Друштво Јадранска стража

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Јадранска стража основана је 1922. Друштвени знак био је буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1)

Јадранска стража радила је на томе да што више њених чланова а посебно деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем опоравка њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи. Јадранска стража је сматрала да ће боравак деце привући њихове родитеље. Омладину је требало привући на Јадран предавањима, књигама, брошурама, ревијама, фотографијама и филмовима. Извршни одбор Ј.С. одлучио је да пошаље предаваче да одрже предавања омладини у летовалиштима Јадранске Страже. Предавали су о културно-историјским, географским и привредним темама. Предавачи су посетили колонију из Сарајева у Сукошану и Будви, колонију из Крагујевца у Милни, из Београда у Макарској и Супетру и колонију из Осјека у Трпњу. (2)

У свом раду Јадранска стража је сарађивала са осталим националним друштвима која су имала сличне циљеве. Соколско друштво у Вршцу приредило је четири филмске представе о лепоти Јадранског мора 8 и 9. марта 1926. за школе, грађанство и војску. Том приликом одржано је предавање о важности Јадранског мора. Филмове су добили од Јадранске страже. (3)

Месна соколска друштвана Приморју користила су домове Јадранске страже за прославе Дана Уједињења, … . Соколско друштво Трпањ да би удовољило многобројним гостима, приредило је 26. јула 1931. излет на плажу Дивна. Ту су се налазиле рушевине дворца Д. Рањине, дубровачког племића и песника из XVI века. У моторним лађама било је преко 80 излетника. Међу излетницима било је и неколико сокола и соколица из Београда. Дивна је после Оребића била највећа песковита обала на Пељешцу. Соколи и Скаути извели су многе шаљиве и занимљиве вежбе. Приређена је закуска на плажи. Излетници су посетили рибарско село Дуба. У предвечерје група се вратила у трпањску луку.

У Дубровник је 30. маја 1931. стигло посебним возовима преко 600 излетника Јадранске страже из свих крајева Јужне Србије (Македоније). Излетници су предвођени соколском и грађанском кумановском музиком (у живописној народној ношњи свога краја) у поворци дошли у град, поздрављени бурним пљескањем. Испред градске општине поздравио их је у име дубровачке Јадранске страже Душан Башић истакавши: „…доласком у древни славенски град обнављају оне везе , које су и у давној прошлости уско везивале стари слободни Дубровник са царским Скопљем.“ У почаст излетницима војна музика отсвирала је на Шеталишту Краља Александра бирани програм. Јадранска стража у Дубровнику овом приликом поклонила је певачком друштву „Вардар“ ловор вијенац са натписом „Јадранска стража у Дубровнику 30 В 1931. Српском Пјевачком Друштву „Вардар“ у Скопљу“. Излетници су продужили за Зеленику.(4)

Обласни одбор Дубровник у својим просторијама у Дубровнику уредио је друштвену библиотеку. Приликом одржавања Обласне скупштине у Корчули 1933. приређене су велике свечаности. Иза свечаности основана је у Корчули музика Јадранске страже. Фебруара 1934. одржана је ревија југославенских народних ношњи са игранком.

Приликом Обласне скупштине у Котору јуна 1934. приређен је друштвени излет у Котор, Цетиње и Будву. Мјесни одбор Корчула приредио је са музиком излет у Трпањ, Лумбарду и у Ловиште, а учествовао је на прослави Јс у Битољу. Мјесни одбор Трпањ приредио је излете до Дрвеника, Дубе и Драче. Мјесни одбор Блато на Корчули приредило је излет у Приградицу, а Мјесни одбор Тиват у Цетиње. Обласни одбор Дубровник приредио је 31. 10. 1934. комеморацију краљу Александру уз учествовање свих друштава града Дубровника.

Обласни одбор Дубровник радио је 1934. на национализацији имена са ненародним обликом. Приликом откривања споменика Његошу у Требињу, изасланство Обласног одбора Дубровник положило је венац. Нови огранци Јс основани су 1934. у Дунавима, Жупањем Селу, Куни, Лумбарди, Пољицима, Пупнату, Смоквици и Херцег Новом. Огранци Чилипи, Камено, Колочеп, Лопуд, Мрцине, Стон и Трстено нису били активни. Делатност одбора у Тивту протезала се на ратну морнарицу и арсеналске раднике. Обласни одбор Дубровник 1934. имао је 10 Мјесних одбора : Дубровник И, Дубровник ИИ, Блато на Корчули, Дуба, Ђеновић, Корчула, Котор, Оребић, Тиват, Трпањ. Повјереништава 13 и то: Бабино Поље, Блато (Мљет), Говеђари, Дрвеник, Куна, Ловишће, Млини, Пољице, Рисан, Требиње, Цавтат, Жрново и Поморска војна академија. Бројно стање чланства било је 31.12.1933. 1.584, а 31.12.1934. било је 1.608. У Дубровнику подмладак Јс деловао је у Мушкој и Женској грађанској школи, Гимназији, Приватној фрањевачкој гимназији и Поморској трговачкој академији. Бројно стање подмлатка 1933. било је 1.364. (5)

За летовање свог чланства и чланова подмлатка Јадранска стража подизала је у мањим приморским местима своје домове. Истицали су: „сада је доба, када мјесто кула треба зидати домове Јадранске страже у којима ће се окупљати омладина.” Према програму сваки од 19 Обласних одбора требао је да подигне свој дом на обали мора. Обласни одбор Петровград (Зрењанин) имао је свој дом у Омишу са 97 кревета. Обласни одбор Београд имао је дом у Бијелој са 100 кревета. Обласни одбор Сарајево имао је дом у Будви са 50 кревета. Јадранска стража имала је у свом програму подизање модерних транзитних коначишта у Београду, Загребу, Сарајеву, Сушаку, Шибенику, Дубровнику и Котору. У своја коначишта и домове Јадранска стража доводила је у међуратном периоду десетак хиљада својих чланова, одраслих и омладине. Сматрали су да су оваквим радом врло активно учествовали у унапређењу приморског туризма. (6)

Обласни одбор Јадранске страже из Бечкерека (Зрењанин) организовао је летовање у свом дому у Омишу у јуну, јулу и августу 1934. за 3 групе подмлатка од 177 чланова. Обласни одбор Београд приредио је са 100 чланова Ускршњи излет 1933. у Дубровник и Боку. Обласни одбор Београд Јадранске страже организовао је своје летовалиште у Савини (Мељине) у згради Лучке капетаније. У Савини је 1933. летовало 245 лица и то 179 ученика и 66 одраслих чланова. Зграду је морао да уступи Команди ратне морнарице. Организовао је привремено летовалиште јула и августа 1934. за 171 особу у згради Грађанске школе у Макарској. Управа летовалишта приредила је два излета и то први у Оребић и Корчулу а други у Бишево, Комину и Хвар. Академска секција из Београда летовала је у Супетру, а средњошколска у Макарској. Обласни одбор Београд купио је у јануару 1935. вилу и имање у Бијелој за изградњу свог дома. Предузели су дограђивање виле да би је оспособили за летовања. Гости су долазили из разних крајева Србије. Возили су их бродом до Херцег Новог, даље локалним паробродом до Баошића, а из Баошића пешке до дома.

По статистици летовало је у дому у Бијелој 1935. 88 омладинаца и 22 одрасла; 1936. 123 омладинца и 59 одраслих; 1937. 156 омладинаца и 174 одраслих; и 1938. 200 омладинаца и 180 одраслих. Одрасли гости су вечим делом били родбина омладине. Из дома су организовали излете по Боки, у Дубровник, преко Ловчена на Цетиње и у Будву.

Секција подмлатка Мјесног одбора Јадранске страже из Новог Сада летовала је у Башкој Води код Макарске. Обласни одбор Сарајево примио је 1933. на летовање 54 члана подмлатка а у 1934. 75 чланова подмлатка.

Женски подмладак Јадранске страже из Сарајева (ученице сарајевских средњих школа) летовале су 1934. у дому у Будви. Биле су две групе, прва група од 40 ученица летовала је у јулу, а друга од 35 ученица у августу. Будва је одала пошту свом великану Стјепану М. Љубиши. Вође група упознале су омладину са Љубишиним делима и крвавом историјом краја. Ученице су виделе попрсје које је израдио уметник Долинар. (7)

Септембра 1935. заједно са отварањем велесајма, приређени су у Љубљани дани нашег мора, свечаности Јадранске страже, која је одржала конгрес и на рођендан краља Петра развила и осветила нову заставу Љубљанског обласног одбора, дар краља и у оквиру велесајма организовала изложбу, која је дочарала лепоте и живот Јадрана. Био је изложен велики број слика природних лепота, народних ношњи, слика из живота и рада Примораца, карте и дијаграми, а у посебним базенима приказан је живот риба и осталих морских животиња. На изложби учествовале су са моделима, сликама и осталим материјалом и војна и трговачка морнарица. Изложба је првенствено била посвећена пропаганди Јадрана. (8)

Јадранска стража у Дубровнику одржала је 23. маја 1937. своју редовну годишњу обласну скупштину, којој су присуствовали чланови управе као и делегати мјесних одбора Котора, Тивта, Баошића, Дубровника 2 (Груж), Корчуле и Блата на Корчули, те Повјереништава Цавтата, Велелуке и Суђурђа. Закључено је да се отвори преноћиште за чланове и подмладак Јадранске страже који из унутрашњости у великом броју силази на море. Закључено је да се омогући штампање књиге „Водић кроз Боку-Которску” од Петра Шеровића особитог познаваоца и писца историје Боке-Которске, у интересу туризма на Јадрану. (9)

Јадранска стража у Дубровнику прославила је 30. октобра 1938. своју славу „Јадрански дан”. У Официрском дому одржана је академија, коју је поздравном ријечи отворио председник Душан Башић, након чега је одржано предавање о ослобођењу јадранске обале и о важности мора за напредак и величину државе и народа. Академија се наставила пригодним декламацијама и двема концертним тачкама које је извршио Подмладак Јадранске Страже после чега је следила игранка. Прослави су присуствовали војне и цивилне власти, те национална и културна друштва и многобројно грађанство.(10)

Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику одржао је 1939. „Јадранску вечер” са музичко-забавним делом и плесом у Официрском дому у Дубровнику. Дворана је била украшена у виду ратног брода. Концертни део вечери извели су музичари Ј. Шлаус, Гразио Маручи и Д. Тројановић, пољски композитор Л. М. Роговски, А. Сафанов и Т. Кош. После концерта одржана је ритмичка игра „Галија” под вођством наставнице М. Црнчевић. (11)

Обласни одбор Јадранске страже из Новог Сада подигао је свој дом у Доброти. Приликом свечаног отварања Дома Јадранске страже у Доброти 23. јула 1939. Дубровачки Обласни одбор Јс. одржао је главну скупштину у Котору. Скупштину је отворио претсједник Мјесног одбора Јс. у Котору Марко комодор Дабчевић. (12)

Јадранска стража организовала је летовања на својих чланова и чланова подмлатка Јадранском мору. Сем опоравка циљ је био да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи. Јадранска стража је сматрала да ће боравак деце привући њихове родитеље. Радила је заједно са осталим националним друштвима као што су били соколи. Тежила је развоју трговачке и ратне морнарице. Јадранска стража основала је фонд „Дакса” за помагање настрадалих помораца и фонд „Краља Александра И” за награђивање храбрих помораца. (13)

Споразумом Цветковић-Мачек 1939. Дубровник и околина одвојени су од Зетске бановине и припојени новоснованој Бановини Хрватској. На подстицај из Херцеговине и помоћи присталица Народне одбране, чланства Сокола и Јадранске страже, а под руководством Мирка Станковића, одржан је 16. децембра 1939. „јавни договор” у циљу „окупљања српства као народа” и подстицања „националне акције” у циљу „бескомпромисног одржавања свих установа које су битне за чување и одржавање народног јединства”. (14)

Поводом вести о намерама да се цепа организација Јадранске страже, Централни одбор Јадранске страже је демантовао истичући: “ … а ако је и пала по нека реч о томе, да су то учинили чланови који нису довољно обавештени о задатку удружења”.

У “Соколском гласнику” је пренето да су на главној скупштини „Јадранске страже“ у Загребу пале врло ауторитативне изјаве о цепању Јадранске страже, а “Хрватски дневник” је писао да су “једино Хрвати позвани да воде бригу о Јадранском мору”, и да Хрвати треба да имају своју сопствену „Јадранску стражу”.(15)

Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио је 31. октобра 1940. Јадрански дан одржавши свечану седницу на којој је предсједник Душан Башић у поздравном говору истакао историјску важност Јадранског дана. У извештају у часопису „Јадранска стража” се истицало : „Других приредаба није било због садашњих тешких прилика. Тога дана на друштвеним просторијама вијала се друштвена застава“.(16)

Као признање за свој национални рад капетан Нико Бауле са острва Шипана био је изабран за потпретсједника у Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940. За време НДХ био је по изјави Николе Милованчева организатор илегалног Равногорског покрета у Дубровнику. Ухапшен је у усташкој провали марта-априла 1944. у Дубровнику и завршио је у логору Јасеновац.

Напомене:

1.Силвије Алфиревић, „Јадранска стража и наше поморство”, „Дубровачки забавник”, издање књижаре и штампарије „Јадран”, Дубровник 1928, стр.85;

2.„Поход омладинским љетовалиштима Ј.С.”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 217;

3.А.Т. „Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;

4.„Соколско друштво Трпањ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 13. аугуста 1931, бр. 33, стр. 4; „Излет Јадранске страже из Јужне Србије“, „Јадранска стража”, Сплит, 1931, бр.10, стр.279;

5.„Извештај Главног одбора Јадранске страже за ИВ главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12;

6.„Значење Јадранске страже за народ и државу”, пропагандна издања Извршног одбора Јадранске страже, Сплит, свезак 2, стр. 12, 13, 14, 16;

7.“6.октобар 1931; септембар 1940, бр. 9, стр. 384; ,,Подмладак Јадранске страже на мору”, „Јадранска стража“, децембар 1934, бр. 12, стр.520, 523, „Јадранска стража“, Сплит; „Извештај главног одбора Јадранске Страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8 IX 1935“, Сплит, стр. 7, 8, 59, 60, 67; „Дом у Бијелој”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1939, бр. 8, стр. 343;

8.„Јадрански дани у Љубљани”, „Соколски гласник”, Љубљана, 13. септембра 1935, бр. 34, стр. 3;
9.„Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”, Дубровник, 29. мај 1937, бр. 17, стр.5;

10.„Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”, Дубровник, 5. новембра 1938, бр. 44, стр. 4;

11.„Јадранска вечер”, „Јадранска стража”, Сплит, април 1939, бр. 4, стр. 164;

12.„Јадранска стража”, Сплит, септембар 1939, бр.9, стр. 383;

13.Значење Јадранске страже за народ и државу”, пропагандна издања Извршног одбора Јадранске страже, Сплит, свезак 2, стр. 17;

14.„Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945”, Сплит, 1985, стр. 1051;

15.„Знакови отрежњавања”, „Соколски гласник”, Београд, 14. јуни 1940, бр. 24, стр. 6;

16.„Јадранска стража, јануар 1940, бр.1, стр.33; стр.508, 509, Децембар 1940, бр.12, Сплит.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: