Драшковић за ИН4С: Патолошка мржња министра „под водом“ Јановића према мени (ВИДЕО)

Покушај да ме „еманципују“ на свој начин је узалудни рад, јер ја сам онај Ратко Драшковић који је увијек био Србин из Црне Горе, који поштује своју државу и који је много више утемељен у Црној Гори него ови новокомпоновани Црногорци и љубитељи несмјењивог режима, који су за лизалице продали и своје претке и своје потомке, казао је свјетски боксерски шампион Ратко Драшковић у разговору за ИН4С.

Са Драшковићем смо разговарали о мотивима, плановима, односу црногорских институција према нашем шампиону.

Шта Вас мотивише да се и даље борите и такмичите, после импресивне каријере која траје више деценија? Шта сматрате својим највећим успјехом, да ли је то ова последња титула у WBU?

-Један од основних мотива моје дугогодишње или боље рећи тридесетседмогодишње боксерске каријере јесте борба и жеља за успјехом као и афирмација здравих стилова живота.

Исто тако бокс као племенита вјештина, дао ми је прилику да путујем и упознавам различите људе и културе. Такође оно исконско у мени, или како Његош каже „нека буде борба непрестана“ је један од мотива мога трајања. Мој највећи успјех у животу је моја породица а у спортском дијелу свакако титула шампиона свијета у верзији WBU и чињеница да сам у друштву таквих величина као што су Фореман, Рој Џонс Јуниор, Хасим Рахман и остали витезови бокса.

Исто тако био сам професионални шампион свијета у ГБУ верзији, профи шампион Балкана, као и првак СФРЈ у аматерском боксу, првак Балкана као и јуниорски шампион Европе. Као потврда мога трајања напомињем да сам боксовао за четири државе и то: СФРЈ, СРЈ, СЦГ И ЦГ.

Да ли Вас „боли“ непримјерен однос црногорских институцуја, па и самог министарства спорта према Вама и Вашим спортским успјесима?

-Сви знају ко је Ратко Драшковић! Сви знају моје и људске и спортске квалитете… на питање да ли ме боли неправда и непримјерен однос црногорских институција једноставан је одговор… Наравно да боли и вријеђа неправда и некоректан однос према мени и мојим спортским успјесима… Шта је по сриједи није тешко одговорити?

Наравно у првом реду је однос према Ратку Драшковићу као грађанину и човјеку који не савија кичму и који доследно и принципијелно живи у складу са својим сопственим увјерењима. Мјера њиховог патриотизма мјери се привилегијама, новцем и послушношћу а моја радом и спорским успјесима као и сталном борбом за остваривање и надограђивање сопствених људских и спортских идеала.

Покушај да ме „еманципују“ на свој начин је узалудни рад, јер ја сам онај Ратко Драшковић који је увијек био Србин из Црне Горе, који поштује своју државу и који је много више утемељен у Црној Гори него ови новокомпоновани Црногорци и љубитељи несмјењивог режима, који су за лизалице продали и своје претке и своје потомке.

То што не видим систем вриједности на режимски начин је дубоко сопствено увјерење да Црна Гора може много боље, љепше и другачије и сматрам да у Црној Гори има мјеста за све њене грађане и људе добре воље. Сматрам да сам својим успјесима заслужио награду за најбољег спортисту године и града и државе, за 2018. годину. Част свим мојим конкурентима, али мој резултат је убједљиво испред свих других. Шта се крије иза свега није тешко разумјети, јер у свим изборима до сада су били углавном љубитељи власти, част изузецима, па и не чуди што су ме и овај пут заобишла највећа признања?!

Да ли се кајете што сте изабрали тежи пут у односу на многе своје колеге које су се „продале“ режиму, па са много мањим успјесима него што су Ваши уживају многобројне привилегије?

„Част и брука живе довијека“ „Свак је рођен да по једном умре“ Никада, апсолутно никада не бих мијењао свој пут избор иљудска увјерења, за која сам дубоко увјерен да су часна, поштена и исправна…

Слиједити часни пут својих предака и часно корачати и остављајући будућим покољењима је нешто што ја сазадовољством могу и морам како због себе тако и због својих предака и будућих нараштаја. Кајања нема али има само горчине због неправде…Ваљда је то усуд и субина нашег постојања и битисања. На концу свако бира свој пут а мој пут је свима добро познат.

Како гледате на то што Вас је заобишла национална пензија коју су добили и неки људи који су само на аматерском нивоу представљали Црну Гору?

-Како гледам? Гледам како морам! А ствари стоје овако… хронолошки…

Прва неправда закон о спорту из 2007. године када нијесам остварио национално признање иако сви знамо да су исто оствариле „спортске поједине величине“ које често не познају ни прве комшије а камоли црногорска спортка јавност!

Питам се колико је тада боћара, каратиста, шахиста ,фудбалера и других „миљеника“ режима добило ту привилегију и по ком кључу? Чиме су заслужили? Да ли промоцијом спорских вриједности и успјеха или служењем политици актуелног режима! Остављам читаоцима да донесу закључак.

Друго како заборавити актуелни Закон о спорту из 2018. године и актуелног министра спорта или тзв. министра „под водом“ Николу Јановића, који мисли да фаулови који су у води, да су невидљиви за спортску и друштвену јавност у Црној Гори?

-По ком кључу издваја WBU верзију у oдносу на остале и откуда њему та компетенција да одређује вриједности боксерских категорија и федерација? О чему се ради? Да ли Црна Гора има толико првака свијета па да јавност не зна о чему се ради у конкретном случају? Наравно проблем је дискриминација, патолошка мржња и нетрепељивост министра под водом лично према Ратку Драшковићу и боксу као спорту и племенитој вјештини…

Да се не заборави Ратко Драшковић има више боксерског стажа на врхунском нивоу него што министар Јановић има година! Чисто да се зна да ватерполо у свијету игра десет до петнаест селекција од којих је трећина из СФРЈ а на којем је нивоу када га највеће економске и спорске силе третирају као трећеразредни спорт или као задњу или предзадњу рупу на свирали. Даља елаборација није потребна….

Колико добро министар мисли спорту довољно говори чињеница да је угасио више стотина клубова у Црној Гори и тиме на хиљаде младих отјерао из спорских дворана право на улицу…

Исто тако колико Министар мисли „добро говори чињеница да је промијенио законску одредбу на начин што је старосну границу са 40 спустио на 35 година како би могао „одмах“ право на накнаду са братом и осталим колегама из тог „великог“ спорта…

На концу напомињем да дугујем захвалност у првом реду породици, свим тренерима, друговима, пријатељимакоји су били уз мене свих ових година и најављујем овом приликом да нема предаје још као ни повлачења и да ћу средином фебруара у Њемачкој боксовати за WBU верзију против Денија Вилијамса који је својевремено нокаутирао и легендарног Мајка Тајсона.

Видео у прилогу је од раније из марта 2018, а разговор вођен након одбране титуле свијетског шампиона.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: