Држава незаустављиво клизи у фашизам

Пише: Синиша Луковић

Након четрдесетак дана примјене у пракси ванредних мјера нечега што се зове Национално координационо тијело за борбу против заразних болести и свега што се у том периоду издешавало са владавином права у нашој држави, можемо слободно одржати 40-дневни помен покојној Црној Гори као демократској држави у којој се слово Устава и закона (мање-више) поштује.

Наиме, под плаштом борбе против инфекције, црногорски режим је од 13. марта наовамо извео својеврсни државни удар, суспендовао Устав, већи дио закона и основних људских права грађана, притом званично не прогласивши ванредно стање. Проглашење ванредног стања једино, по Уставу,може дати легални обол предузимању таквих мјера које ван снаге стављају законе и грађанска права у околностима које би примјетиле самом опстанку државе и друштва. „Креативно тумачење“ разних прописа и одлучност власти да се „потпуно врати у седло“ након што је од Нове године наовамо значајно уздрмала „каша коју је сама себи скувала“ – дискриминаторски Закон о слободи вјероисповијести, довели су Црну Гору у предворје фашизма – свидјело се то некоме да призна, или не.

Како другачије осим као чисти и непатворени фашизам назвати праксу у којој се доносе правно врло дискутабилне мјере и наредбе тијела којег не познају важећи закони у држави, а које је на себе преузело да управља комплетним животом у држави? И притом доноси мјере и наредбе које суспендују или директно крше основна људска права грађана, или пак, ван снаге стављају читаве законе, иако су све те мјере и наредбе НКТ-а, акти са мањом правном снагом од закона? Па онда рецимо, зна основу мјера НКТ-а, завршите у затвору јер сте у свом ауту возили троје људи, иако Закон о безбједности саобраћаја (који није стављен ван снаге) каже да се возилом може транспортовати онолико лица за колико је оно регистровано – пет особа у случају путничког аутомобила. А онда још приде и то што се такве мјере и наредбе неједнако примјењују на све грађане и правне субјекте у држави, па за некога оне важе до мјере да се грађани хапсе из идиотског разлога зато што сједе по двојица на парковској клупи, а за неке нема ни „пацке по прстима“ као када предсједника даниловградског ДПС-а ухвате да за вријеме полицијског часа сједи са пријатељима у кафани у том граду? Није ли фашизам када непослушног и лајавог опозиционара присилно стрпате у карантин јер је „нарушио мјере самоизолације које је био дужан испоштовати када се вратио у ЦГ из иностранства“, а предсједника државе и ДПС-а ни не опоменете да би и он морао да 14 плус 14 дана „остане дома“ и не излази из куће док се поуздано не утврди да није, не дај Боже, и он покупио гдје ковид-19 на својим путешествијима по земљама Балтика? Није ли најцрњи могући медијски мрак то што пресс конференцијама НКТ-а не могу да присуствују новинари (уз поштовање свих мјера одржавања физичке дистанце и коришћења заштитне опреме) како би експертима из тог тијела могли да поставе елементарно сувисла питања, већ редакције морају делегирати питања Влади сатима прије пресса, у вријеме када се ни не зна ко ће на конференцији за штампу тог дана и говорити? Колико освјетљавању таквог медијског мрака доприноси чињеница да питања која се и поставе на прессу НКТ-а, претходно морају да прођу селекцију Бироа за односе са јавношћу Владе?

Како другачије него као фашизам назвати друштвено-политички систем у коме се чланови породице министра здравља сликају и спрдају са најскупљим и најдефицитарнијим заштитним маскама на лицу, у вријеме када љекари по црногорским болницама немају чак ни довољан број најобичнијих хируршких маски да ставе преко свог лица, иако им оне не пружају ама баш никакву заштиту од удисања капљица са вирусом у ваздуху, већ само представљају психолошку „одбрану“ ? И све то пролази некажњено за министра здравља који је дозволио да црногорски здравствени систем протеклих година напусте бројни љекари, болнице се распадају, а у њима нема ничега у довољној мјери – чак ни хране за пацијенте који се у њима лијече.

Да ли је једна од главних карактеристика фашизма неједнакост људи пред законима, односно волунтаризам у поступању власти, невезано за формало важеће прописе – јесте. Што онда у 21.вијеку имамо у Црној Гори која НЕУСТАВНО и НЕЗАКОНИТО у периоду од 13. до 16. марта уводи нпр. забрану аутобуског и такси превоза, упловљавања јахти и крузера, рада књижара, цвјећара, фризера, козметичара, зубара, угоститеља и других, а Влада, међутим, тек 18. марта доноси „Одлуку о преузимању мјера за спрјечавање и сузбијање новог коронавируса“, а тек 25. марта се усваја акт којим се корона вирус ставља у „Правилник о листи заразних болести над којима се спроводи епидемиолошки надзор и против којих се примјењују мјере спрјечавања и сузбијања заразних болести“?

Како то да су све горенаведене контроверзне мјере донешене и почеле се спроводити (а људи селективно хапсити и кажњавати због њиховог кршења) још од 13. марта, а тек 26. марта је Министарство здравља добило „Наредбу о проглашењу епидемије заразне болести ковид-19 у Црној Гори“? Како су неке дјелатности попут горенаведених препознате као ризик за ширење короне, па их је требало угасити а људе које од њих живе довести у тежак социјално-финансијски положај, а неке друге дјелатности, попут рецимо грађевинских послова на изградњи станова за продају на тржишту нису ризичне, па је онима који се тиме баве омогућено да и даље то раде и настављају да згрћу новац? Како назвати државу у којој хапсе попове јер су им вјерници дошли испред цркве, а не хапсе политичког директора ДПС-а који се кршећи све мјере НКТ-а два дана шетка по општини у којој не живи, среће са великим бројем људи и обећава им куле и градове у име своје партије? Неке су животиње ипак једнакије од других, рекао би стари добри Орвел, зар не?

Како то да је „изазивање панике“ због које га полиција хапси то када неки грађаним пренесе на фејсбуку лажну вијест таблоида о наводној болести црногорског предсједника, а није изазивање панике и ширење лажних вијести када Влада на својим званичним профилима на друштвеним мрежама објави да је из Пекинга полетио авион са 19 тома купљене медицинске опреме за ЦГ, а онда да је у Подгорицу стигло само 17 тона? Како то да су Тузи, Подгорица и Даниловград за НКТ „једна цјелина“ па њихови становници могу да се крећу кроз све три општине, а нпр. Бока Которска или Васојевићи нису друге цјелине, па њихови становници немају ту привилегију? Како то да шефица једног од оперативних тимова НКТ-а грађанима са нескривеном дозом патернализма, доцира о њиховом наводном неодговорном понашању, а онда иста безобразно јавно устврди да НКТ није био дужан да Кризни штаб једне од општина на сјеверу уопште обавијести о томе да се у болници у том граду 11 дана мимо свих процедура које је исто то НКТ утврдило за поступање са таквим пацијентима, лијечи човјек заражен коронавирусом? Није ли понижавање властитих грађана то што им годинама и деценијама узимате порез и доприносе за здравствено осигурање, па онда у кризи када се види да држава ненамјенски и лоше троши тај новац, од њих поновно тражити да донацијама помажу државу и недовољно опремљени систем здравства? Није ли фашисоидним режимима својствена организација испразних акција ширења наводног патритозма и давања јавне подршке службама које раде посао за које су предвиђене и плаћене, попут ступидног јавног апалудирања сваке вечери медицинарима са балкона зграда и кућа, а све то да се нагласи „херојство којим нас љекари бране од короне“ и под том димном завјесом сакрије неспособност државе да на вријеме предузме адекватне мјере, купи неопходну опрему, боље плати то исто медицинско особље, направи робне резерве, обезбиједи резервне контингенте медициске опреме и заштитних средстава… Да једноставно, уради све оно што је урадила једна нормална и способна држава каква је била СФР Југославија? Или је то превише тражити од „Мале“ која изгледа не може схватити ни да су јој сви грађани, макар на папиру, једнаки пред законом, са једнаким правима и обавезама?

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: