ДРИ упозорава: Држава нема опрему за уклањање нафтних мрља

Црна Гора има ограничене капацитете за одговор у случају изненадног загађења мора, а нарочито у случају већег загађења, што се односи и на материјално-кадровску опремљеност, показала је прелиминарна ревизија Државне ревизорске институције (ДРИ). Изненадна загађења се односе не само на могуће хаварије на нафтним платформама, што је ових дана у фокусу због најаве почетка бушења подморја, већ на све догађаје који доводе до изливања опасних материја у море. Материјално-кадровска опремљеност се односи на опрему која је потребна да би се уклониле опасне материје из мора, пише Дан.

ДРИ је идентификовала висок ризик због почетка истражних бушења за експлоатацију нафте и гаса и кроз спроведену ревизију успјеха “Управљање интервенцијама у случају изненадног загађењау Јадранском мору” је уочила проблеме и слабости који могу ограничити успјешност система заштите Јадранског мора од изненадног загађења.

У овој фази ревизије идентификовани су ризици који прелиминарно указују и да нису реализоване све активности, препоруке и мјере заштите животне средине планиране Програмом истраживања и производње угљоводоника у подморју Црне Горе, да нису почеле активности на изради мапе посебно осјетљивих подручја црногорске обалне зоне (ПССА), као и да опредјељења изражена у стратешким документима нису у адекватној мјери нашла своје мјесто у прописима који су доношени, чиме би се успоставили и правно обавезујући основи за њихово спровођење.

Ово је Дану саопштио члан Сената ДРИ Бранислав Радуловић који руководи ревизијом успјеха “Управљање интервенцијама у случају изненадног загађења у Јадранском мору”, чији је циљ да утврди да ли су органи задужени за заштиту Јадранског мора од изненадног загађења адекватно припремљени за ефикасан одговор. Предметна ревизија се спроводи у оквиру паралелне ревизије успјеха у којој су учествовале све врховне ревизорске ревизије из шест земаља које излазе на Јадранско море (Италија, Словенија, Хрватска, БиХ, Црна Гора и Албанија).

У Црној Гори је, како је казао Радуловић, окончана теренска ревизија и припремљен прелиминарни извјештај, који ће бити упућен субјектима на изјашњење током наредне седмице.

Италијанско-руски конзорцијум Ени и Новатек ће започети бушење Јадрана 25. марта. То су прошле седмице најавили из Министарства капиталних инвестиција (МКИ) након чега су реаговале бројне еколошке и невладине организације, као и дио политичких партија, тражећи да се тај пројекат заустави. ДРИ би коначан извјештај о ревизији требало да објави након тог датума, али су због актуелности и озбиљности теме пристали да нам дају дио података из прелиминарног извјештаја.

Субјекти ревизије су били: Министарство саобраћаја и поморства директорат за поморски саобраћај, Министарство одрживог развоја и туризма директорат за климатске промјене и медитеранске послове, Агенција за заштиту животне средине, Управа поморске сигурности и управљањалукама, подручна јединица Лучка капетанија Бар и подручна јединица Лучка капетанија Котор, Инспекторат сигурности поморске пловидбе, ЈП Морско добро и Управа заугљоводонике, док су у оквиру ревизије обављени информативни разговори са представницима Института за биологију мора, Управе полиције, Сектор граничне полиције, Војске, Морнарице ЦГ, Луке Бар, Луке Котор и Хемосана.

“Имајући у виду да држава Црна Гора још увијек није ратификовала Протокол Барселонске конвенције о заштити Средоземног мора од загађења које произилази из истраживања и искоришћавања епиконтиненталног појаса, морског дна и морског подморја, као ни транспозицију у национално законодавство Директиве 2003/30/ ЕУ од 12. јуна 2013. године о сигурности оффсхоре операција са уљем и гасом, као и чињеницу да Национал ни план за хитно реаговање у случају загађивања мора са пловних објеката ни је у потпуности оперативан, ДРИ је идентификовала висок ризик због почетка истражних бушења за експолоатацију нафте и гаса”, казао је Радуловић.

ДРИ ће, како је нагласио, у коначном извјештају, дати оцјену стања и препоручити субјектима ревизије да усвоје одговарајуће методологије о процјени ризика и да развију интегрисан приступ управљању ризиком од загађења мора у циљу јачања институционалних капацитета за заштиту мора од изненадног загађења.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: