Дуго путовање у Јевропу
„Прва етапа евроатланских интеграција је успјешно завршена, а на добром смо путу да окончамо и другу"!
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
„Прва етапа евроатланских интеграција је успјешно завршена, а на добром смо путу да окончамо и другу“! Ову мантру, као Цигани вергл, без прекида врте и извикују поклисари и телали овдашње власти, појачавајући је с времена на вријеме, а најгласније уочи избора.
Прва етапа, која подразумијева улазак у НАТО алијансу, након три године показала је да, осим протоколарне и симболичне улоге, Црна Гора и није имала нити има неке нарочите вајде од тог чланства. Упорно убјеђивање како је НАТО значка на реверу омогућила велике бенефите и поплаву страних улагања личи на причу о царевом новом одијелу и пало је на испиту већ при првом искушењу. Пандемија короне до сржи је оголила себичност и одсуство солидарности кључних земаља западне хемисфере. У ситуацији кад су економски и војно моћне западноевропске земље љубоморно чувале своје капацитете, само су „мрски непијатељи“, Кина и Русија, несебично дијелиле и помагале. Али, није ријеч о томе.
То са НАТОМ у Црној Гори ријешено је на начин који је директно супротан прокламованим принципима на којима је, наводно, алијанса заснована, али сирови интерес је одувијек био испред свих принципа. Важно је да смо сада безбједни и заштићени, мада се не зна од чега и од кога. Наравно, ако се изузму Србија и Русија, ти вјековни непријатељи и претеденти на независност Црне Горе. А кад је чланска карта за НАТО клуб обезбијеђена, следећа станица вагона „Балкан експреса“ у који се нагурава Црна Гора требало би да буде такође Брисел, али онај дио који представља Европску унију.
Али, за разлику од хитноће којом је НАТО „усисао“ Црну Гору, са овом другом етапом иде много теже. И много спорије. И дозлабога неизвјесније.
У Црној Гори се, осим шачице службеника око преговарача Александра Дрљевића, више и не памти кад је процес започет. Поглавља су редом и помпезно отварана, али никако и да се затворе. А извјештаји о спремности Црне Горе, у почетку најављиване као апсолутног фаорита утрке за бриселску медаљу, из године у годину све су гори. Европа се из дана у дан чини све даљом, а 2025. година, најављена као могући датум пријема, дјелује као шаргарепа на штапу дугом читаву вјечност.
Након почетне еуфорије и скоро плебисцитарног прихватања Европске уније као циља без алтернативе, тријежњење показује да смо у скоро сваком погледу још увијек далеко и да нијесмо дорасли ни циљу ни начину на који се до њега стиже. Скоро и да нема области друштвеног и привредног живота у којој нам ноге још увијек нијесу у балканском блату до кољена. Сви параметри који једно друштво чине достојним европске фамилије, у Црној Гори су заустављени у времену и, осим декларативно, нијесу ни корака одмакли од најригидније диктатуре стаљинистичког и неофашистичког типа.
У Црној Гори се, осим шачице службеника око преговарача Александра Дрљевића, више и не памти кад је процес започет. Поглавља су редом и помпезно отварана, али никако и да се затворе. А извјештаји о спремности Црне Горе, у почетку најављиване као апсолутног фаорита утрке за бриселску медаљу, из године у годину све су гори. Европа се из дана у дан чини све даљом, а 2025. година, најављена као могући датум пријема, дјелује као шаргарепа на штапу дугом читаву вјечност.
Након почетне еуфорије и скоро плебисцитарног прихватања Европске уније као циља без алтернативе, тријежњење показује да смо у скоро сваком погледу још увијек далеко и да нијесмо дорасли ни циљу ни начину на који се до њега стиже. Скоро и да нема области друштвеног и привредног живота у којој нам ноге још увијек нијесу у балканском блату до кољена. Сви параметри који једно друштво чине достојним европске фамилије, у Црној Гори су заустављени у времену и, осим декларативно, нијесу ни корака одмакли од најригидније диктатуре стаљинистичког и неофашистичког типа.
А примјери и лекције очигледне наставе шта значи бити „Европљанин“ стижу свакодневно. Само шта вриједи кад ту „азбуку“ овдашње политичке анафалбете уопште не разумију. Финска министарка финансија, Катри Кулмуни, и не знајући, потрошила је 50 хиљада евра на своју обуку за јавно наступање. И било је довољан само један чланак у новинама па да поднесе оставку. Један потпуно нормалан и очекиван поступак било којег еврпског чиновника или функционера. Може ли се, онда, поредити њен „гријех“ са Миговом „ковертом“, са Станковићевим „ковертама“, са Миловом „плавом торбом“…? Са приватним летовима службеним авионом, са љетовањима од Дубаија до Мајамија, са…? Предсједник Њемачке је прије неку годину поднио оставку само због тога што је пријатељу омогућио „имовинску корист од свега 500 (да не буде забуне, и словима пет стотина) евра. Може ли се један такав гест који није само израз поштовања закона већ и питање морала у политици, поредити са „имовинском коришћу“ пријатеља и чланова породице предсједника Црне Горе? Може ли се начин на који су на власт дошли и финска министарка и њемачки предсједник поредити са Јелићевом „1х4″ изборном формулом, са куповином личних карата, „куповином“ разних „ пајовића, ђуровића и џаковића“, са….?
На западу је лично и богаство пријатеља и подржаваоца краћи пут до власти и политичког утицаја. Код нас је обрнуто: политика и власт су пречица до експресног богаћења на којем „западњаци“ могу само да нам завиде. Политичка трулеж, корупција која се скоро сматра врлином, полтронство неслућених дубина, лојалност и непотизам а ла Централна банка, тортура и прогон другачијемислећих су бреме са којим се не може проћи кроз иглене уши европских критеријума.
На западу је лично и богаство пријатеља и подржаваоца краћи пут до власти и политичког утицаја. Код нас је обрнуто: политика и власт су пречица до експресног богаћења на којем „западњаци“ могу само да нам завиде. Политичка трулеж, корупција која се скоро сматра врлином, полтронство неслућених дубина, лојалност и непотизам а ла Централна банка, тортура и прогон другачијемислећих су бреме са којим се не може проћи кроз иглене уши европских критеријума.
Криминал који је овладао свим порама друштва и постао највећа „извозна грана“ Црне Горе, није препорука којом се улази на европски двор. Знају то добро како они који би да нас приме тако и ови који би да нас уведу. Али, бескрајна лакоћа лагања којом је ова власт овладала до артистичког нивоа (па и кловновског) ту причу још увијек чини примамљивом. „Само да стигнемо у ту Европу, а на прагу смо јој, и сви наши проблеми биће ријешени“ грми са олтара оних који се „Бога не боје а људи не стиде“.
Логичари су давно поставили чувени силогизам како је могуће „неке људе лагати све вријеме, све људе неко вријеме али је немогуће лагати све људе све вријеме“. Поставља се питање како онда очигледна лаж да ће нас једна на ријечима проевропска а на дјелу апсолутно антиевропска власт може увести у Европску унију тако дуго одржава у употреби? Наш највећи „посматрач времена и тумач његових знакова поред пута“, Иво Андрић је то објаснио овако: „Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прави суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећени народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете“! Захваљујући таквом стању до којег су нас разне „лоше управе“ током историје довеле, каже Андрић, „нама се сваких педесет година дешава да мудри заћуте, будале проговоре а фукара се обогати“. Очигледно је да као народ управо опет пролазимо кроз то вријеме. Вријеме ћутања, уличарске какофоније и фукарског богаћења.
Опет је вријеме за изборе. И опет ће све да иде по већ овјешталом шаблону: на једној страни ретроградна опозиција, непријатељски ДФ, окупаторска СПЦ, Срби као реметилачки фактор у служби страних интереса, итд, а на другој: демократска, проевропска, мултиконфесионална, грађанска и… шије ми га Ђуро… Црна Гора која је „важан и равноправан члан НАТО (осим кад Трамп изногира Душка), најближа вратима Еврпске уније. Ту и такву Црну Гору представљају, наравно, ДПС и његови минорни сателити који су ту само да коло буде шареније. Пред таквом сликом, прави избор се намеће и прије избра. Али, та слика живи само у огледалцету „највећег сина и створитеља Црне Горе које му у осами и психоактивној измаглици стално шапуће како је најљепши. Међутим, у дурбину оцјењивача из ЕУ као на најсјајнијој мјесечини види се Јанусово лице и плес сјенки ове власти. Вријеме је да се као народ отријезнимо и сами видимо оно што види читав свијет. У противном, „дуго путовање у Јевропу“ отегнуће се за ко зна још колико. Све док се магаре на којем јашемо не сруши од изнемоглости.
Логичари су давно поставили чувени силогизам како је могуће „неке људе лагати све вријеме, све људе неко вријеме али је немогуће лагати све људе све вријеме“. Поставља се питање како онда очигледна лаж да ће нас једна на ријечима проевропска а на дјелу апсолутно антиевропска власт може увести у Европску унију тако дуго одржава у употреби? Наш највећи „посматрач времена и тумач његових знакова поред пута“, Иво Андрић је то објаснио овако: „Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прави суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећени народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете“! Захваљујући таквом стању до којег су нас разне „лоше управе“ током историје довеле, каже Андрић, „нама се сваких педесет година дешава да мудри заћуте, будале проговоре а фукара се обогати“. Очигледно је да као народ управо опет пролазимо кроз то вријеме. Вријеме ћутања, уличарске какофоније и фукарског богаћења.
Опет је вријеме за изборе. И опет ће све да иде по већ овјешталом шаблону: на једној страни ретроградна опозиција, непријатељски ДФ, окупаторска СПЦ, Срби као реметилачки фактор у служби страних интереса, итд, а на другој: демократска, проевропска, мултиконфесионална, грађанска и… шије ми га Ђуро… Црна Гора која је „важан и равноправан члан НАТО (осим кад Трамп изногира Душка), најближа вратима Еврпске уније. Ту и такву Црну Гору представљају, наравно, ДПС и његови минорни сателити који су ту само да коло буде шареније. Пред таквом сликом, прави избор се намеће и прије избра. Али, та слика живи само у огледалцету „највећег сина и створитеља Црне Горе које му у осами и психоактивној измаглици стално шапуће како је најљепши. Међутим, у дурбину оцјењивача из ЕУ као на најсјајнијој мјесечини види се Јанусово лице и плес сјенки ове власти. Вријеме је да се као народ отријезнимо и сами видимо оно што види читав свијет. У противном, „дуго путовање у Јевропу“ отегнуће се за ко зна још колико. Све док се магаре на којем јашемо не сруши од изнемоглости.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
nikad ti dome nijesi bio za jevropu…ti si za gedzovansko jeberane….
Bravo,labudovicu perjanico srpskog novinarstva u Crnoj Gori. Hrabar, pametan i intelektualno jak, probaj nesto promeniti na tim prostorima.
Zaista, predugo robujemo, cutimo i u cutanju nalazimo sigurnost, a neki i korist. Da li smo svesni da nas iy ove izvitoperene stvarnosti nece spasiti Brisel i li neka druga prestonica, vec nas volja i zjelja ya slobodom i promenama. Hvala Labudovicu sto vodi ovakve kolumne. sjajan si kao i bogdan Tirnani’ Tirke.
Та фашистичка-јврејско масонска творевина ЕУ је ДЕМОН за исисавање КРВИ преосталих бијелих АРијеваца.Та наказа је насилна,подла и лицимјерна.ТА наказа која са НАТО бандитима ОПИЈА лажима покорене док нам сваког дана НА ТВ – има читају ЕУ бајке за дјецу(програм кодовања и испирања мозга),ТРЕБА да се распадне.ТА обмана да је ЕВРОПА исто ШТО И ЈЕВРОПА(ЕУ)нас је коштала новаца.живаца,здравља и живота.МИ јесмо ЕВРОПА али најприје припадамо словенском корпусу АРИЈЕВАЦА-ЕВРОАЗИЈЕ.Ускоро ће мо тамо,јер се СВЕ ЈУДЕЈСКЕ СЕКТЕ РАСПАДАЈУ!
Previsoka cena je placanje ulazka u NATO bila !.
A jos veca ce biti dok Crna Gora bude clan EU !.
Kad se sve uzme u obzir, samostalnost, cast, kultura itd. je cena astronomna za malo bolji privredni polozaj !.
Primer je Hrvatska : Tolko godina u EU , pomaka nema , najsiromasnija clanica EU !.
Nije nista pomoglo !.
A toliko su se ulizavali , ponizavali, prodavali, i uzivali u nedodirljivoj sargarepi, da im je sad samo da pobegnu iz te clanice u beli svet !.
Bolje da su cekali i biti u EU pozvani no se prodati !.
Tu lekciju ce i Crna Gora da dozivi !.
Bice i Crna Gora nekada clanica te EU , bez casti , svoje kulture, samostalnosti a mozda onda zameni Hrvatsku kao najsiromasnija clanica EU !.
Tako je u zivotu !.
Neko mora uvek biti zadnji !.
@ kafanski filozof
Clanstvo u EU je iluzija:
1. Zvanicno su rekli NE. To sto nam po nekad,
neki cinovnicic ponudi „sargarepicu“ na predugom stapu
je madjionicarski „hokus – pokus“
2. Opstanak EU je neizvestan
3. Bicemo moneta za potkusurivanje. Odavno je Kancelar
Kohl obecao Turcima Balkan kao kompenzaciju
umesto clanstva.
4. Geostrateski nam se mozda otvaraju neke nove
mogucnosti.
Inace se slazem u svemu drugom sa Vama.