Дуга рука кријумчара оружјем
У свету се све више новца троши за наоружавање. Зато расте легална и илегална трговина оружјем али и утицај војних и трговачких лобија на политику држава. Истражујемо да ли се после смене власти у Србији смењују и трговци оружјем, да ли трговачки лоби наоружања покушава да контролише безбедносни сектор, користећи позицију новца и остварујући моћ кроз финансирање политичких партија…
У краткој јакни, дуксу са капуљачом испод ње, рекао је прво, тихо и дискретно, уз осмех: „Мора да се шалиш“?! А онда, и да му не пада на памет да се његово име нађе у овом тексту, палећи цигарету рекао је: „Није време за такве теме. Немаш заштиту ни од кога, и то може бити веома опасно, ако дирнеш у поједине људе. То ти никако не препоручујем”.
Човек у дуксу с капуљачом био је некада високо позиционирани припадник безбедносне службе и ово што каже може се схватити као добронамерна брига, савет или, упозорење. Тема уз коју не жели да се његово име нађе је трговина наоружањем, легална или илегална, и утицај трговачког лобија на безбедносни систем државе.
Ако питате човека којег детектују као највећег домаћег приватног трговца наоружањем да говори о трговини или илегалној трговини наоружањем, добићете значајно директнији одговор.
Случај Селаковић: Сукоб мишљења о сукобу интереса
Још у октобру прошле године министар Никола Селаковић је постао први члан Владе за кога је Агенција за борбу против корупије, изрекла препоруку разрешења са функције због сукоба интереса и кршења Закона о Агенцији. Прва реакција министра Селаковића је била да не жели да полаже рачуне онима “којима су руке дубоко у меду”. Ипак је поднео жалбу, а на седници Одбора Агенције за борбу против корупције који је по њој одлучивао и усмено изложио одбрану.
Из записника у који је НИН имао увид он није негирао да Радомира Илића и Мирјану Михајловић познаје још од студентских дана, али је изјавио да их није он довео у Министарство, већ да су дошли на препоруку директора Правосудне академије коју су у то време похађали. Када су је завршили, конкурисали су на место тужиоца и судије, а он је за њих гласао јер је у то време на снази био Закон о Правосудној академији (који је у међувремену проглашен неуставним) који кандидатима који су је завршили даје приоритет. И да су, чим су стекли нова звања, упућени поново у Министарство правде јер Закон дозвољава да у министарству задуженом за правосуђе раде до три године.
– Ово је први пут од када постоји Агенција да Одбор није донео одлуку по некој жалби – каже Татјана Бабић директорка Агенције за борбу против корупције.
НИН објављује детаље расправе која се водила унутар Одбора, као и мишљења правника, директорке Бабић и бивше председнице Врховног суда Србије Виде Петровић Шкеро какав даљи правни исход очекују.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
