Драгутин после „прелома у мозгу“ Паповић – СПЦ својим дјеловањем угрожава грађански карактер ЦГ

У протеклих пар дана, портал ИН4С је подсјетио на занимљив политички перформанс и идеолошки салто посланика опозиционе Демократске партије социјалиста Драгутина Паповића. Од борца за српство и поштовање историјских факата до првог „играча одбране“ палог шефа ДПС-а Мила Ђукановића, „трновит је пут“.

Историчар и опозициони посланик у Скупштини Црне Горе, Драгутин Паповић, једна од најколоритнијих фигура „новог таласа“ ДПС-а (за кога „зли језици“ прилично убједљиво тврде да је – бивши Србин и радикал), бројним јавним иступима у посљедње вријеме изазвао је бурне реакције домаће јавности.

Након бројних текстова „прије прелома у мозгу“, данас подсјећамо на један од његових говора после „прелома“, а овај значајан, јер се ради о Драгутиновим промишљањима о безакону о слободи вјероисповијести.

Кроз политику и парламентарну већину Владе, морамо да сачувамо дух норми. Морамо раздвојити вјеру од политике. Данас Српска православна црква својим дјеловањем угрожава грађански карактер Црне Горе. Фали јој још седам, осам посланика па да се Црна Гора претвори у теократску државу. Бавите се својим послом и не мијешајте се у политику” – рекао је Драгутин Паповић, на 9. сједници другог редовног јесењег засједања у 2019. години на којој је тачка дневног реда био предлог усвајања Закона о слободи вјероисповјести и увјерења и правном положају вјерских заједница.

Паповић је тада казао, да се од никаквог интересовања за ову тему, дошло овог закона око којег се овако ломе политичка копља.

“Како је црногорско друштво од готово незаинтересованог за религију, постало тако површински до фанатизма религиозно” – пита се Паповић.

Он наводи да су Црногорци увијек држали до своје вјере и својих цркава и нису били заинтересовани за црквене обреде, а да, како наводи, вјерског фанатизма како се то данас очитује није било.

“Религију су углавном праткиковали кроз обичаје, а друге вјере су поштовали. Слично је било у комунизму, иако се због природе тог система обичајно практиковање религије значајно смањило у односу на претходни период. Религија је тада не само у комунистичкој, него и у демократској половини Европе била у опадању. Секуларизација је једнако погодила и Запад и Исток” – казао је тада Паповић.

Паповић је истакао да су сви вјерски објекти обновљени средствима друштвене заједнице преко републичког фонда, а да су мањи вјерски објекти обновљени доприносима грађана и учешћем општинских фондова.

“Ако имамо у виду ове чињенице о скромној до умјереној религиозности код свих народа, онда је логично да се запитамо шта се десило у овој области последњих 30 година, а нарочито у контексту расправе о овом закону. Откуда толика вјерска жустрина, фанатизам, па и вјерски фатализам” – говорио је „забринути“ Паповић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: