. години, коју ово елитно удружење афористичара на Балкану и шире додјељује од 2012. године.

У Удружењу књижевника Србије у Београду Драгану Копривици је 15. марта свечано уручена међународна награда Београдског афористичарског круга, “Раде Јовановић”, за најбољу књигу афоризама у 2018. години, коју ово елитно удружење афористичара на Балкану и шире додјељује од 2012. године.

Ово високо признање равноправно је додијељено Копривици за књигу афоризама “Етида у ЦГ-молу” (“Унирекс” – Подгорица), и Слободану Симићу из Београда за књигу “Ријалити шоу” (“Алма” – Београд). На Конкурсу је од неколико десетина приспјелих књига одабрано четрнаест, а у најужи избор ушле и књига Александра Чотрића, једног од водећих свјетских афористичара, као и књига афоризама бугарског афористичара, Братислава Костадинова.

Поводом угледне награде Копривица истиче да је први добитник из Црне Горе, и да вјерује да ће и ово признање позитивно утицати на афористичке токове у нашој земљи. И да ће, уз истакнуте црногорске афористичаре, Владислава Влаховића, Дејана Тофчевића, Вељка Рајковића, Радомира Рацковића, Владимира Мићковића, Бојана Рајевића и друге, почети активније да се јављају и млади, још неафирмисани афористичари, међу којима засад издваја студенткињу Филолошког факултета из Никшића, Радојку Драганић. Црна Гора је, по Копривици, богомдан духовни простор за језгровиту ријеч по опробаном дијалошком маниру “дим у дим”, што и чини есенцију афоризма као кратке форме за изабране ствараоце и љубитеље тог жанра.

Истакао је и да му посебно импонује што је Жири овог пута његовој књизи дао приоритет чак у односу на афоризме Александра Чотрића, који му је и честитао рекавши да је “Етида у ЦГ-молу”: “сјајна књига афоризама”.

У свом обраћању у Француској 7 Копривица је управо у форми афоризма указао и на предности кратког жанра: “За разлику од неког романсијера, који на триста страница не каже баш ништа, ја исти резултат постигнем у двије реченице…”

Од новембра прошле године за “Етиду у ЦГ-молу” већ је добио три најугледнија признања (књига године на Црногорском фестивалу хумора и сатире у Даниловграду, а у Београду “Радоје Домановић” – “Екселенција сатире” за најбољег страног сатиричара, и “Раде Јовановић”, награда БАК-а). Зато је, уз захвалност Владиславу Влаховићу на снажној подршци да се “Етида у ЦГ-молу” благовремено појави на релевантним адресама, обећао да књигу више неће слати на конкурсе, јер већ постоји реална опасност од добијања нових признања.

 

Образложење награде “Раде Јовановић“ које је за Копривицу дао члан жирија, афористичар Саво Јовановић

Копривица је мала коприва, која жари, пали, пече… Тако Драганово презиме није случајно. Може ли се лако представити лик и дело Драгана Копривице?! Тешко.

Драган Копривица је однедавно (српска) „екселенција сатире“, тачније, страни славодобитник српске награде „Радоје Домановић“. Иако је нагласио да би због њега из Црне Горе, који се у Србији осјећа као код своје куће, требало увести и „прелазно признање“, у категорији: “гости а домаћи”…

Копривица, хармоникаш (још у његовој младости играли су како он свира), боксер – техничар, као перо, лаке категорије (само тада се изражавао у рукавицама) а сатиричар „тешке категорије“ – фајтер; прозаист, романописац – путописац (вибовско-џумхуровског стила): афористичар (биће речи какав!); драматург, драмски писац, сценарист, редитељ… Писац је суморне комедије – пародије Самит (без речи, да, да, без речи!) која је побрала бројне награде… (Видео ју је и Београд и Каиро…) (У њој препознат Адолф… а како је неко рекао, „опасно је даље набрајати“). Познат је и по тв серији Ориђинали, који су све, осим копије. Копривица је не само комедиограф, но и комедијаш-мудријаш, шала му је увек мудра, а мудрост шаљива. Он је и сценограф и костимограф. Можда пише и музику, а ако не, у сваком случају је слуша. Уз то је новинар, колумнист – читан, цењен, хваљен, чак (на лично задовољство и разгалу) оспораван! (У једној колумни је са уживањем објавио грдне покуде на свој рачун! Блеснула је искра самосаркастичног духа!)

Једном речју, најужа специјалност Драгана Копривице је – да је свестран.

А тек политичар… Копривица је од скупштине „направио позориште“, друкче речено театар, или је само у њу умешао редитељски прст. Он је дежурни козер, који се нимало не шали. Кад се један Копривичин политички противник препознао, могуће је у афоризму „Опоненте је срозавао тако што их је спуштао на свој ниво“, затражио је реплику и само рекао: „Замислите: професор универзитета, а пише афоризме!“ Опонент није ни слутио да је изговорио афоризам. Тачније: антиафоризам. Нешто као антиматерија духа. А онда је опонент изгубио право на реплику, и ту је „настала“ идеја за афоризам: „Кад је изгубио право на реплику, почео је да прича сам са собом.“

Као политичар Копривица је сатиричар. А као сатиричар – афористичар, он је „популист“. Пише онако како публици годи. А публика највише воли да се смеје.

Копривица је у у више прилика уздизао своје политичке противнике, тако да је привилегија бити његов политички противник. Драган Копривица је Црногорац који говори српским језиком! А црногорским се чак и не служи. Неће. Тако користи своје право, па коме год било криво.

Какви су афоризми Драгана Копривице? Различити. Необични. Неуобичајени. Несвакидашњи. По мери читалаца и слушалаца. Колико духа толико ироније. Цинизма. Сарказма. То су често кратке ефектне, бритке приче, бисери мудрости, медаљони, дијалози глувог и немог. ЕТИДА… у коју је стао четвороцифрени број афоризама, а сваки афоризам је афоризам(!) како аутор каже, после афоризманије његова је опроштајна књига афоризама. Нажалост. Оно што га посебно одваја од других који се изражавају у минијатурама, је „голим оком“ видљива синтеза хумора и сатире у већини његових афоризама. Копривичини сатирични афоризми су духовити, а духовити сатирични. Управо су такви. Неко је рекао да се његова одана публика никад и нигде није разишла хладних дланова.

А какав је Копривица афористичар  у очима Ратка Божовића:

„Копривица као неуморни хуморни критичар реалности, или живота, чији смо уживаоци или таоци, уз помоћ цинично-подсмешљиве ироније и луцидног хумора, разобличава погибељну збиљу. А хумором као критиком, или критиком кроз хумор, успоставља битну оријентацију своје стваралачке индивидуалности. Његове муњевите опсервације делују као негација мртвог и бесполног стереотипа политичког мишљења.“

И још ово: испод Драгана Копривице нема индига. Он је у једном примјерку.

 

Прочитајте још:

Изложба радова Ранка Павићевића 20. марта у Српској кући

 

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *