Древни српски манастири: Манастирске рушевине нa Скадарском језеру

Из књиге Древни српски манастири, аутора Андрије П. Јовићевића

Докле je Зета била самостална држава Скадарско језеро je са својом околином било центар државе. У непосредној близини језера биле су најстарије зетске престонице: Крајина, гдје је био двор кнеза Јована Владимира, Мурићи (Папратна) са двором кнеза Стевана Војислава.

Скадар са сједиштем краљева Михаила и Бодина и Балшића и Жабљак, престоница Црнојевића. Љепоте Скадарског језера мамиле су зетске господаре да престолују уз њега. У то вријеме никло je на Скадарском језеру много цркава и манастира, који су махом подигнути на језерским острвима, којих на језеру има повећи број. Ha острву Врањини основан je манастир за доба Св. Саве и у њему je била прва зетска епископија 1219 г.; ту je била доцније и митрополија, која je одатле пренесена на Цетиње године 1485. Близу Врањине je острво Ком са истоименим манастиром. Остали запустјели манастири на Скадарском језеру су: Пречиста Крајинска, Морачник, Бешка и Старчево. Пречиста Крајинска налази се у Крајини пола сата од језерске обале. Манастир je подигао кнез зетски Јован Владимир, кога je цар македонски погубио на вјеру у Преспи. Тијело Св. Владимира почивало je у овом манастиру до 1241 г., а тада су га Епироти однијели и данас се налази у једном манастиру код Елбасана. И црква и манастир срушени су до темеља, a само се држи манастирска кула висока 12 – 14 м, са четири боја и на врху звоник. Црква je била дуга око 15 м, a око њe je било повише кућа, чији се темељи још познају. Не зна се кад je манастир разорен, a мисли се да je разорен при крају 17 вијека, кад су највише страдали српски манастири. Док je постојао манастир, овдје je било стјециште свих околних племена и крајева. Манастир je уживао силно поштовање и због Св. Владимира сматран светим мјестом. У то доба сва je Крајина до Скадра била православна, пa и пошто je настало исламизирање Крајињана и кад су сви прешли у муслиманску вјеру, опет манастир, иако у рушевинама, није изгубио своју светињу у очима помуслимањених Крајињана. Дан Велике Госпође био je у Крајини све до прије 80 година дан опште славе. Toгa дана се на манастириште скупљао народ не само из Крајине, него и из Зете, Приморја и Арбаније. Крајињани, иако муслимани, доносили су код развалина прилоге у храни, да угосте народ који долази са стране. Падом православља у Крајини овај лијепи обичај није нестао. Велику Госпођу Крајињани су свечано прослављали и сав се дан проводио на манастирским рушевинама у заједничкој гозби, игри и весељу.

To je тако трајало до прије 80 година, a тада због гађања у биљегу умало што није дошло до свађе између Крајињана и Шестана и власти су онда забраниле овај скуп. У Пречистој Крајинској била je неко вријеме зетска митрополија и одавде je пренесена у Врањину. Када би се рушевине откопавале, можда би се открио који важан историски споменик. Морачник je на истоименом острву, које се налази према Крајини. Црква je мала али солидно израђена. Сводови и кубе држе се још, али ће их вријеме брзо уништити. Од манастирских кућа стрше зидине. Манастирска кула данас постоји, али je склона паду. Манастир постоји од 15 вијека као филијала Пречисте Крајинске. Црква je била посвећена Св. Госпођи, зато се у неким повељама спомиње као „Пречиста у Морачнику“. У повељи Балше III од 1417 г. спомиње се овај манастир и дају му се нека солила. Бешка се налази у правцу Морачника к западу. Ha Бешкој су биле двије цркве. Од њих je једна поновљена добровољним прилозима у спомен оздрављења књагиње црногорске Милене.

Ову je цркву подигла Јелена, кћи кнеза Лазара, a мајка Балше III 1440 г. и посветила Св. Богородици. Од друге цркве и данас стрше голи сводови и кубе. У њој се налази једна огромна надгробна плоча без натписа. Старчево се протеже даље на западу у правцу Бешке. Ту je био манастир, који лежи у рушевинама. Црква је била малена; сводови и кубе и данас постоје, али су склоне паду. У јужном параклису je гроб Божидара Вуковића, познатог нашег штампара црквенословенских књига у 16 вијеку. Манастирске рушевине на Скадарском језеру заједно са онима у Скадру, око њега и на Бојани споменици су старе српске славе, свједоци побожности српских господара и српског народа.

Зетски гласник, VII/1935, бр. 52, стр. 3.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: