Друга Курска битка: Како су Руси сломили Украјинце у Суџи (МАПА)

Одлучна руска офанзива у Курској области улази у завршну фазу, седам месеци након што је Украјина у изненадном нападу заузела део руске територије.

Оружане снаге Украјине (ОСУ) нису у стању да зауставе брзе продоре руске војске, хаотично се повлачећи док њихов главнокомандујући говори о „планираном регруписању на боље положаје“.

На први поглед, то личи на догађаје из Харковске области крајем 2022, када су се руске снаге повлачиле, а сада су улоге обрнуте. Такозвани суџански мостобран, по градићу који је Кијев дуго сматрао преговарачком полугом спрам Москве, сад је на ивици колапса.

Досадашњи догађаји

У септембру 2024, по окончању украјинске офанзиве, борбе у Курској области попримиле су позициони карактер. ОСУ су прешле у одбрану и полако губиле положаје, иако су се повремено трудиле да прошире мостобран. За руску армије ова зона није била приоритет. Зона контроле ОСУ је већ била испресецана и није представљала претњу. Москва је до краја 2024. била усредсређена на Донбас.

Већ у јануару ове године, међутим, борбе око Суџе постају интензивније. Украјинци су покушали да побољшају положај, али је руска војска одговорила опробаном стратегијом из Донбаса: опколи непријатеља са три стране, пресеци снабдевање и натерај на колапс изнуривање.

Кључни моменат је дошао средином фебруара, када су руске снаге ослободиле Свердљиково и прешле реку Локњу, избивши на главни пут снабдевања ОСУ из Сумске области.

После заузимања Свердљикова, украјинска ситуација се видно погоршала. У извештајима непријатеља било је речи о значајној надмоћи руске армије. То је било веродостојно, за разлику од пропагандне приче о севернокорејским борцима.

Исто тако, руске снаге прешле су државну границу и почеле да воде операције на украјинској територији. Линије на мапи су устукнуле пред војном логиком.

Офанзива на Суџу

Активна фаза операција почела је 7. марта, када су руске снаге напале украјинске линије снабдевања и кључне тачке из више праваца. Руси су чак продрли до границе на јужном делу мостобрана и тиме пресекли секундарни пут снабдевања до Суџе. Иако су се руски војници после повукли са неких истурених положаја, овај упад је озбиљно пореметио логистику непријатеља.

За разлику од дугих и тешких борби у Донбасу, које за циљ имају изнуривање противника и постепено напредовање, операција у Суџи се усредсредила на брзину, изненађење и потпуно разарање украјинске логистике. Врхунац тог приступа била је сада већ легендарна „Операција Цевовод“ 8. марта, када се група од око 800 руских бораца пробила дубоко у украјинску позадину и до краја дана преузела контролу над индустријском зоном северно и источно од саме Суџе.

Украјинци су покушали да се повуку у Суџу у нади да ће ту моћи да стабилизују одбрамбену линију и принуде Русе на наставак позиционе битке. Међутим, већ до 10. марта је њихов колапс био очигледан. Неке од јединица су почеле да беже према граници, остављајући сву опрему. До 12. марта су руске снаге преузеле целу индустријску зону, предграђа и градску управу и центру Суџе.

Коначно ослобођење града било је само питање дана, или чак сата.

Шта је следеће?

Сада се сви питају да ли ће руска војска да настави напредовање у дубину украјинске територије. Од украјинског упада у Курску област прошлог августа, постало је јасно да су границе на карти све више небитне, а да маневре диктира војна потреба.

Руска војска је већ неколико пута прешла украјинску границу у борбама око Суџе и нема показатеља да ће у будућности да се устручава.

Даљи ток руских војних операција зависи од дипломатије. Ако председници Владимир Путин и Доналд Трамп успеју да постигну трајни мировни споразум, руски борци ће да застану на украјинској административној граници, јер Москва нема територијалних амбиција у Сумској области. Али ако дође до ескалације сукоба, руска војска могла би да за циљ постави потпуни пораз украјинске армије и смену садашњег кијевског режима.

(РТ Балкан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: