Дух Соколске заједнице

Соколска друштва  радила су на међусобном зближавању својих чланова. Сматрали су да треба рушити преграде које су раздвајале поједине области које су пре 1918. биле у различитим  државама.

У Правилима друштва „Братимство које деловало као музика соколског друштва у Бару истицало се да ради на учвршћивању заједнице грађана Југословенске државе. (1)

У својој полемици лист „Дубровник” истицао је схватања сокола : „код Сокола не пита : ко се како крсти, већ је начело : брат је мио које вјере био ? Је ли с тога што је соколски главни принцип : братска љубав, јединство и слога, те упућивање само на добро народа, нарочито међу сељацима, које се одвраћа од свих порока и упућује их се путем напретка ?” (2)

Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца, писао је о соколској нараштајској школи на Палићу и истакао да је задатак соколског образовања створити : „Наш скупни живот у логору, заправо школи уређен је тако да сваки има једнака права и дужности, упућује нас на другарство и слогу, … Но у породици мора владати и поверење. Мора бити узајамне љубави, љубави пуне разумевања за туђе погрешке, која зна праштати,  … љубави, која повећава међусобно поверење до максимума, која ствара братске осећаје и чини од појединаца – до недавно још туђих једно другоме — једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.”(3)

Јован Ћирилов истакао је о соколској организацији : „Усред земље која је већ трајала своје дане, растрзана разним социјалним и политичким трзавицама, соколски покрет био је оаза толеранције и нестраначког другарства”. (4)

Програм и ставове сокола изразио је старешина жупе др Игњат Павлас на Главној скупштини Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаној дворани Мушке гимназије у Новом Саду. Скупштину је отворио др. Игњат Павлас поздрављајући бана, изасланика команданта армије, … . Подвукао је да бити добар соко значи и бити добар војник. У свом говору истакао је : „Није један народ онда ако говори једним језиком, него је један народ онда ако једно мисли, једно осећа и једно жели. Тој сврси служиће наше … Соколство и ми нећемо стати све дотле, док не будемо могли речи : читав … народ је … Соколство, а читаво Соколство је … народ”.

Осврћући се на неједнаке прилике под којима се историјски развијао наш народ, раздвојен и разједињен, налазећи да је било људи који нису својски и свесно пригрлили идеју ослобођења и уједињења, др. Павлас је наставио : „Наши идеали биће и јесу, да оне генерације мале деце васпитамо тако, да када постану људи забораве на грехе својих отаца, … васпитати те генерације за подношење жртве за идеале нације и идеале државе.” О селу је истакао : „Оданде, са села долази снага која појачава град. Идимо у наша села, упознајно и ми њих и они нас, јер само оно што се упозна може се волети. А само за оно што се воли може се жртвовати.” Завршавајући свој говор Павлас се обратио соколима : „Желимо да вам у срцу буде отаџбина, а у мишицама ваша снага.”  (5)

На Десетој редовној скупштини Савеза Сокола 26.октобра 1940. разматран је прогон сокола у Бановини Хрватској.

На скупштини је истакнуто : „Југославија за коју се соколство борило и за чијим остварењем је тежило, била је духовна Југославија, она која још ни данас није до краја дограђена и поред ове политичке Југославије, спутане у законске чланке и параграфе. Политичку Југославију градили су и граде – а и разграђују – политичари, и за тај рад нека они понесу одговорност. Ми соколи градили смо и градимо  Југославију осећаја и мисли, која живи, не у параграфима, већ у срцу и духу својих синова  и која црпе несаломљиву снагу из њихове љубави, рада и пожртвовности. За ту духовну  Југославију утемељену … на дубоком убеђењу о неумитној судбинској повезаности свих Словена овде на Југу, бориће се соколство и надаље истрајно и неустрашиво … Нека политичари изграђују политичку  Југославију; ми Соколи градићемо у њој, МА КАКО ОНА БИЛА УРЕЂЕНА,  Југославију мисли и срца”.

И поред прогона у Бановини Хрватској на скупштини истакнуто је : „… Са задовољством констатујемо чињеницу да све ово није могло да убије ни дух ни вољу соколства у Бановини Хрватској да и даље остане заточник велике соколске и југословенске мисли. Историја ће показати колико су Соколски борци оваквим својим ставом послужили … националној мисли у овим временима толико судбононосним … “ (6)

У часопису „Братство”, гласнику жупе Осијек, објављена је цртица : „Био сам на војној вежби у Слав. Броду. Први мој слободан излазак из касарне, …. искористио сам да посетим и погледам тамошњи соколски дом. Том приликом била је у дому чајанка. Када сам се тамошњој браћи и сестрама пријавио и рекао им, да сам члан тог и тог сок. Друштва, многи су се око мене окупили и цело то поподне у братском и срдачном разговору проборавили су са мном. Иако сам први пута био у тој средини, осетио сам се одмах, да се налазим међу СВОЈИМА, с којима ме везују исте идеје и исте мисли, и осетио сам, да ми Соколи заиста сачињавамо једну велику соколску породицу.” (7)

Свој главни задатак соколи су видели у зближавању народа који су вековима били раздвојени. Тежили су да код својих припадника створе заједницу и братску целину, способну да одолева нападима противника. Соколски главни принцип је био  братска љубав, јединство и слога.

Аутор: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. „Правила омладинског друштва „Братимство” у Ст. Бару”, Јасмина Растодер, „Од Братимства до Јединства”, Бар, 1998, стр. 97;
2. „У том грму зец лежи”, „Дубровник”, Дубровник, 30 септембар 1939, бр. 39, стр. 3;
3. Антун Гаудер, „У соколској нараштајској школи”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
4. „Сећање на Јована Ћирилова”, „Око соколово”, Београд, децембар 2014, бр. 53-54, стр. 29;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: