Duh Sokolske zajednice

Sokolska društva  radila su na međusobnom zbližavanju svojih članova. Smatrali su da treba rušiti pregrade koje su razdvajale pojedine oblasti koje su pre 1918. bile u različitim  državama.

U Pravilima društva „Bratimstvo koje delovalo kao muzika sokolskog društva u Baru isticalo se da radi na učvršćivanju zajednice građana Jugoslovenske države. (1)

U svojoj polemici list „Dubrovnik” isticao je shvatanja sokola : „kod Sokola ne pita : ko se kako krsti, već je načelo : brat je mio koje vjere bio ? Je li s toga što je sokolski glavni princip : bratska ljubav, jedinstvo i sloga, te upućivanje samo na dobro naroda, naročito među seljacima, koje se odvraća od svih poroka i upućuje ih se putem napretka ?” (2)

Antun Gauder, naraštajac iz Vinkovaca, pisao je o sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću i istakao da je zadatak sokolskog obrazovanja stvoriti : „Naš skupni život u logoru, zapravo školi uređen je tako da svaki ima jednaka prava i dužnosti, upućuje nas na drugarstvo i slogu, … No u porodici mora vladati i poverenje. Mora biti uzajamne ljubavi, ljubavi pune razumevanja za tuđe pogreške, koja zna praštati,  … ljubavi, koja povećava međusobno poverenje do maksimuma, koja stvara bratske osećaje i čini od pojedinaca – do nedavno još tuđih jedno drugome — jednu zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilj je ove naše naraštajske škole.”(3)

Jovan Ćirilov istakao je o sokolskoj organizaciji : „Usred zemlje koja je već trajala svoje dane, rastrzana raznim socijalnim i političkim trzavicama, sokolski pokret bio je oaza tolerancije i nestranačkog drugarstva”. (4)

Program i stavove sokola izrazio je starešina župe dr Ignjat Pavlas na Glavnoj skupštini Sokolske župe Novi Sad 29 marta 1936. u svečanoj dvorani Muške gimnazije u Novom Sadu. Skupštinu je otvorio dr. Ignjat Pavlas pozdravljajući bana, izaslanika komandanta armije, … . Podvukao je da biti dobar soko znači i biti dobar vojnik. U svom govoru istakao je : „Nije jedan narod onda ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod onda ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Toj svrsi služiće naše … Sokolstvo i mi nećemo stati sve dotle, dok ne budemo mogli reči : čitav … narod je … Sokolstvo, a čitavo Sokolstvo je … narod”.

Osvrćući se na nejednake prilike pod kojima se istorijski razvijao naš narod, razdvojen i razjedinjen, nalazeći da je bilo ljudi koji nisu svojski i svesno prigrlili ideju oslobođenja i ujedinjenja, dr. Pavlas je nastavio : „Naši ideali biće i jesu, da one generacije male dece vaspitamo tako, da kada postanu ljudi zaborave na grehe svojih otaca, … vaspitati te generacije za podnošenje žrtve za ideale nacije i ideale države.” O selu je istakao : „Odande, sa sela dolazi snaga koja pojačava grad. Idimo u naša sela, upoznajno i mi njih i oni nas, jer samo ono što se upozna može se voleti. A samo za ono što se voli može se žrtvovati.” Završavajući svoj govor Pavlas se obratio sokolima : „Želimo da vam u srcu bude otadžbina, a u mišicama vaša snaga.”  (5)

Na Desetoj redovnoj skupštini Saveza Sokola 26.oktobra 1940. razmatran je progon sokola u Banovini Hrvatskoj.

Na skupštini je istaknuto : „Jugoslavija za koju se sokolstvo borilo i za čijim ostvarenjem je težilo, bila je duhovna Jugoslavija, ona koja još ni danas nije do kraja dograđena i pored ove političke Jugoslavije, sputane u zakonske članke i paragrafe. Političku Jugoslaviju gradili su i grade – a i razgrađuju – političari, i za taj rad neka oni ponesu odgovornost. Mi sokoli gradili smo i gradimo  Jugoslaviju osećaja i misli, koja živi, ne u paragrafima, već u srcu i duhu svojih sinova  i koja crpe nesalomljivu snagu iz njihove ljubavi, rada i požrtvovnosti. Za tu duhovnu  Jugoslaviju utemeljenu … na dubokom ubeđenju o neumitnoj sudbinskoj povezanosti svih Slovena ovde na Jugu, boriće se sokolstvo i nadalje istrajno i neustrašivo … Neka političari izgrađuju političku  Jugoslaviju; mi Sokoli gradićemo u njoj, MA KAKO ONA BILA UREĐENA,  Jugoslaviju misli i srca”.

I pored progona u Banovini Hrvatskoj na skupštini istaknuto je : „… Sa zadovoljstvom konstatujemo činjenicu da sve ovo nije moglo da ubije ni duh ni volju sokolstva u Banovini Hrvatskoj da i dalje ostane zatočnik velike sokolske i jugoslovenske misli. Istorija će pokazati koliko su Sokolski borci ovakvim svojim stavom poslužili … nacionalnoj misli u ovim vremenima toliko sudbononosnim … “ (6)

U časopisu „Bratstvo”, glasniku župe Osijek, objavljena je crtica : „Bio sam na vojnoj vežbi u Slav. Brodu. Prvi moj slobodan izlazak iz kasarne, …. iskoristio sam da posetim i pogledam tamošnji sokolski dom. Tom prilikom bila je u domu čajanka. Kada sam se tamošnjoj braći i sestrama prijavio i rekao im, da sam član tog i tog sok. Društva, mnogi su se oko mene okupili i celo to popodne u bratskom i srdačnom razgovoru proboravili su sa mnom. Iako sam prvi puta bio u toj sredini, osetio sam se odmah, da se nalazim među SVOJIMA, s kojima me vezuju iste ideje i iste misli, i osetio sam, da mi Sokoli zaista sačinjavamo jednu veliku sokolsku porodicu.” (7)

Svoj glavni zadatak sokoli su videli u zbližavanju naroda koji su vekovima bili razdvojeni. Težili su da kod svojih pripadnika stvore zajednicu i bratsku celinu, sposobnu da odoleva napadima protivnika. Sokolski glavni princip je bio  bratska ljubav, jedinstvo i sloga.

Autor: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

1. „Pravila omladinskog društva „Bratimstvo” u St. Baru”, Jasmina Rastoder, „Od Bratimstva do Jedinstva”, Bar, 1998, str. 97;
2. „U tom grmu zec leži”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 30 septembar 1939, br. 39, str. 3;
3. Antun Gauder, „U sokolskoj naraštajskoj školi”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
4. „Sećanje na Jovana Ćirilova”, „Oko sokolovo”, Beograd, decembar 2014, br. 53-54, str. 29;