Древне мелодије као свједочанства вјековне културе: Стефан Србин, први познати српски композитор (ВИДЕО)

Стефан Србин први је познати српски композитор. Из периода од краја 12. до краја 14. вијека није сачуван ниједан српски музички запис, тако да је немогуће реконструисати најстарије српске мелодије. Међутим, литургијске пјесме забиљежене у рукописима без нотације „кројене“ су и преношене усменим путем.

Пјесме Стефана Србина забиљежене су касновизантијском неумском нотацијом. Различите титуле: протопсалт (први пјевач десног хора), доместик (солиста и управитељ хора), кир (господин), приписиване су уз Стефаново име изнад његових пет до сада откривених литургијских пјесама на српскословенском и грчком језику.

Стефанова најзначајнија и најдужа пјесма је „Ниња сили небесније с нами невидимо служет“. Пјева се умјесто херувимске пјесме на литургији пређеосвећених дарова у вријеме великог поста.

Једини запис ове музички и умјетнички веома вриједне пјесме налазио се у зборнику из 15. вијека у Народној библиотеци у Београду (бр. 93), познатом и као „псалтикија“.

Драгоцјено је да је композитор и музички писац Коста П. Манојловић снимио још 1937. године дванаест фотографија из тог рукописа укључујући и ову пјесму насловљену „твореније доместика кир Стефана Србина“, јер је рукопис изгорио 1941. приликом њемачког бомбардовања Београда.

Савремени српски композитори (Војин Комадина, Душан Радић, Вук Куленовић) користили сy y својим инструменталним дјелима мотиве из његових пјесама Стефана Србина, а он је недавно добио своје заслужено мјесто у водећој свјетској музичкој енциклопедији The Grove’s Dictionary of Music (vol. 18, London 1980).

У вријеме кир Стефана Србина дјеловали су и други српски и византијски музичари. Дјела јеромонаха Исаије Србина и Николе Србина налазимо у зборнику с краја 15. вијека за који претпостављамо да потиче из манастира Матејче у Скопској Црној гори (рукопис бр. 928 Народне библиотеке у Атини).

Неколико византијских аутора били су на извјестан начин повезани са Србијом. То сy чувени Јован Кукузељ, затим Јован монах, Јоаким монах — обојица из харсијанитског манастира у Цариграду, Мануил Раул и Мануил Хризафис.

Ови музички записи свједоче о монасима умјетницима који сy y тешким временима турског продирања на Балкан својим дјелима допринијели обогаћењу литургијског и духовног живота у манастирима (највећим дијелом светогорским). Шире посматрано, те древне мелодије својом љепотом и снагом представљају свједочанства наше старе музике и културе.

Извор: Сто најзнаменитијих Срба (Принцип, Београд, 1993, стр. 74-76), др Димитрије Стефановић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: