Држава грађанима дугује 26 милиона старе девизне штедње

Укупна обавеза Владе по основу исплате девизне штедње грађана на крају маја износила је 26,59 милиона евра, док је план да се до краја године грађанима на име старе штедње исплати тек дио новца и то 6,3 милиона.

У текућој години, како су казали ,,Слободи” из Министарства финасија планирано је да се од укупног дуга од 11,82 милиона евра за стару девизну штедњу у домаћим банкама исплати свега 2,5 милиона. Дуг према грађанима који су своја средства штедње положили у иностраним банкама на крају прошлог мјесеца износио је 1,1 милион, од чега је буџетом до краја године планирана исплата 500 хиљада евра. Осим тога, закон дефинише и исплату грађана који су имали штедњу код Дафимент банке ад Београд и Банке приватне привреде дд Подгорица, положених  преко предузећа Југоскандик дд Београд, за које је поднијето 7.109 захтјева, са укупном обавезом од 8.780.449,50 евра.

До сада је, према подацима министарства исплаћено 8,4 милиона, па обавеза према тим грађанима тренутно износи 371.4 хиљаде, док је планом за ову годину предвиђена  исплата 150 хиљада евра за ту намјену. Влада је законски обавезана да исплати и доспјеле, а до сада ненаплаћене обвезнице конвертоване штедње, за шта тренутни дуг износи 13,29 милиона евра. По том основу до краја године би према плану требало исплатити 3,15 милиона.

– Укупна обавеза по питању исплате девизне штедње грађана, након преузетог салда, за период 2004 – 2017. године, износила је 137.23 милиона  евра, док је укупан број партија, по којима је требало извршити исплату, износио 76.338 – казали су “Слободи” из Министарства финасија.

До сада је сходно Законима о исплати девизне штедње грађана положене код домаћих и иностраних банака, као и код Дафимент банке ад Београд и Банке приватне привреде дд Подгорица положених преко предузећа Југоскандик дд Београд штедишама исплаћено укупно 167,21 милиона евра, 125,41 милиона за штедње у домаћим банкама, у иностраним 33,38 милиона, а за новац положен код банке Дафимент и предузећа Југоскандик 8,4 милиона евра.

Коментаришући динамику исплате старе девизне штедње, бивши посланик Срђан Перић навео је да је то само један од примјера који потврђује правило да Црна Гора није заједница једнаких шанси.

– Људи који су блиски власти када имају било које потраживање – од ненаплаћене фактуре издате ка државном предузећу, издавања кредита, преко преиначавања начина наплате пореске обавезе, па све до одштетних захтјева или ранијих захтјева за реституцију – бивају исплаћивани или се њиховим захтјевима уопште излази у сусрет у најкраћем могућем року. За њих не смије да фали. Да се слободније изразим, по томе испада да је бити близак политичком центру моћи исто што и бити у првом наплатном реду било којег потраживања – казао је Перић.

Како је додао, мало гдје је неједнакост уочљива као код случаја старе девизне штедње, те је истакао да су људи штедјели јер су имали повјерења у банкарски систем.

– Заузврат су добили то да ће чекати непримјерено дуг рок за исплату оног што је њихово и поред тога што је та уштеђевина чак и да се сада одмах у потпуности исплати већ у значајној мјери изгубила вриједност. Може се то правдати различитим плановима који су усвојени на некој инстанци, али је чињеница да су прије њихових оправданих потраживања исплаћене десетине и десетине милиона евра по различитим основама – од банкарских гаранција па све до одштетних захтјева – сматра Перић.

Према његовим ријечима, проблем је што не постоји уједначен и избалансиран принцип који се примјењује у свим областима по логичним приоритетима. Када би ти приоритети били постављени на јаван и транспарентат начин, навео је, те када би се они спроводили досљедно и без изузетака, у том случају не би долазило до оваквих ситуација. Перић је упозорио да ћемо у супротном, имати оно што имамо и сада, озбиљно подривање повјерења грађана у праведност система. Према његовом мишљењу, требаће доста времена да се са најбољом могућом намјером и праксом то промијени.

– Управо из тог разлога, увјерен сам да би администрација требала да начини тај напор да у најкраћем року испуни своје обавезе према старим девизним штедишама, тим прије јер се ради о износу који је укупно вишеструко мањи него што су биле рецимо гаранције издате за КАП које су на крају платили грађани, а међу њима и старе девизне штедише – казао је Перић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: