Дража, у име народа

Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима

Суд у Београду ставио је нагласак на форму, а не на суштину. У реду, право и јесте строго формална наука, али судска одлука да се генерал Драгољуб Михаиловић од четвртка 14. маја 2015. сматра неосуђиваним ипак је била политичка представа и вероватно последња велика прича рата у Србији 1941–1945.

Која би, наводно, требало да допринесе коначном српско-српском помирењу. Помирењу у амбијенту где су и попови посвађани, где се грађани деле на западњаке и словенофиле, на прогресивни и реакционарни табор, на недужне и кривце, где „Равна гора победити мора”, где је на историјском часовнику ове земље куцнуо дванаести час. Друштво је у фази конфронтације, а одлука суда о генералу Дражи беспотребна је бесмислица. Зашто?

Зато што су револуције у принципу легитимне, и што се правни стандарди данашњице, као и модерне категорије људских права, тешко могу ретроактивно примењивати. У једној фази рата генерал Дража је био колаборациониста, сарађивао је и са Немцима и с Италијанима, и то је неспорно.

Многобројни документи говоре о томе. Четници Драже Михаиловића, односно Југословенска војска у отаџбини, легализовани су од стране немачког команданта генерала Хајнриха Данкелмана већ од 6. септембра 1941, а од пролећа 1942. код немачког генерала Бадера нису имали назив „четници” већ шифре „Ц-20 до Ц-39”. Код Италијана – „антикомунистичка добровољачка милиција”.

Правно гледано, ако је Југословенска војска пред представницима Трећег рајха у Београду 17. априла 1941. потписала акт о безусловној капитулацији целокупне оружане силе Краљевине Југославије, онда је назив „Југословенска војска у отаџбини” само симулација за четнике Драже Михаиловића и као правна конструкција врло занимљива.

Најбројније деловање четника на страни окупатора било је у време битке на Неретви, када је око 19.000 четника било под италијанском командом. Тачно је да су Италијани заједно са четницима штитили српски народ око Книна од усташких покоља, али колико знам Неретва је далеко од Книна. Немачки документи о преговорима између четника и Немаца у Дивцима 11. новембра 1941. (документи МФ-Т-314 – меморандум Матла, упућени централи Абвера од 28. октобра 1941. – документ је у Националном архиву у Вашингтону) показују сву ширину колаборације генерала Драже Михаиловића с окупатором.

На том састанку Михаиловић каже да му није намера да ратује против Немаца, да су Немци предали комунистима Ужице, а тиме је и почела трка између комуниста и мене. Онда су комунисти напали Горњи Милановац, па сам због тога и ја морао да то урадим. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја. Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника, поручника Мартиновића. Али моји људи су кренули на Лозницу да је комунисти не би узели. Напад на Шабац је дело непослушних елемената…

Са суђења Дражи Михаиловићу 1946. године

Тако је говорио генерал Дража у разговору са немачким потпуковником Когардом, војним саветником др Киселом, капетаном Матлом, СС оберштурмфирером Винике и штардартенфирером Матерном у гостионици преко пута станице Дивци 11. новембра 1941. од 19.15 до 20.30 часова. Тако стоји у Националном архиву у Вашингтону.

Одлука Народне скупштине Србије од 24. децембра 2004. у супротности је са одлукама Техеранске конференције Велике Британије, САД и СССР када је четнички покрет Драже Михаиловића проглашен за квислиншки, па му је ускраћена свака даља савезничка помоћ. Народна скупштина Србије је одлуком о признавању статуса бораца НОБ-а и припадницима ЈВ у отаџбини игнорисала Нирнбершки статут од 6. августа и Закон број 10. Нирнбершког трибунала од 20. децембра 1945, те Резолуцију 39 Генералне скупштине УН од 15. фебруара 1946.

Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима. Прошлост се не може избрисати, а наши судови би, када се већ баве историјом, могли да одговоре како се зове генерал Дража Михаиловић после позива Краља Петра Другог у јесен 1944. да сви припадници Југословенска војске у отаџбини морају да се ставе под команду маршала Тита.

Да ли генерали смеју да размишљају у политичким категоријама, или само у правним? Је ли Дража после тог наређења Врховног команданта, Краља Петра Другог, био, заправо, отпадник? Како правно тумачити његово деловање у међународно признатој држави Југославији после 9. маја 1945?

У Француској је после 1945. године стрељано око 40.000 људи због колаборације са Немцима. Маршал Филип Петен, херој из Првог светског рата, осуђен је због колаборације са Немцима на смрт, али му је казна због година живота и болести преточена у доживотну робију, коју је издржао.

Судска одлука о генералу Михаиловићу нема везе са националним помирењем, јер одлука је донета због наше садашњости, а не прошлости. У међувремену, ко се помирио помирио се, а ко није никада и неће.

Младе људе у овој земљи више не интересују ни партизани ни четници, интересује их само посао. У том вакууму и духовној беди наше стварности, антифашизам у Србији не би смео да буде оперетски, а Србија познатија по квислинзима него по антифашистима.

Аутор: Мирослав Лазански

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: