Дубровачка и соколска штампа о др Милану Решетару

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Милан Решетар, један од најугледнијих Дубровчана XX века, већи део живота провео је у другим градовима, оставши увек у чврстим везама са Дубровником. Објављивао је научне радове у дубровачким часописима. У Гласнику Дубровачког ученог друштва „Свети Влахо“ 1929. објављена су три Решетарова чланка. (1)

Године 1931. у Дубровнику је штампан „Зборник из дубровачке прошлости: Милану Решатару о 70-ој годишњици живота пријатељи и ученици“. У редакционом одбору Решетарова зборника били су В. Ћоровић, М. Деановић, Ф. Фанцев, Ф. Кидрич, П. Колендић, Ј. Нађ и М. Тентор. Издавачи су били М. Видоевић и Јорјо Тадић. (2)

Штампа у Југославији пратила је Решетарове научне успехе. Соколи су у свом листу „Соколски Гласник“ писали о слависти Милану Решетару. Подсетили су да у „Зборнику“ који је био посвећен Решетару, наведено да је Решетар написао до 1931. укупно 203 расправе.(3) После изласка Зборника Решетар је написао монографију о М. Држићу и пет студија из дубровачке књижевности. Издао је Јагићеве мемоаре, чиме се одужио свом учитељу слависти Ватрославу Јагићу. Ћерка Ватрослава Јагића удала се за Решетара. Након пензионисања Решетар је живео у Фиренци. Његов сарадник био је дон Јуре Лушић, родом из Врбња на Хвару. (4)

Поводом именовања Милана Решетара за почасног доктора Фирентинског универзитета у листу „Дубровник“ истакнуто је да су културне и научне установе Загреба, Београда и Љубљане „са једнаким симпатијама поздравиле промоцију др Решетара“. Дубровачка општина одлучила је да др Решетару поклони сребрни кип св. Влаха. На иницијативу Дубровачког радничког друштва све дубровачке културне и националне установе упутиле су Решетару заједничку посланицу, коју му је у Фиренци предао секретар Дубровачког радничког друштва Јаша Милославић, као делегат Друштва, на свечаности именовања Милана Решетара за почасног доктора Фирентинског универзитета.

Декан Филозофског факултета у Фиренци Салми истакао је значај Решетаровог новог издања Српског молитвеника, који је штампао у Венецији ћирилицом Дубровчанин Франо Мицаловић 1512. године, што је прва ћирилицом штампана књига на српском народном језику, за Србе католике, коју је коју је, уз пратећу студију, 1938. године објавио у транскрипцији Милан Решетар у Посебним издањима Српске краљевске академије. Решетар се захвалио дубровачким културним и националним установама писмом у коме је истакао: „Ја у том поздраву из мога драгог родног Града видим и признање да сам увијек, премда понајвише, нажалост издалека, радио за наш Дубровник и његову славну прошлост и да сам тим заслужио да ме моји суграђани још увијек сматрају правим и ‘старим’ Дубровчанином и по мишљењу и по осјећају, а не само по годинама.“ Захвалио се и др. Антуну Буцонићу и општини дубровачкој.(5)

Проф. др Милан Решетар и Марко Мурат изабрани су 16. фебруара 1940. за редовне чланове Српске краљевске академије. Тим поводом дубровачке културне и националне установе упутиле су свечану честитку новом академику Решетару у Фиренцу, а сликара Марка Мурата је њихова делегација посетила и честитала му избор. У честитци се истицало: „Одлука Краљевске Српске Академије Наука са којом Вас уводи међу своје редовне чланове бесмртнике, изазвала је у нама осјећаје поноса и среће, јер у њој видимо не само заслужено признање једном великом духу и узорном научном реденику него и још један доказ више да вјечни културни капитали старе Словинске Дубраве представљају у овом часу и гаранцију за њену будућност. Честитајући Вам избор, молимо Вас и овом пригодом да вјерујете у наше старо пријатељство и поштовање које гојимо за Вашу личност као човјека, и као научника и Дубровчанина.“

Представници српских и југословенских друштава у Дубровнику такође су честитали избор за дописног члана историчару др Јорју Тадићу. У честитки се истиче: „Цијенећи признате вриједности Вашег научног рада са којим сте несебично послужили Отаџбини и Дубровнику – Дубровачке културне и националне установе као тумачи жеља и расположења Ваших бројних пријатеља и поштовалаца, упућују Вам најсрдачнију честитку поводом одлуке Краљевске Српске Академије Наука да Вас изабере за редовног дописника. Сигурни да ћете и у вашем будућем раду остати досљедан бранич хисторијских истина културних и националних капитала Словинске Дубраве, изражавамо Вам нашу дубоку захвалност и поштовање.“ У писмима су ударени печати са потписом свих културних и националних друштава у Дубровнику. (6)

На поздравни телеграм Матице српске у Дубровнику Милану Решетару, поводом његовог избора за редовног члана Српске краљевске академије, Решетар је одговорио: „Најтоплије захваљујем ‘Матици Српској’ мојега незаборавнога роднога Дубровника, што се је сјетила мене врло старога Дубровчанина, који сам се врло млад одбио у туђ свијет… али се веселим, вјерујте ми, ради нашега Дубровника више него ли ради себе, а особито ми је мило што је та иста почаст дата г. Марку Мурату ‒ још једном Дубровчанину из броја старих бораца Срба католика.“ (7)

У листу Дубровник је истакнуто: „Одлуке Краљевске Српске Академије наука, највеће наше научне установе, да у коло својих редовних чланова уведе два еминентна представника старе Српске Гарде, видимо још један увјерљиви знак обнављања старих духовних веза по којима је Дубровник и за вријеме дугог ропства успјевао да сачува своје словинско достојанство и све оно што га је чинили великим и привлачним за читав Славенски Југ и за читав културни свијет.(8)

После пензионисања др Милан Решетар је живео у Фиренци. Године 1931. у Дубровнику је штампан „Зборник из дубровачке прошлости: Милану Решатару о 70-ој годишњици живота пријатељи и ученици“. Штампа у Југославији пратила је Решетарове научне успехе. О њему су писали „Соколски Гласник“ и лист „Дубровник“.

Напомене:

1. Гласник Дубровачког ученог друштва „Свети Влахо“ 1 (1929);

2. „Зборник из дубровачке прошлости : Милану Решатару о 70-ој годишњици живота пријатељи и ученици”, Дубровник, 1931, стр. 491;

3. „75-годишњица слависте Милана Решетара”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 марта 1935, бр. 10, стр. 4;

4. „75-годишњица слависте Милана Решетара”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 марта 1935, бр. 10, стр. 4;

5. „Стара словинска гарда – Наш понос”, „Дубровник”, Дубровник, 15 јула 1939, бр. 28, стр. 1,2;

6. „Дубровачке вијести“, „Дубровник”, Дубровник, 16 март 1940, бр. 11, стр. 4;

7. „Захвала Госпара др. Милана Решетара”, „Дубровник”, Дубровник , 9 марта 1940, бр.10 стр.4;

8. „Дух нашег старог Пјемонта и Словинске Дубраве”, „Дубровник”, Дубровник, 9 марта 1940, бр. 10, стр. 1;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: