Драгослав Бокан: О надобудности наше генерације
Драгослав Бокан
Пише: Драгослав Бокан
Читам коментаре поводом вести о проналажењу драгоценог свежња писама краља Милана Обреновића, упућених његовом сину, млађаном Александру.
Писана су на (одличном) француском језику и представљају драгоцени документ о историји Срба с краја 19. века.
Али, није то тема која ми заокупља мисли док читам луде, луђе и оне најлуђе коментаре српских читалаца на овај текст објављен прекјуче у „Политици“.
Тај дијапазон лудила, својеглаве хировитости и нестварне НАДОБУДНОСТИ је тешко описати, а камоли анализирати.
Ту скоро нико не пише о ономе што нашој архивистици и историјској науци доносе ова писма и о сродним темама.
Не, то је, очигледно, сувише обично и незанимљиво за наше мудраце, енциклопедиста и генијалце опште праксе.
Па онда креће вртоглави низ најразличитијих, ничим изазваних коментара који „промишљају“ судбину Србије; осуђују Милоша, Милана и Александра (из лозе Вишње и Обрена); држе охоле лекције савременим и старијим српским историчарима; коментаришу праве и лажне афере са Обреновићима у вези; уздишу или сикћу поводом српских (али не и њихових) лакомислености, слабости и грешака; исмевају или минимализују значај ове преписке за разумевање те епохе; коментаришу с висине „ретко и слабо познавање француског језика“ код наших интелектуалаца; супротстављају се мишљењу професорке Сузане Рајић, нашег сигурно најзначајнијег познаваоца модерне историје Србије (од проглашења Кнежевине до трагичног утапања Србије у југословенску клоаку); причају о актуелним изборима и „заблудама српског народа“; разливају и растежу основну тему чланка који је само формални окидач за неугасиво распламсавање њихових личних ставова, судова и маштарија.
Стварно ненормално. Као у лудници, где им је неко дао компјутер у руке и рекао: „Сад крените! Пишите шта год вам падне на памет, удрите бригу на весеље и распалите из свих оружја ваше маште и свих ваших фрустрација и незадовољстава…“
Па они учинише све то и направише хаос и тарапану од ове прилично бенигне, лепе теме из жанра „спашавања српске баштине“.
Као и од сваке друге теме без разлике.
Та невероватна надобудност скоро сваког учесника у интернетовским панорамама и вртешкама је карактеристика овог доба и нашег времена. Свако би да се меша у све, без обзира на своја (не)знања и (не) стручност. И онда се варљива сећања из „Политикиног забавника“ и мудролије из кафанских, полуприпитих расправа без пардона мешају са документованим и истински схваћеним, аргументованим и тачним подацима и тумачењима.
Све се преплиће и претапа, умрежава у апсолутни бесмисао и чисто губљење времена.
И тако сваког дана, на све могуће и немогуће теме. Непрестано појачавајући наша ионако огромна међусобна неслагања и размирице.
Најгоре од свега је што се развија опасна и ненормална надобудност (неподношљива самохвала и неоправдано издизање себе изнад свих других) која нас укида као тимске играче у заједничком (отаџбинском) тиму и претвара у вечне лузере и „бацаче клипова“ у туђе (српске) точкове.
Тај кобни недостатак стрпљивости, скромности и доброте, неспособност за налажење свог правог места у природној хијерархији знања и талената српског друштва у процесу настајања (из пепела титоистичке фатаморгане) вуче нас на дно амбиса у који нас је пре стотину година бацила издајничка Југословенска револуција и све оно што је из ње касније произашло.
Морамо да нађемо решење за овакво стање ствари.
Од тога зависи све у нашој замагљеној и још тако далекој, бољој будућности.
Иначе ћемо пропасти.
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bravo gdine Bokan! Saglasna sam sa vasim izostrenim zapazanjima. I administrator i komentatori cesto saucestvuju u eroziji konstruktivne ideje koju nas covjek izrazava. I to je vrsta „epidemije“ sa kojom se valja odlucno boriti. Ali kako, gdine Bokan??!! Kako sacuvati zito od silnog, tako agresivnog kukolja?!
Zasto se cenzurisu komentari na ovaj tekst?
Laki je malo nervozan? Ostrvio se na komentatore Politikinog teksta a u stvari I na sve druge. Da vidimo sta kaze:
читам луде, луђе и оне најлуђе коментаре српских читалаца
дијапазон лудила, својеглаве хировитости и нестварне НАДОБУДНОСТИ је тешко описати, а камоли анализирати.
наше мудраце, енциклопедиста и генијалце опште праксе
направише хаос и тарапану од ове прилично бенигне, лепе теме
невероватна надобудност скоро сваког учесника у интернетовским панорамама и вртешкама је карактеристика овог доба и нашег времена. Свако би да се меша у све, без обзира на своја (не)знања и (не) стручност. И онда се варљива сећања из „Политикиног забавника“ и мудролије из кафанских, полуприпитих расправа без пардона мешају са документованим и истински схваћеним, аргументованим и тачним подацима и тумачењима.
Тај кобни недостатак стрпљивости, скромности и доброте, неспособност за налажење свог правог места у природној хијерархији знања и талената српског друштва у процесу настајања (из пепела титоистичке фатаморгане) вуче нас на дно амбиса у који нас је пре стотину година бацила издајничка Југословенска револуција и све оно што је из ње касније произашло.
Морамо да нађемо решење за овакво стање ствари.
Од тога зависи све у нашој замагљеној и још тако далекој, бољој будућности.
Zaista, sta je resenje za sve prethodno nabrojano?
Mozda bi trebalo zabraniti komentare jer su (skoro) svi nadobudni I dati monopol samo Bokiju da on pise a ovi prethodni mogu samo da citaju. Nema veze sto je I Boki ‘genijalac opste prakse’, ipak je genijalac. U najmanju ruku bi trebalo nekako uvesti alko-test za komentatore (mozda Zoom ima tu funkcionalnost?) da bi sprecili pripite da salju komentare I to direktno iz kafane.
Titoisticka fatamorgana? Izgleda da nas zaista neki nadobudni komentatori vuku na dno ambisa. Dijapazon njihovog ludila je zaista tesko opisati. Neki se cak usudjuju da drze ‘ohole lekcije nasim starijim istoricarima’ koji nemaju veze sa falsifikatima koje ucimo u skoli ukljucujuci I ‘titoisticke fatamorgane’. Kao u ludnici – salji komentare I udri brigu na veselje. Raspaljotka svih frustracija I nezadovoljstava. Haos I tarapana.
Neko resenje se mora pronaci jer od toga zavisi sve u nasoj jos tako dalekoj, zamagljenoj, boljoj buducnosti. Mislim da je resenje da se zabrane komentari ili da se pronadje dobar cenzor, trezvenjak, koji ima kristalno jasna secanja iz Politikinog zabavnika. Najbolje bi ipak bilo dozvoliti komentarisanje samo Bokiju I Biki Srbljanovic I to sa sve njenim belo-orlovskim ‘martenkama’.
Inace cemo zaista propasti.