Држављани напали раднике
1 min read
Желидраг Никчевић
Пише: Желидраг Никчевић
Занимљива вијест долази нам с југа горде туристичке велесиле. После оних љетошњих Украјинаца, сад су наше момке у Бококоторском заливу почели да туку и Албанци.
Али пажња! Утишајте емоције, не журите са старомодним закључцима. Како јављају сензибилне „Vijesti“, ријеч је у ствари о обичним држављанима и обичним радницима: „Petnaestak državljana Albanije i Kosova fizički su napali jutros oko šest sati u Kamenarima nekolicinu radnika trajektne linije Morskog dobra”.
У коментарима, видим, фанатично се пласира теза да преступници немају националност. Човјек је човјек, а нечовјек – нечовјек. Да размислимо, ипак, да ли је све баш тако једноставно.
Многи људи које познајем и уважавам националност сматрају вјештачким појмом, уопште не суштинским, и због тога упорно тврде да „злочинци немају националност“. По тој школи мишљења, човјек се рађа без националности и стиче је током свог живота у процесу васпитања, као и говор. Није то нешто урођено, већ стечено. Тек развијајући се као личност, човјек се издиже изнад националности као начина идентификације, и за то има много примјера. Рецимо, Сократ, Монтењ и Шекспир нису „Атињанин, Француз и Енглез“, већ филозоф, писац и драматург. Штавише, управо такви људи формирају национални идентитет, а не он њих. Укратко, националност је другоразредна карактеристика људске личности.
У реду, све ми то звучи прилично увјерљиво и логично, али – постоји једно важно али! Нације и народи не састоје се en masse од појединаца, као што се пчелињи рој не састоји искључиво од матица. Сваки наставник/тренер ће вам рећи да је просјечан ниво разреда/тима одређен најгорим, а не најбољим члановима. Што је човјек простији, примитивнији, што је мање личност а што више припадник групе, то је он просто глупљи, то више одговара стереотипима о својој нацији. На најнижем нивоу, то изгледа баш карикатурално – (упечатљив примјер је баш монтенегрин, у чијој личности није остало ништа оригинално, он је ходајући скуп клишеа). Простије речено, што је нижи ниво развоја личности, то она садржи више колективних националних особина. Злочинац, криминалац или преступник – то је дно дна. Управо зато злочинац увијек има националност.
Дакле, колико год то некоме било тешко да изговори, ових петнаестак силеџија имају националност, и они су по националности Албанци. А она тројица младих Никшићана на чијем аутомобилу је била исписана истина – они су по националности Срби.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Да се мало посјетимо деведсетих година прошлог вијека. С почетком вјерских ратова на територији бивше СФРЈ у западним медијима се константо провлачила једна неуољива пропаганда о Србима као кривцима за све и свашта. Како је то изгледало у новинским насловима, ако неко кривично дјело у Европи тога доба уради особа која је Србин онда се објави у новинама да је то урадио Србин, ако је то исто или слично недјело урадила особа било које друге националности, онда иде у извјештају да је то лице са простора бивше СФРЈ. Када се у току геноцидног бомбардовања Републике Српске 1995. године од стране нато нациста десио терористички напад на француску жељезницу било је објављено да су напад извршила неколика Србина због дејства француске војске по Србима, даљом истрагам врло брзо су ухваћени терористи, од којих су два били Албанци. У извјештају новинских агенција је ишла вијест да си лица поријекло са простора бивше Југославије, националност им се није откривала. И сад послије толико година и свега што су нам радили ми се чудимо зашто нам то исто раде. Када Албанци дођу на наше гранишне прелазе, долазе у организованим колонама, када им наши службеници прегледају документа, аута, пртљаг, по тридесетак а некада и више њих се сјати направи гужву, снима мобилним телефонима, гура наше службенике, и то раде упорно и дрско, када прођу контроле, онда се те колоне не раздвајају и не дају никоме да их обиђе, јуре, не обазиру се на ограничење брзине, једни уз друге возе на невјероватно малом одстојању. Трпимо ради ЕУ интеграција и болесне мржње према свом српском коријену и поријеклу, таква нам држава, компромисна и невидљива!