Држава то сам ја: Прогонитељ (не)скривено поручио да је Црква државни непријатељ број 1

Ставови Мила Ђукановића да је држава старији партнер од Цркве, да он треба да покаже добру вољу и да он одређује правила, представља стаљинистички и мафијашки приступ Ђукановића у конкретном послу потписивања Темељног уговора са Црквом, оцијенио је за ИН4С, адвокат Далибор Каварић, правни заступник Митрополије црногорско приморске Српске православне цркве.

„Скандалозни и готово неопажени наводи Ђукановића које је изрекао у својој изјави од 5.7.2022. године, када је навео да је ‘држава та која је старији партнер у уговорном односу са сваком вјерском заједницом и ми би требало да покажемо добру вољу да потпишемо уговор, јер ми одређујемо правила. Свако ко жели да ради на овом простору, мора да поштује ову државу, то би требало да буде полазна тачка свих који се бавимо овом темом‘, у ствари представљају острашћени, богоборачки и недржавнички наступ окорелог комунистичког диктатора, и афирмисаног мафијашкога боса „Коза Ностре“, и у ствари представљају примјену старе мафијашке пословице: „наша кућа-наша правила“, истакао је адвокат Каварић.

Он сматра да Ђукановић, како је рекао, у свом мафијашком заносу, као у старо, срећно вријеме цигара, нафте и свега и свачега, када је био бог, заборавља да у уговорном праву држава није никакав „старији партнер“ у „уговорном односу са сваком вјерском заједницом“, већ само равноправна уговорна страна и то не само зато што је друга уговорна стана вјерска заједница која представља Бога и Цркву, већ зато што је према принципима облигационог права у уговорном односу држава само једна од двије равноправне стране, јер у том правном послу држава не наступа са позиције ауторитета јавне и државне власти већ као равноправна уговорна страна и као гарант права и обавеза.

„Шизофрени наводи да је Ђукановић тај који треба да покаже ‘добру вољу’ и да закључи уговор са вјерском заједницом, наравно по његовим правилима, показују да се Ђукановић издиже не само над државном и над вјерском заједницом већ и над самим Господом, очекујући да се он, попут Бога, некоме смилује да би му изашао у сусрет да закључи уговор, наравно, по његовим (Миловим) правилима“, нагласио је Каварић за ИН4С.

Овакве изјаве, наставља Каварић, неодољиво подсјећају и дио су истог, антихришћанског, тракторског и прогонитљског духа, исказаног ријечима и дјелима прије 30. августа 2020. године и само се наново материјализује ријечима Ђукановића: „Свако ко жели да ради на овом простору мора да поштује ову државу“.

Према Каварићу, посебно су дискутабилни наводи „великог“ предсједника и његова дубокоумна расточка филозофија мудрог старца да не би требало журити са процедуром усвајања уговора, јер, како је рекао Ђукановић, свака журба носи опасност од могућег тумачења да се нешто жели прикрити од јавности. Такође, ништа мање нису, у најмању руку, дискутабилни Ђукановићеви ставови да нема разлога да се било шта скрива јер је Црна Гора суверена, независна, грађанска, европска и цивилизована држава која жели да уговорно уреди своје односе са вјерском заједницом, те да је логичан интерес јавности за та питања јер су добила непропорционални публицитет у црногорској јавности током претходних година.

„Зато мислим да је јако важно да се не збрза потписивање уговора, већ да пружи прилику свима у Црној Гори да кажу шта мисле на ту тему“ у ствари је нови покушај преваре, разводњавања, одуговлачења и компромитовања правног оквира и односа са Црквом, јер та његова „велика државничка мудрост“ се већ очитовала и показала у преко 10 година преговарања, надмудривања и одуговлачења, чији је циљ био; не да уреди односе са Црквом већ да их закомпликује, узнемири и да Цркву и Светиње баци на кољена, да их понизи, преукњижи и стави под своју контролу и по својој мјери и процјени“.

Нејасно је, како је навео, ко је предсједнику и до сад бранио да ево преко 10 година од када се лукави и фингира преговоре и комуникацију са Црквом, и од када неискрено преговара са Владикама; „да укључи те његове умне људе и стручњаке, „који добро познају историјски контекст, и оне који познају право“, високоумно произносећи ову приземну, прочитану, пропалу преварну идеју у покушају, истакнуту више пута до сада.

„Предсједник је у једном заиста био искрен, а то је када поново небројено пута хули и клевета Цркву а то је да искрено вјерује и да искрено мисли када каже: „у овом случају имамо намјеру да потпишемо уговор са једним субјектом који доводи у питање највеће вриједности црногорскога друштва. То не значи да због тога не би требало потписати уговор, већ да би га требало потписати на начин за који ћемо сви бити сигурни да на оптималан начин штити интересе Црне Горе“, наглашава Каварић.

На овај начин Ђукановић је, додаје Каварић, у ствари поручио да је Црква и даље државни непријатељ број један и да по њему Црква доводи у питање највеће вриједности црногорског друштва и да би зато са Црквом требало потписати уговор, али на начин, да се поступа са посебним опрезом, и на начин на који ће он и његови богоборачки пријатељи, сви бити сигурни да ће на, по њиховој процјени наћи „оптималан начин“ заштите Црне Гору од Цркве.

По ријечима Каварића, Ђукановић је на описани начин показао елементарно незнање и непоштовање Устава и Закона државе јер држава не наступа у уговору као власт већ као равноправан уговарач.

Тиме што он покушава да намеће „правила“ Цркви, показује да крши Уставни принцип о одвојености Цркве и Државе ( члан 14. Устава) и да не поштује аутономију вјерских заједница већ да покушава да он уређује вјерске заједнице. Ово потврђује, истиче Каварић, да није одустао од ранијег, наопаког наума, да он ствара нове вјерске заједнице. Ђукановић потврђује овим наступом да је остао вјеран и упоран у својој безбожној и антицрквеној борби и заблуди.

„Што је баби мило то јој се и снило, кад би било онако како Ђукановић снује, онда његова подршка потписивању Темељног уговора, не би долазила у питање „јер је она много пута саопштена у јавности током посљедњих пар година“, поручио је правни заступник МЦП СПЦ Далибор Каварић.

Подсјетимо, Ђукановић је јуче у Подгорици, након учешћа на „Пословним разговорима Црна Гора – Сан Марино“ казао да „нема разлога за инфериорност државе са хиљадугодишњом традицијом, она је та која је старији партнер у уговорном односу са сваком вјерском заједницом. Према томе, ми треба да покажемо добру вољу да уредимо однос, да потпишемо уговор, али ми смо ти који одређујемо правила. Свако ко жели да ради на овом простору, мора да поштује ову државу. То мора да буде полазна тачка свих који се бавимо овом темом, прије свега људи који се баве државном политиком“.

Читајте ЈОШ:

Ђе Мило стаде, Мираш настави – преузео „лучу отпора“: Нећу потписати Темељни уговор!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: