Држава добила Перовић на суду: Трговина поклоном стигла на наплату

Директорка Агенције за спречавање корупције Јелена Перовић мораће да врати држави 58.539,7 евра, али и затезне камате и то од 17. маја 2019. године, јер је продала стан од 87 метара квадратних који је добила по повољним условима, а није испунила обавезу и остала пет година на судијској функцији.

То стоји у првостепеној пресуди који је донио судија подгоричког Основног суда Мирза Адемовић, по тужби државе за накнаду штете.

Држава је спор против директорице Агенције покренула након иницијативе Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС), крајем новембра 2022. МАНС је тада апеловао на институцију Заштитника имовинско-правних интереса да у име државе затражи накнаду штете због неиспуњавања уговорене обавезе приликом куповине стана по повољним условима.

Перовић је од средине априла у кућном притвору јер је Специјално државно тужилаштво терети да је злоупотријебила службени положај у Агенцији за спречавање корупције и оштетила буџет за више од 100.000 еура.

Шта пише у пресуди

У пресуди се наводи да је Перовић, као судија и предсједница Основног суда у Цетињу у својству купца са тим судом – продавцем, закључила Уговор о продаји непокретности под повољним условима 11. јануара 2018, а да се ради о стану ознаке на првом спрату површине 86,45 квадрата и оставе површине 7,74 метара квадратних.

“Предметни стан туженој је додијељен на основу Одлуке Судског савјета – Комисије за рјешавање стамбених потреба судија… Тужена се предметним уговором, у складу са одредбом члана 32 став 3 и 4 Правилника о начину и критеријумима за рјешавање стамбених потреба судија, обавезала да ће остати на судијској функцији најмање пет година од дана закључења уговора, а уколико јој њеном вољом престане судијска функција прије истека тог рока, иста се обавезала да врати стан или надокнади његову тржишну вриједност која је важила на дан закључења уговора”, стоји у пресуди.

Наводи се да је заступник државе – институција Заштитника имовинско-правних интереса у тужби нагласила да Перовић ту обавезу није испоштовала, с обзиром на то да јој је функција престала, по сопственој вољи, у јулу 2020, када је именована за директорку Агенције.

Држава је тражила да Перовић исплати 58.539,7 евра, што је, према налазу вјештака, разлика између тржишне вриједности стана и 31.960,3 евра – цијене по којој је Перовић купила некретнину од 87 квадрата по повољним условима.

Судија Адемовић констатује да “Правилник о начину и критеријумима за рјешавање стамбених потреба судија прописује да уговори који се закључују са судијом који има мање од 10 година судијског стаза морају да садрже одредбу да је судија дужан остати на судијској функцији најмање пет година од дана закључења уговора”, а да је у супротном дужан да врати стан, кредит или земљиште или надокнади тржишну вриједност.

“У Уговору о продаји непокретности под повољним условима од 11.01.2018. године, тужена се обавезала да ће, сходно поменутом члану из Правилника, остати на судијској функцији најмање пет година од дана закључења уговора, те да ће уколико јој судијска функција престане њеном вољом прије истека тог рока вратити стан, или накнадити тржишну вриједност. Међутим, уговорену обавезу тужена није испоштовала, већ јој је дана 24.07.2020. године на основу њене воље престала судијска функција, о чему је обавијестила Судски савјет, а већ 25.07.2020. је именована за директорицу Агенције. Није прихватљива теза тужене о другачијем рачунању рока од пет година, већ је, по мишљењу овог суда, да би избјегла посљедице враћања стана иии плаћања истог по тржишној вриједности, иста од момента закључења уговора морала остати на судијској функцији бар до 12.01.2023. године, што није учинила”, наглашено је у пресуди, у коју су “Вијести” имале увид.

Одбрана

За судију Адемовића нијесу од значаја наводи одбране Перовић да није ни стекла право својине над некретнином, јер стан није био уписан на њено име у катастар непокретности.

“Међутим, то што тужиља није била уписана као власница стана није од утицаја за другачије пресуђење… Чињеницом да је тужена као уступилац сва своја права по питању предметног страна пренијела на Ј. Р. прије него што је уписана као власница, јер је стан још увијек био у изградњи, не извињава исту обавеза коју је преузела по Уговору о продаји непокретности под повољним условима…”, наглашено је у пресуди.

Теза тужене стране, наводи се, била је и да је Уговор о продаји по повољним условима по својој садржини предуговор…

“Да предметни предуговор не производи правно дејство без закључења главног уговора, како то наводи тужена, поставља се питање како би онда она могла исти тај стан да уступи трећем лицу и да пренесе права и обавезе на то лице, односно да сагласност да се купац може укњижити у катастар непокретности, те коначно, да стоји тај правни резон тужене поставља се питање – како би онда тужена од купца наплатила купопродајну цијену”, прецизирано је у пресуди.

Суд је, стоји у пресуди, прихватио налаз и мишљење вјештака и на њему засновао одлуку о висини штете.

“Суд је тужиоцу на досуђени износ досудио и законску затезну камату, почев од 17.05.2019. године као дана закључења Уговора о преносу права и обавеза УЗЗ бр. 305/19, а сходно одредби чл. 284 ст. 1 Закона о облигационим односима”, закључује Адемовић.

Перовић је друга јавна функционерка којој је првостепеном пресудом одређена санкција да надокнади новац због штете коју је проузроковала по државни буџет. Недавно је судија Основног суда у Подгорица Санела Ефовић утврдила да бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић мора држави да врати 11.525,67 еура, уз законске камате, јер је 2017. био одговоран за штету насталу због повреде права личности адвоката Горана Родића, Синише Газиводе и Марије Радуловић.

Држава у овом тренутку пред судом тражи да штету по буџет надокнади и бивша министарка просвјете, науке, културе и спорта Весна Братић, која је 2021. потписала десетине разрјешења директора васпитно-образовних установа. Већина њих је тужила државу, а судови досудили да су одлуке о њиховом разрјешењу биле незаконите, због чега ће, раније је процијењено, по државу настати штета од око 300.000 еура.

Правосуђе мора да штити јавни интерес

Директор Истраживачког центра МАНС-а Дејан Миловац казао је јуче “Вијестима” да је пресуда очекивана “имајући у виду количину и солидност доказа коју је презентовала канцеларија Заштитника у овом предмету”.

“Надамо се да ће пресуда након правоснажности постати дио редовне судске праксе која ће осигурати да добар дио новца који је незаконито отуђен из буџета, буде у коначном враћен грађанима Црне Горе. Судска пракса којом се штити јавни интерес је нешто што се очекује од црногорског правосуђа у процесу ЕУ интеграција. Преседани попут овог треба и морају да буду и опомена за све оне јавне функционере за које постоји сумња да су се незаконито окориситили на рачун државног буџета, да је за правду потребно вријеме, али да је то процес који се мора наставити”, казао је Миловац.

И Марија Поповић Калезић из НВО ЦЕГАС очекује да ће “ова пресуђења бити индикатори и иницијатори нових поступака за утврђивање одговорности и евентуалне кривице за пропусте у раду и поступању, кроз правосудни систем, управо кроз надлежно тужилаштво и судове”.

“Овим пресудама и овим оптужним актима, морају се озбиљно позабавити Судски и Тужилачки савјет. Морамо стати на крај селективној правди, политичким, криминалним и интересним утицајима на судство и тужилаштво, као и злоупотребама службених дужности, од оних који морају бити носиоци владавине права”, нагласила је она.

Према ријечима Поповић Калезић, “не чуде пресуде којим свједочимо, ако узмемо у обзир вишедеценијску заробљеност институција партитократским режимом”.

“Али се плашим да се на њима неће стати, и да као држава и друштво, у јачању правосудног система, нијесмо урадили потребно, да се сличне не понове. Јасно је да је штета за државу и више него велика, како у правном, тако и у материјалном смислу. По Закону о облигационим односима као и Закона о државном тужилаштву, тешко можемо вјеровати да се држава може наплатити од оних који су кривци за очигледно неизведене и лоше оптужне акте, ако узмемо у обзир да ће опсег износа проузроковане штете бити велики. Вршење кривично процесних радњи, ван основних начела и правила предвиђених ЗКП, од стране овлашћених лица (претрес, одузимање предмета, прислушкивање телефонских разговора, јавним објављивањем незаконито прикупљених информација), тешко да можемо разумјети као пропуст у редовном послу. Ово је одавно требало да буде аларм, како за Судски, тако и Тужулачки савјет, да својим надлежностима и механизмима којима располажу уђу у суштинску контролу предмета, из својих редова”, оцијенила је Поповић Калезић.

Неселективност у контроли и јасним утврђивањем одговорности, поручује она, може се показати спремност да се посљедице смање, ако не и у коначноме зауставе.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: