Древни српски манастири: Ћелија Добрска

Из књиге Древни српски манастири, аутора Андрије П. Јовићевића

У дубокој котлини између брда Добрштика, Цеклинштака и Вртијељке, a у углу између Вртијељке и Добрштика налази се манастир Ћелија Добрска. Испод манастира налази се пространо манастирско поље, њиве и ливаде, 7-8 хa. Манастир je овдје у заклоњеном положају сачуван од вјетрова a само je видик отворен широким грлом к југоистоку. Између манастира и Цетиња диже се Вртијељка чувена због битке 1685 г. и погибије Баја Пивљанина са својим хајдуцима, и за непун сат пута може се изаћи од манастира на Цетиње. Иако су у близини Цетиње и Ловћен, клима je у Добрском селу блага. Ваздушна струја од мора преко Скадарског језера захвата и ово мјесто и чини га умјереним. Овдје успијева разно поврће и на манастирском имању дала би се успоставити нека корисна и успјешна привредна установа. Црква je малих размјера; посвећена je Успенију Богородице; сазидана je у виду лађе и од тврдог материјала. Дуга je с олтаром 8, a широка 4.50 м. Испред цркве je тријем, мало мањи од цркве. Св. Трпеза је у зиду. Манастирске куће су испред цркве и назидане су једна до друге и једна на другу, a све на засвођеним подрумима, и има шест, што мањих што већих волтова, који су служили за пиће, мрс и за друге потребе, a један и за затвор. Све куће данас имају пет одјељења, од којих два служе за учионице, a остала одјељења за школске потребе. Изнад манастира je висока ограда од камена, која захвата и цркву. У дворишту je бунар за пиће, a један бунар je и изван дворишта. У старије доба у горњој огради био je пчелињак, одакле се Цетињски манастир снабдијевао медом и воском. Овај пчелињак je послије пренешен на Цетиње и смјештен до манастирске цркве. Манастир није имао доксат, као многи манастири, али je зато имао у дворишту врло велико гувно, које je служило и за сјеђење. Не зна се да ли je манастир икад паљен и пљачкан. Турци су овуда пролазили неколико пута, рушили су пo селима цркве, али je овај манастир био увијек поштеђен. О постанку овог манастира не зна се ништа тачно. Старина му je велика и поуздано датира из 15 вијека. Цетињски манастир je имао у Добрском селу и Цеклину своја добра, земљу и винограде, које му je Иван Црнојевић приложио граматом од 1485 године. Ова су добра била у оно доба већа него данас и, без сумње, цетињски су митрополити подигли у Добрском селу на манастирском имању овај скромни манастир, као метох Цетињског манастира, у коме су калуђери нижег реда живјели и пазили манастирска добра. A како je овдје поднебље и зими благо, митрополити су овамо махом проводили зиму, јер je цетињска клима зими врло оштра. По самом називу манастира, могло би се претпоставити да je овдје прво била ћелија неког побожног искушеника, и да je та првобитна ћелија послужила као темељ оснивању манастира, који je пo негдашњој ћелији и добио име. Манастир je у старије доба имао више кућа. Темељи једне куће у манастирском дворишту изнад данашњих кућа познају се и према њима се даје тврдити, да je била велика. Овдје je живио владика Сава Очинић кад je манастир на Цетињу био разрушен; он je овдје и сахрањен, овдје je владика Раде 1834 г. основао школу, у којој се предавало најпотребније знање за свештенике. У Ћелији Добрској постојала je примитивна школа од постанка његова. Овдје су калуђери обучавали млађу сабраћу, којa се спремала за монашки чин. Тврди се, да је владика Данило учио школу у Ћелији Добрској и спремао се за монашки чин; пa да je и владика Раде почетно знање из писмености добио овдје. Откада je школа отворена 1834 г., она je и данас у манастиру, пa и данас као и раније Ћелија Добрска служи као расадник знања и писмености у свом племену. Добрљани су принијели доста жртава да уреде школу и учионице, и данас све манастирске куће служе за школске потребе.

Са Ћелијом Добрском тијесно je везано име владике Данила Петровића. У народу се живо чува и преноси на млађе нараштаје предање: да je на манастирском гувну Данило дијелио мегдан са једним калуђером, који je претендовао на митрополитску столицу и позвао Данила на мегдан. Када се преставио Сава Очинић, црногорци изаберу за митрополита и господара Данила, који je био врло млад и припадао млађем реду калуђера. Неки старији калуђер из Ћелије Добрске, родом из Попова, из Херцеговине, увријеђен, што није он као старији изабран, позове младог Данила да му се уклони с положаја или да му дође на мегдан. Мегдан се одиграо на гувну и Данило супарнику отсјече мачем руку. Тако се тај спор и завршио и побијеђени калуђер се уклонио из Црне Горе. Приходи са манастирске земље која се издаје под закуп, иду у касу Цетињског манастира; манастирске куће обдржава Добрско село, али je црква много запуштена. По старини својој овај манастир заслужује да се његова црквица доведе у ред, да служи као споменик из прошлих дана.

Литература: Цетињска „Просвјета“ 1901 г.
Зетски гласник, VI /1934, бр. 18, стр. 2.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: