Насловна Руски поглед Древни Углич: Mесто прекретнице у руској историји и светли светионик на Волги

Древни Углич: Mесто прекретнице у руској историји и светли светионик на Волги

Данас, када гледамо златне куполе Угличког кремља, тешко је замислити, каква се трагедија десила овде крајем 16. века. Управо у Угличу, може да се каже, угасила се лоза Рјуриковича на руском престолу, која је владала државом у току 7 векова. Ту је био убијен наследник Ивана Грозног – његов млађи син Димитриј

0
Углич

Пише: Остоја Војиновић

Угљич или Углич (рус. У́глич) град је у европском делу Русије у Јарославској области Налази се на 200 километара северно од Москве на реци реци Волги Град припада Златном прстену, групи историјских руских градова североисточно од Москве, и у њему живи 36.000 становника.

У летописима се први пут помиње 1148.године. У граду је сачуван велики број споменика староруске архитектуре: Кремљ са Црквом Светог Мученика Димитрија на крви, а у оквиру Кремља налази се дворац царевића Димитрија као најстарије здање у Угљичу. Прелеп је поглед на град са Волге, са које се на хоризонту виде Спасо-Преображенски сабор, Црква Рођења Светог Јовна Претече и неколико манастира. У овом граду ради више од десет музеја, а готово сваког месеца у граду се одржавају и разни фестивали. За овај град се може рећи да спада у једне од највољенијих градова старе Русије,а такође да је омиљен међу туристима који га посећују у склопу обиласка градова Златном прстена. На грбу овог града налази се царевић Димитрије, син руског цара Ивана Грозног, који није био наследник престола.У десној руци царевића налази се сребрни нож, па постоје тврдње да је Углич једини град у свету који на грбу приказује дечака са ножем.

Данас, када гледамо златне куполе Угличког кремља, тешко је замислити, каква се трагедија десила овде крајем 16. века. Управо у Угличу, може да се каже, угасила се лоза Рјуриковича на руском престолу, која је владала државом у току 7 векова. Ту је био убијен наследник Ивана Грозног – његов млађи син Димитриј.

После смрти 1584. године цара Ивана 4. Грозног од све његове деце међу живима су била само два сина – 27-годишњи царевич Фјодор, син његове вољене супруге Анастазије и царевич Димитриј, син последње царице Марије из рода Нагих. Фјодор је наследио престо и био је побожан човек, коме није стало до власти. Малолетни Димитриј је после смрти оца био послат са мајком-царицом у Углич.

Они су тамо добили царски посед где су били смештени и о њима је бригу водио и поседом управљао човек, именован од стране Бориса Годунова. Болестан Фјодор није имао децу, зато је било логично да ће управо Дмитриј после смрти брата постати руски владар. Међутим, 15. маја 1591. године осмогодишње дете је било нађено мртво, са пресеченим гркљаном. Димитрија је нашла мајка, њена вика је окупила гомилу света. Бесни људи су почели да руше све унаоколо. Тог дана била је проливена крв не само царевича Дмитрија, убијени су били људи Бориса Годунова, њих су буквлано растргли на комаде. Његова смрт никада није разјашњена, а постоје најмање три верзије које се односе на овај трагични догађај.

По једној верзији, убијен је је по наређењу бољара Бориса Годунова, а околности су представљене као несретан случај.Друга верзија каже да је дечак сам пао на нож у време напада епилепсије. Постојала је и прича да је царевич побегао, а да је убијен неки други дечак, па се касније појавио велики број варалица, „лажних Димитрија“, који су покушавали да дођу на власт. У Углич је била послата војска ради успостављања реда. Царицу су оптужили за метеж и замонашили, док су иницијаторе нереда погубили. На трагичне догађаје из 1591. године подсећају експонати спомен-експозиције у Цркви царевича Дмитрија на Крви у Угличу. Она је била саграђена 100 година после његове смрти на том месту, где су нашли његово тело. Унутра је црква живописна, а фреске су посвећене смрти царског детета, Сама црква је споменик царевичу Дмитрију. Тамо нема много споменика историје и културе, али су они веома значајни. То је угличко звоно, које је јавило о смрти царевича. Оно је било у немилости, налазило се у Сибиру у току 300 година, те је тек крајем 19. века било враћено у Углич. Други необичан експонат који се налази у овој цркви јесте ћивот, у којем су 15 година после убиства нађене биле мошти царевича, већ канонизованог и које су потом биле пренете у Москву.

Црква Светог Димитрија

Зими је Углич леп на свој начин. У фебруару се у овом граду одржава фестивал Зимске забаве. Волга је у то време већ увелико покривена дебелим слојем леда, зато се ту може клизати. Организован је и зимски риболов , уз могућност изнајмљивања санки и квадроцикла. У Угличу има много хотела, али је међу најбољима Волшка ривијера која се сматра најбољим у читавом Златном прстену.

Оданде се отвара леп поглед на Волгу, а хотел је саграђен у класичном стилу на стрмој обали реке. Када се напушта Углич, оно што се не сме пропустити то је куповина сувенира, пре свега чувених угличких лутки.. За писање текста кориштени извори:Восток, Спутњик,Голос Росии, РИА Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here