Древни српски манастири: Манастир Бања код Рисна

Из књиге Древни српски манастири, аутора Андрије П. Јовићевића

Бања лежи на самој морској обали близу Рисна. Положај на коме се манастир налази врло je романтичан. С брежуљка на коме je манастир поглед je врло лијеп не само на море него и на сву околину даље преко Рисанског Залива и на крајеве лијево и десно. Ову љепоту увеличава манастирски чардак према мору, гдје je одмор необично пријатан. Испод манастира води колски пут с једне стране ка Херцег Новом, a с друге преко Пераста за Котор. Манастир Бања је добио име пo некадашњим морским бањама, које су још за доба римске владавине заједно са старим градом Рисном пропале у море.

Не зна се када je постављен први темељ овом манастиру. По предању, које се живо чува у народу, подигао гa je Стеван Немања и богато га обдарио. Мисли се да су римске весталке има- ле ту храм и да je манастир подигнут на његовим рушевинама. Кад je Стеван Провјенчани подигао на Превлаци, у Боки Которској, храм у славу Св. Архангела Михаила, подредио je Бању овом новом манастиру; a кад je походио ова мјеста, даровао je манастиру Бањи честице мошти Св. Thорђа, које се и данас налазе у манастиру, оковане сребром и позлаћене, са натписом.

Немањина црква већ не постоји, али се познају њезини темељи. По остацима даје се судити да je била повелика. Њу су разорили Турци 1654 г. кад су преко Бање напали на Пераст. Калуђери су тада дигли из манастира све што je било драгоцјеније и пребјегли у манастир Косијерево, a одатле у манастир Тврдош код Требиња.

Данашња je црква скромне израде и малих размјера, a посвећена je Св. Ђорђу коме je била и посвећена Немањина црква. Нема манастирске куле ни кубета, a само има малени звоник на преслицу. Испред цркве, одвојено, постоји повећи звоник на преслицу, који личи на остатке старе цркве.

Ришњани су много жалили за овом старином и трудили су се да je обнове. У почетку 18 вијека неки Петар Кордић из Рисна, возећи се једне ноћи у барци, спази да пада луча с неба на рушевине овог манастира, зато обнови олтар старе цркве и Ришњани су се ту скупљали на молитву. Око 1718 г. архимандрит Атанасије Хилендарац са манастирским братством почео je, уз богате прилоге Ришњана, a с благословом црногорског митрополита Данила Петровића Његоша, подизати данашњу цркву. Црква je довршена 1720 г. и тада je, на дан Св. Ђорђа, свечано освећена.

Кад je довршена црква калуђери су одмах настали на изграђивању ћелија. У овом послу од старијих настојатеља највише има заслуга игуман Василије Ивелић из Рисна. Данас манастир има довољан број ћелија за стан манастирске сабраће. Ha страни морске обале приграђен je уз ћелије чардак, затворен стакленим окнима, са кога je врло лијеп видик на море.

Манастир je до сада сиромашан. У непосредној близини манастир je имао своје добро, звано „Стара сланица“ пa je давно продато и са добивеним новцем и прилозима Ришњана по- дигнута око 1601 г. црква Св. Петра и Павла у Рисну.

Манастир je имао у Кривошијама своје посјете, које му je приложио оснивач Стеван Немања, али су их отели манастиру Турци, од ових Млечићи и најпослије Аустријанци. Да би манастир могао опстати, монаси су, уз помоћ Ришњана, успјели да купе једно имање изнад манастира, које би, да се обрађује рационално, давало лијепих прихода. Испред свјетског рата архимандрит Дионисије Миковић много je урадио на оправци манастира, али су Аустријанци за доба свјетског рата све то покварили, јер су у манастиру имали болницу и стан за војску.

Иза тога манастир je нешто поправљен, али није још доведен у завидан ред. За овај манастир имају знатних заслуга: архимандрит Атанасије, игуман Василије Ивелић, Аксентије Хилендарац, Никодим Јовано- вић, Хрисантије Николајевић и многи други.

Манастирске су знаменитости: честице мошти Св. Ђорђа, епитрахиљ искићен бисером и златом, који je пo предању био Св. Саве, и плаштаница у дијамантима. Ha епитрахиљу је зла- том извезена „1114“ година и име жупана Строје и жупани- це Симе, који су га приложили манастиру „Стъиеши“ у Румунији. Овај епитрахиљ даровала je Бањи породица грофа Ивелића, када je пребјегао из Херцеговине у Рисан. A плаштаница je дар руског цара Николе II. Пред црквом je споменик Николи I Петровићу Његошу, на коме je урезан црногорски грб.

У новије доба највећи je добротвор Бање и Рисна Васо Л. Ћуковић, Ришњанин, сада у Америци. Овај богати и добри човјек приложио је манастиру раније једно велико звоно од 30.000 дин., a доцније je поклонио 340.000 динара да се утроше на по- правку манастира.

Ћуковић je основао закладу од пет милиона динара, да се од интереса школују рисански ђаци на средњим и високим школама у земљи и иностранству; подигао je и елек- тричну мрежу у Рисну и даровао je општини, купио 5 великих звона за рисанску цркву, дао 1,2000.000 динара за градњу општинског дома и соколане. Овај велики родољуб, загријан жарком љубављу према свом завичају, помагао je школе и сиро- тињу и давао на све стране.

Близу манастира налази се „Сиротињски дом за убоге и болне“. Ово je здање од неких 20 соба подигао 1890 год. опет рисански богаташ у Америци Димитрије Ђ. Љубатовић и даровао га рисанској општини. Хигијенски Завод са Цетиња држи ово здање под кирију и у њему живе дјеца, коју завод шаље на опорављање, и сиромашни ђаци који одавде посјећују которску гимназију. Дјеца овдје имају бесплатно не само стан, већ и добру храну.

Манастир Бања je много страдао за вријеме два бокељска устанка 1869 и 1882 г, a највише за вријеме свјетског рата. Тада је манастир остао без ичега. И Турци и Млечићи и Аустријанци су нерадо гледали ову стару светињу, пa су радили да joj, оти- мањем земаља и скврњењем, убију углед. Нијесу успјели да манастир униште, али су успјели да га осиромаше и он je данас без довољно средстава да се може пристојно издржавати. Старешина манастира много полаже на дарежљивост побожних Ришњана у Америци, који своју љубав према родном крају манифестују у богатим прилозима.

Литература: Споменица манастира Савине 1930. Календар

„Бока“ за 1911, Српски далматински магазин 1846 године.

Зетски гласник, VI /1934, бр. 88, стр. 3.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: