Дух Светосавља јачи од свега
1 min read
Свети Сава
Пише: Блажо Злопаша
Сјећања из дјетињства и младости остају до краја живота урезана у памћење. Могу бити разнолика. Радосна сјећања везана су за школске славе просветитеља Светог Саве.
Све школе имале су своје хорове и припремале светосавску химну „Ускликнимо с љубављу“. Пјевала се на школским приредбама и пред окупљеним грађанима. Од светосавског славља у сјећањима најстаријих Никшићана свакако је најживље сјећање на „Светосавски бал“. Био је то посебан догађај за све породице због припреме за бал. Највише посла имали су никшићки кројачи, како би скројили раскошне балске хаљине, одијела и фракове по сликама из модних журнала Беча или Париза. Ваљало је скокнути и до Дубровника, Сарајева или Београда да се набави неки од детаља гардеробе: свечано одијело, фрак, кошуља или лептир машна.
„Светосавски бал“ први пут је одржан у Бечу, прије вијек и по. Тим поводом кнез Милош Обреновић наручио је композицију „Српски квадри од славног Јохана Штрауса Млађег која је изведена на првом „Светосавском балу у Бечу 1846.
На наредном „Светосавском балу“ 1847. у Бечу међу више од три хиљаде званица издвајали су се Вук Караџић, Његош и кнез Милош. Како наводе хроничари, љепотом се издвајала Вукова кћи Мина. Бал је отварао домаћин, изводећи најљепши млади пар који би започео балски плес. Вукова кћи Мина била је та која је отворила „Светосавски бал“ у Бечу. Свирао је Штраусов оркестар, а бал би започињао „краљевским колом“. „Светосавски бал“ имао је и свој стил и ниво. Постојали су основни модели понашања на балу на највишем европском нивоу. Светосавско славље и „Светосавски бал“ прихватили су Срби широм свијета.
Обичај одржавања „Светосавског бала“ пренесен је наприје у Србију и Црну Гору, а касније се проширио и у Краљевини Југославији. Одржавање бала на европском нивоу у Србији и Црној Гори пренио је краљ Милан, а највеће заслуге има краљица Наталија. „Светосавски бал 1902. године одржан је у Краљевини Србији на двору. Централна личност био је Гавро Вуковић, министар спољних послова Црне Горе. У част црногорског министра, служило се из скупоцјених сервиса од саксонског порцелана, а вино се точило у чашама од чешког кристала са краљевским крунама.
Прије Другог свјетског рата „Светосавски бал“ одржавао се и у Никшићу по истом принципу, моделу и нивоу као у Бечу и на српском двору. „Светосавски бал“ одржавао се у Дому културе који су саградиле никшићке занатлије добровољним прилозима. Светосавског бала у Никшићу сјећа се данас један од најстаријих Никшићана примаријус др Никола Ницо Вујовић. Балу је присуствовала никшићка елита прича ми Ницо: професори, учитељи, доктори, официри, виђени интелектуалци и угледни грађани. У елиту су убрајане и никшићке занатлије, свечано одјевени као сви учесници. Припадали су елити Никшића, не само што су добровољним прилозима саградили овај споменик културе, него су били и носиоци културних дешавања кроз Културно-умјетничко друштво „Захумље“. У ложама су биле породице са најљепшим дјевојкама.
„Светосавским балом“ руководио је домаћин бала, угледни грађанин у свечаном одијелу са фраком и лептир машном. Домаћин би први даровао поприличан добровољни прилог који се користио у добротворне сврхе. Он би отварао „Светосавски бал“ на исти начин како је отваран у Бечу; извео би из једне од ложа најљепшу Никшићанку и Никшићанина, одвео их на подијум да плесом отворе бал. Након тога, бал је започињао „краљевским колом као у Бечу. У манирима нијесу се разликовали официри, интелектуалци и никшићке занатлије. За домаћина је бирана угледна личност града.
Домаћин једног бала био је угледни Никшићанин Спасоје Вујовић, полиглота, који је у Аргентини кумовао вјенчању родитеља народног хероја Љуба Чупића и крстио сву његову браћу. Утемељивач је никшићког и црногорског хотелијерства, власник једног од првих хотела у Црној Гори, хотела „Америка“ у Никшићу. Први плес започињао би Штраусовим валцером оркестра у простору испод бине, исте величине какав је данас у Народном позоришту у Београду. Здање у Бечу гдје одржан први „Светосавски бал“ и данас постоји, као и двор у Београду. У Никшићу су трагови свијетле традиције избрисани. Дом културе у Никшићу био је исто што је и данас задужбина трговца Илије Коларца-„Коларчев универзитет, култни центар Београда и Србије. Дом културе, светиња никшићке и црногорске културе, више не постоји. Срушила га је једна режимска штеточина да би нови богаташи на том мјесту подигли зграду.
Дух Светосавља је незаустављив упркос настојању режима. Комунисти су то покушали, али то чепркање није успјело. Најбољи примјер је Жабљак, на којему су, као нигдје до тада, Моша Пијаде и комунисти убијали дух Светосавља. Прошлогодишња академија коју су приредили Жабљачани, посвећена Светом Сави, програмом и нивоом била је и за београдски „Центар Сава. Пригодном бесједом славу је увеличао и градоначелник, увидјевши да треба слиједити пут већине народа.
У Никшићу је власт подигла на тргу споменик краљу Николи Петровићу Првом, а с његовим дјелом су у раскораку. Књаз Никола написао је 1867. пјесму о Косову која је постала својеврсна химна српског народа за ослобођење од турског ропства. Краљ Никола је пјевао о светим Дечанима и Призрену: „Онамо, ‘намо за брда она, кажу да је зелени гај. Пред ким се дижу Дечани свети, Молитва у њих присваја рај. Онамо,’намо! да виђу Призрен, То је моје-дома ћу доћ! Старина мила тамо ме зове…
Црногорска власт је похитала да поништи многе аманете предака. Признавање Косова и настојање да вјековне културне светиње предака преда у руке вандала је морално посртање. Све је то зацртано у шеми глобализма. Тражити оно што је истина не значи да је за властодршце пожељно. Умберто Еко пише: „Да није свака истина за свачије уши. Истина постоји, а измишљати се може само лаж. Часни Црногорци су говорили да је боље бити кажњен због истине, него награђен због лажи. Отуда и запис у Пивском манастиру уклесан у камену прије седам и по вјекова: „Ако науми истину, буди при коњу“.
Ако зажели истину, буди на коњу. Ако изусти истину, не утече и крила да имаш! Много је оних који су због изговорене истине губили главе. Ђордану Бруну одсјекли су главу зато што је тврдио да је земља округла, а католичка црква тврдила је да је равна плоча. Љуцско биће треба да посједује врлину да самог себе не лаже. За разлику од човјека ту врлину посједују животиње. Знају од кога им пријети опасност. Идеологија и политика намећу да сами себе лажемо. Страст власти допире до сржи човјекове бити и почиње сам себе да лаже. Онај који сам себе лаже, и своју лаж слуша, тај долази дотле да никакве истине ни у себи, нити око себе не разликује, него долази до непоштовања и себе и другога. Уводити народ у злочиначку алијансу која ти је убијала невину дјецу и загадила земљу, а не питати тај народ, лагање Је себе и оних око себе.
Али, надање увијек постоји. Кад су у питању глобализам и геополитика, закључке не треба прерано доносити. Све је могуће. Само побједа Доналда Трампа наговјештава промјену кретње, а још се не зна у ком смјеру. Вјероватно неће задовољити пронатовски оријентисану црногорску власт и опозиционара, пронатовског челника УРА.
Дух Светосавља је велика истина „Ускликнимо с љубављу“, а дух глобализма је велика лаж и превара, провалија социјалних неједнакости, уништавање националне и културне самобитности народа, програмер опасних сукоба и разорних ратова, несклад човјека са природом и незадрживо разарање свих ресурса Земље.
Глобализација има ауторитарни карактер и условљава сиромаштво великих размјера, а на другој страни стицање огромног богатства уске групе моћне „елите“. Јаз између богатих и сиромашних све више расте. Глобалисти немају осјећај стида. Одјек глобализма захватио је и малу Црну Гору. Главни идеолог режима јавно је признао и потписао да је лопов и да је на челу криминалне групе. Властодршци су у праву што настоје да униште дух Светосавља, јер је супротан напријед казаном.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svaka čast tekstopicu. Pročitao sam komentare.Ali izvesni Komlen mora da je dežni čitač tekstova od strane vladajućeg režima koji proteruje sve što je srpsko.Proteruje i Komlen tradiciju ili nije razumeo poruke izvanrednog teksta. Evo odgovor Komlenu i onom mkoji kaže da Komlen gađa pravo u metu koji je isto što i mKomlen.Evo izvoda iz Božićne poruke koja kaže :“Sin praoca Adama, Kain, prvo se odrekao Boga i Božjeg zakona, ša je onda ubio brta Avelja .Otuda svako ubistvo-bratoubistvo, od Aveljevog ubistva do masovnih bratoubilačkih pokolja, naci-fašističkih,boljševićko revolucionarnih dvadesetog veka , pa sve do ovog NOVOG GLOBALISTIČKOG ANTIBOŽNOG PORETKA NAŠIH DANA!“ Ovo je Komlene iz Božićne poruke, pa otkuda vaše čuđenje što je u tekstu „Duh svetosavlja jači od svega“ pomenut i globalizam. Komlene ne brukaj se i ne ileći kada nešto ne znaš. Znate li da duh svetosavlja i humanizma ne idu ruku pod ruku sa globalizmom. Globalizam je planetarna diktatura i u tekstu mu je baš bilo primereno mesto.
Izvanredan tekst.Poruka jasna izuzev nekom Komnenu. Komnene, Komnene mora da ste član Milovog DPS-a,
Da li ste bolji tekst na ou temu pročitali? Šta vam bi da trabuncate. Čim je Komnena pohvalio Neki Montenegrinac objasnio kakav je Komnenov vidik. Još jednom, tekst je briljantan. Bravo za tekstopica.
Bozanstven tekst. Visokointelektualan. Poruka je nastaviti časnim putem kojim su koračali naši preci. To što čini crnogorski režim daleko je od svetosavskog duha i svetosavske himne „Uskliknimo sa ljubavlju Svetitelju Savi“ Ljubav nije programu globalista dobro primećuje tekstopisac. Ko progoni prosvetitelja Savu iz školskih programa u Crnoj Gori? Jasno- iznajmljeni najam,nic
Komnene globalizacija nije ekonomija. U tekstu je to sjajno objašnjeno. Ekonomija nije menjanje identiteta jednog naroda. Ekonomija nije NATO! Ukucajte „Program Dalas“ i „Alen Dales“ pa će Komnenu biti jasno da globalizam nije ekonomija. Izgleda da Konen poruku teksta nije razumeo. Mila Đukanovića podržavaju iz“EKONOMSKIH“ razloga. Jugoslaviju razbili iz „ekonomskih“ razloga. Crnu Goru guraju u NATO iz ekonomskih razloga, jer je privreda ove države neophodna NATO alijansi. Postavili su granice u Jugoslaviji iz ekonomskih razloga. Građanski rat u Jugoslaviji izbio je iz ekonomskih razloga. E, Komnene šta ti bi da globalizam shavtiš kao humanitarni poredak!?
Odgovor Komenenu.Zar je ekonomija zločinačka NATO alijansa.Komenene to što ste dali komenar da je globalizacija ekonimijato je najobičnije benavljenje. Zar je ekonomija razaranje Jugoslavije, ubijanje dece i zagađivanje zemlje osiromašenim uranijumom za naredni milenijum. Nepostojanje granica unutar EU jeste ekonomija, a postavljanje tih granica unutar bivše Jugoslavije, po Komenu je ekonomija. Kada je bila granica sa policijom i carinicima između Crne Gore i Srbije. To je po Komnenu ekonomija. Mijenjanje običaja, nacija uništavanje kulturnog nasleđa koje EU „ne vidi“ to je po komnenu ekonomija. Menjanje identiteta jednog naroda to je po Komnenunu ekonomija.NATO je humanitarna, a ne agresivna zločinačka organizacija po Komnenu je ekonomija. Globalizam je po Komnenu ekonomija. Neka Komnen ukuca „Program po Dalasu“ i neka ukuca ALEN DALES, naučiće Komnen šta je globalizacija.
Mislim da je tekst odličan i da ga Komnen nije razumeo. Ako je globalizam po Komnenu ekonomija neka kaže koje su to vrednosti koje ima Bugarska, Rumunija, a o Hrvatskoj gde imamo očiglednu revitalizaciju ustaštva i fašizma, a te vrednosti nema Srbija ???žU tekstu je to sjajno analizirano. Dalibor
moramda zavrsim a vi resavajte pitanja savremenog covjecanstva i putujte po svijetu,ne zaboravite da ponesete cetkicu za zube i doinji ves ,savremeni covjek od toga pocinje u zivotu?
У Законоправилу први наш архиепископ је савременицима и потомцима оставио и обавештења о саблазни римокатолицизма, који је у то време покушавао да на силу заузме територије на којима је живео србски православни народ. У свом огледу „Свети Сава на Жичком сабору 1221. и латинска јерес“, који је изашао у Вашим одабраним делима, као и у низу других истраживања, дали сте доказе о томе колико је велика борба вођена за очување правоверја пред навалом империјалног Запада. Како су Срби у средњем веку штитили своју веру?
– Наслов пете књиге мојих одабраних радова гласи „Богомилсколатинска јерес, ’Црква босанска’ и мухамеданство“, Београд, 2013, стр. 314, у којој већи део посвећујем одбрани правоверја у Србији. Наиме, кроз читав средњи век, а и данас, римокатолици у православним Србима, и не само у њима, виде шизматике које хоће да врате у „праву вјеру“. У таквом настојању много пута су прибегавали и најсвирепијим зверствима. Данас – ако иза себе оставимо Јасеновац, Јадовно, Пребиловце, Глину и друга места, па и „Олују“, у последњем рату Хрвата против православног српског живља – није им потребно да посежу за оним физичким насиљем, које је вековима трајало, јер примењују методе префињене дипломатије. Наруку им иде и то што на Богословском факултету и у врховима Српске православне цркве имају многе сараднике који по Србији и ван ње трубе о некаквом „премошћавању разлика“, о теологији „двају плућних крила“, о „екуменизму“, о изопаченом духу Миланског едикта, итд.
Због таквих сарадника важно је подсетити јавност како су се Срби, горостаси у вери, зналачки постављали и са великом ревношћу успешно сузбијали римокатоличке мисионаре. Наиме, постављали су својеврсне бране наспрам продора те туђе искварене вере. Не упадом на туђу територију, како они то одвајкада чине, него са свог прага. Најранија и најпресуднија брана били су Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви, и његов син, први архиепископ српски – Свети Сава. Пошто су Немању обавестили – прво једна девојка, кад се пожалила на веру људи у кући за коју беше испрошена, где је видела и кумире (кипове), затим један војник кад је уочио како се у Отачаству попут кукоља брзо шири нека нова туђа вера – сазвао је Сабор на којем је осуђена та нова вера, а правоверје учвршћено и потврђено. Архиепископ Сава на Жичкокм сабору 1221. године држи „Беседу о правој вери“, и враћа заблуделе који су попут Латина читали Символ вере са додатком filioque. А да је реч заиста о Латинима рикмокатолицима као јеретицима, то изричито сведочи Теодосије, млађи животописац Светога Саве.
Пошто римокатолички мисионари ни после таквих осуда нису престајали да по Србији преверавају православни живаљ, подижу се нове бране оличене у списима којима се разобличава латинска јерес. Најистакнутији и најуспешнији у томе су Никодим Химнограф, Владислав Граматик, Константин Философ Костенечки, са списима у којима се до танчина разобличава римокатоличка вера као духоборачка, бабунска или богомилска дуалистичка. А о томе да су бабуни, у ствари, богомили, сведочи једна глоса у Законоправилу Светога Саве, о чему сам потанко писао у својим радовима
……………………………………………………………………………………….
Др Миодраг М. Петровић: Енциклопедија о Св. Сави
Какав је однос данашњих Срба према Законоправилу Светога Саве?
– ЗаконоправилоСветога Саве, дакле, чини темеље уређења Србије у сваком погледу. Душанов законик(1349. и 1354.) је једна свешчица наспрам Законоправила. Зато за решавање одређених питања упућује да се суди „по закону отаца“, тј. по Законоправилу. Уређење,углед и целовитост државе, а посебно Српске православне цркве, данас би изгледали много бољи када би се придавао значај оној поруци у Законоправилу о томе да онај ко „проникне у дубину ових богонадахнутих књига као у огледалу видеће и себе какав је, и какав треба да буде, и друге ће познати и научити“.
Колика се небрига и неозбиљност уочава кад се ради о Законоправилу, види се по томе што се оно не изучава на нашим правним факултетима, и што га ни под којом одредницом нема у обимној „Правној енциклопедији“, штампаној у Београду 1985. године. Али зато у њој има података о шеријатском праву (тј. исламском), о Канонском зборнику римокатоличке цркве, итд. Тужно је то што се у грађанском праву употребљавају стране речи, као на пример мираз (турски) и прћија (грчки), уместо праве домаће речи у Законоправилу – вено, од чега је настало, као облик и одређење, веновно право (као кад се каже брачно право и сл.) јер, с обзиром на правила о творби речи, рогобатно звучи кад би се рекло – мираско или прћијско право.
Ваше животно дело је рад на издавању и превођењу Законоправила Светога Саве. Колики је значај Свети Сава придавао Законоправилу, види се из његовог пoговора: „Појавише се на светлост словенског језика ове богонадахнуте књиге зване Номоканон, јер пре тога беху помрачене облаком мудрости грчког језика; сада пак заблисташе, то јест протумачене су и благодаћу Божјом јасно сијају, одгањајући таму незнања и све просвећујући светлошћу разума, и од греха избављајући“. Свој рад на Законоправилу започели сте веома давно. А године 1991. објавили сте фототипију најстаријег преписа Законоправила, оног иловичког, из 1262. Реците нам нешто о свом раду на фототипији Иловичког преписа.
– Неколико разлога ме је покренуло да 1991. приредим фототипско издање иловичког преписа Законоправила Светог Саве из 1262. године. Неопходно је било да то највеће и најзначајније његово дело постане доступно свим проучаваоцима које оно занима: историчарима, теолозима, правницима, филолозима, и др. Руководио сам се важним начелом у науци, кад се ради о старим писаним споменицима: „Прво издати, па проучити“. Тек после темељног и опсежног проучавања може да се говори о припреми и штампању званог критичког издања, за шта су потребна знања из филологије, палеографије, историје Цркве, права, грчког језика као изворног за састављање Законоправила на српскословенском језику, и друга знања, да би се добио добар превод на савремени српски језик и правилна тумачења. У том смислу је наш познати научник Никола Радојчић давно написао да би највећа штета била ако би се Савино дело недостојно издало.
Шта нам можете рећи о средњовековној Србији уређеној на основама Законоправила Светога Саве?
– ЗаконоправилоСветога Саве је својеврсни устав за уређење свеукупног црквенограђанског и државног живота у Србији. Без њега је непојмљиво оснивање аутокефалне српске цркве и утемељење државне идеологије. Из њега закључујемо да је здрава породица предуслов за јаку државу. О човеку се води брига од његовог зачећа, па и после смрти, кад је реч, на пример, о томе шта се чини за душу покојника; које је то време кад зајмодавац не може да тужи дужника који има смртни случај у породици; после колико времена удовица сме да се преуда, итд. Зато обично кажем да је Законоправило не само највећа законска књига у Срба, него је својеврсно јеванђеље и права средњовековна легитимација српска.
Свети Сава у ЗаконоправилуСрбе назива „својима“ јер су сви једнога рода и, као такви, разликују се по особеностима од других народа. Управо у том смислу истакнуто је у поговору да „ко не зна ове књиге ни самог себе не зна ко је“. Под множином „књиге“ подразумева се збир више од сто византијских номоканонских списа које је Сава одабрао и назвао „богонадахнутим књигама“. Он не само да је одабрао те књиге, него их је и савршено превео на разумљив језик, тако да оне у очима Срба више нису покривене „облаком мудрости грчког језика“. Тај његов превод није био обичан, механички, него је био сложен стваралачки посао финог ткања. Распоређеност грађе и комбиновано коришћење различитих номоканонских текстова чине Законоправилосвојеврсним номоканонским зборником са којим ниједан грчки номоканонски зборник није истоветан.
Antiglobalizam je kada Zećani traže da se zabrani uvoz makedonskog paradajza po 80 centi dok oni ne prodaju njihov po 2 eura za kilo. I usput te otruju, ne možeš zaustaviti proliv po dva dana.
Čovjek što više vidi, više zna. “Ljudi putuju na ništa ne vide“, biće da najviše znaju oni koji niđe ne idu i kojima popovi otvaraju vidike i horizonte? Daj, ne sprdaj se. Komlen
s oprostenjem tebi nesto ruzno izlaz iz usta,ali ne ocekuj da ti ih drugi ocisti.
Njemci su imali plan po zapisu jednog bivseg generala da migracije usmjere tako sto bi nedostatak radne snage nadomjestili iz ovih nasih prostora,zato su i odobravali azli da bi ih nakon odredjenog perioda uposlili ,sto se pocelo donekle i ostvarivati,medjutim desi se odjedno mars iz Turske i stvari se preko noci izvrnuse ,svi su skinuti sa azila i varaceni kucama,bilo ih je i iz Crne Gore sa sjevera narocito.
Postavlja se pitanje zasto se odustalo od toga plana,ili je neko uvido pogesku pa se odlucilo za drugu varijantu,da li je ona bolja ili gora to je sada tesko reci,ali se prekinu plan Njemaca,nije bio los.
Kao su se migracije odigravale i u doba Svetoga Save mozemo to lako dokazati,Sasi su radili u rudnicima Novom Brdu ,bilo ih je i u vojsci,zanci dolazili su kod nas da rade,jer su tada popovi otvarali vidke,od kada su drugovi i globalisti otvorili nekima nove vdike ovdje tece med i miljeko po ulicam,ubijaju se svi koji ne pripadaju tom globalnom kretenizmu u Crnoj Gori zavn Montemngrinstvo
Krmcija Svetoga Save je odavno neka pitanja rijesila i ostavila kao se ona mogu i trebaju resavati,narocito socijalna,zdrastvena zastita,a „blagostanje“ koje kod nas vlada vidi se na svakom koraku,narocito u bolnicama i ustanovama koje su zaduzene za zdarvlje gradjan,sve je to savremnei Montenegrin po uzoru na „Zapad“ uradio,a nije da nije imao vremena cetvrt vijeka vladaju ,za sve sto im je problem u tim poslovima proglasie krvca Svetoga Savu,a velicaju soptsveni globalizam odnosece sve izav granica ove drzave,kao globalnu placku ,da bi isto pokradeno ponovo unosili i predstavljali kao svjetska ulaganja,to je ta nova vjera i nacija,drvo bez korijena.
Mi se drzimo ove knjige,jete da je po nekima „zastarela“,medjutim dokel neki Srbin ne napse bolju ona ostaje na prestolu,svi oni koji se ovaga ne drze ,podrzavju savremena kretanja neka procitaju jednu drugu knjigu koja dosta slikovito govri o ovim nasim „ljudima“ koji otkrivaju svoje pretke i svoju kulturu u davdestet prvom vijeku ,a kudu ces bolje knjige od ove:“Ljubavnik Duklje“
Čovjek je napisao tekst o svetosavkim balovima, o tome da su se organizovali i u Nikšiću i sl. A onda na kraju par rečenica protiv Nato i zadnja tri pasusa protiv globalizma. Globalizam je prvenstveno ekonomska tema, šta će u tekstu o svetosavskim balovima ostaje nejasno. Antiglobalizam je kada Zećani traže da se zabrani uvoz makedonskog paradajza po 80 centi dok oni ne prodaju njihov po 2 eura za kilo. I usput te otruju, ne možeš zaustaviti proliv po dva dana.
Čovjek što više vidi, više zna. “Ljudi putuju na ništa ne vide“, biće da najviše znaju oni koji niđe ne idu i kojima popovi otvaraju vidike i horizonte? Daj, ne sprdaj se.
Odlican komentar Komlene! Pravo u centar!!! a ovi neka dalje vjeruju u svetosavske bajke ili gospodare prstenova…..
Sve je stvar ličnog izbora. Bitno je da se ima i može, a ima se više nego ikada.
nama je sve dostupno i pristupačno kao nikada do sada. Mladi ljudi izreda kupuju stanove što nije bilo nikada do sada u CG. Stan napune namještajem i bijelom tehnikom da se ne namršte, kupe tv i računar i sve što im treba za život.
Putovanja nikada nijesu bila tako jeftina i dostupna svima, iz Dubrovnika odeš do Barselone za 25-60 eura.
Kad se vi ne biste bavili globalizmom, koliko biste bili pametniji.
sve je ovo napisao Komlen
i jos ovo
A možeš kao moj drug Nikola da sjediš kući a pare koje imaš daješ popovima.
Одговори
koja je ovdje dodirna tcka sa gore pomenutom temom,mozda globalizam ako se pokusa izjednaciti pojam te rijeci sa VASELJENOM mada niukom sucaju ne moze,jer pojam te rijeci se odnosi na vjeru i okvire te vjere.
Pravoslavje i kod nas jos poznato Svetosavlje je nastalo u danasnjoj Palestini,sirilo se od Egpita gdje su poznati prvi kaludjeri u istoriji Crkve preko Sirije Grcke Jadranskom obalom pa sve do Rima
Putuju Srbi ,putuju i drugi ,neka putuju dobro je to,nazalost malo ih se vrca svome domu i zavicaju
iako se lako stice imetak i stanovi po nekima,nije da ih nema.Putovao je i Sveti Sava ostvivsi i TRON i sve drugo,trazio je citav zivot spas i utjehu svome rodu i narodu,mozda sada nije zadovoljan sto njegovi potmci rade ,ali se ipak Njegov trud vid,iako se pokusva udarit neka Eu registracija na njegovu i Crkvu i narod,to rade oni koji vjeruju u Boga poput onih koji govorahu „Gagarin je bio u svemir i nije vidio Boga“
Neka rade mi se i za njih molimo
Показујући благост према слабости оних који тек почињу да се занимају Исусовом молитвом, свети оци дозвољавају почетницима да некад говоре: Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног, а некад: Сине Божији, помилуј ме грешног. Уосталом, ово је само допуштење и знак милости, а никако не наредба или уредба коју треба неизоставно испуњавати. Много је боље да изговарамо увек једнообразну, целовиту, непромењену молитву, јер тада промене и вођење рачуна о променама неће заузимати ум и одвлачити његову пажњу. Чак ни онај који ради сопствене слабости има потребу за променом не сме то често да допусти себи. На пример: до ручка може да се моли речима: Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног, а после ручка речима: Сине Божији, помилуј ме грешног. Преподобни Григорије Синаит забрањује честу промену, и зато говори: „Не може да пусти корење дрвеће које се често пресађује.“[6]
ne moze da pusti korijene drvece koje se cesto presadjue,smokva daje ploda a nema cvijeta,putuju ljudi a nista ne vide!
Kad se vi ne biste bavili globalizmom, koliko biste bili pametniji. Nije bilo davno kad su ljudi uzimali kredit da kupe televizor, danas uzmu kredit da kupe stan. Globalizam je milijardu ljudi u Kini podigao iz siromaštva, za njima ide milijarda ljudi iz Indije, milionima u nesrećnom Bangladešu se popravlja život. Jedini gubitnici su Trampovi bijeli, lijeni i neškolovani amerikanci. Bili bi tu i crnogorci da nam bog nije dao mogućnost za turizam.
I nama je sve dostupno i pristupačno kao nikada do sada. Mladi ljudi izreda kupuju stanove što nije bilo nikada do sada u CG. Stan napune namještajem i bijelom tehnikom da se ne namršte, kupe tv i računar i sve što im treba za život. Putovanja nikada nijesu bila tako jeftina i dostupna svima, iz Dubrovnika odeš do Barselone za 25-60 eura.
A možeš kao moj drug Nikola da sjediš kući a pare koje imaš daješ popovima. Sve je stvar ličnog izbora. Bitno je da se ima i može, a ima se više nego ikada.
http://www.rastko.rs/rastko-bo/duhovnost/vkostic-nevjesta_jadrana_l.html
Vasko Kostić
Svetosavska ozarenost nevjeste Jadrana
(Kult Svetog Save u Boki)
У селу Луштици народ приповиједа, да је св. Сава осветио њихову ста-
ринску цркву св. Николе као и старинску цркву св. Сергија и Вакха н Подима.
На подручју Архијерејског намјесништва бококоторског има седам црка-
ва, посвећених св. Сави, што је, по свој прилици у нашем народу највећи број
цркава на толикој територији, које су посвећене овом народном Светитељу. Нај-
старија је од њих црквица св. Саве у Савини, по којој је добио име манастир Са-
вина, а за коју народно предање каже, да је осветио лично св. Сава.
Из предњег се види, да је успомена на св. Саву у нашој чаробној Боки
жива колико у иједном другом нашем крају, који се поноси народном светосав-
ском традицијом
За ратовања Балше III Стратимировића с Млечићима год. 1405, када мле-
тачко бродовље угрожаваше которски заљев, не могаше митрополит даље оста-
нути на Превлаци, те је врло вјероватно, да је у то вријеме столица Зетске ми-
трополије била пренесена у манастир св. Богородице у Шестанској Крајини. Ве-
личанствени превлачки манастир био је неколико година касније разорен.
Када се је г. 1481 повратио у отаџбину из Италије зетски господар Иван
Црнојевић, саградио је на Цетињу манастир Рођења св. Богородице и у овај ма-
настир г. 1485 премјестио из Крајине столицу славне Зетске митрополије, гдје
се и данас налази.
Рушевине превлачког манастира описао је подробно пок. М. Црногорче-
вић у „Старинару” г. 1893, а недавно их је посјетио и снимио познати београд-
ски архитект г. Ђурђе Бошковић. Он је међу зидинама Немањићског манастира
открио темеље мале цркве ранијег манастира.
Г. Димитрије Витковић у „Гласнику Историског друштва у Новом Саду”
књига VII у расправи: „Шта је некад била Вретанија”, по којој су марчанске
владике носиле назив „врјетански”, долази до закључка, да је Врјетанија била
наше југозападно Приморје и да су се наши крајишници држали имена Врјета-
није, да се не одвоје од своје старине. По Витковићу је та старина манастир св.
Арханђела на Превлаци, дакле у Врјетанији или Приморју гдје је било сједиште
епископа зетскога. Према томе манастир Марча би био посвећен св. Арханђели-
ма, да народ потсјећа на негдашњи гласовити светосавски манастир на Превла-
ци, гдје су дуго времена становали Зетски епископи и митрополити.
У чувеном манастиру Савини крај Херцегновога чува се великим пијете-
том знаменити крст с натписом, у којему се каже, да је то крст св. Саве. О овоме
су крсту писали многи наши и страни научници.
Недалеко од манастира Бање, повише града Пераста, на једном великом
кршу, од куда извире вода, види се као рука притиснута у камену. Народ вјеру-
је, да је то отисак руке св. Саве, који да је извео живу воду, што ту извире – Не-
што слично се приповиједа и у Ораховцу.
На путу између Грахова и Кривошија у камену се види као нека људска
стопа, а народ вјерује, да је ту остала утиснута стопа св. Саве, који да је туда че-
сто пролазио.
Постанак имена поља Дврсно у Кривошијама, приписује се такођер св.
Сави. Приповиједа се, да је св. Сави, када је туда пролазио, од једнога мјешта-
нина нанесена велика увреда и неправда, те је он стога проклео то мјесто, које је
било „мрсно”, т. ј. равно и плодно, да се у будуће буде називати „Дврсно”, бива
каменито. Када је светац ове ријечи изговорио, цијело мјесто, да је прекрила ве-
лика наслага камена и тако постало каменито и неплодно.
У Општини грбаљској постоји предање, да је св. Сава на свом путовању
у Свету Земљу, долазио у Грбаљ и да се из данашњег Бигова лађом отиснуо на
море. Из историје се пак зна да је св. Сава из Будве кренуо лађом пут светих
мјеста.
Али је и у Будви жива традиција о св. Сави. Тако се у Будви приповије-
да, да се је једном св. Сава возио барком у близини града. Море је било врло уз-
буркано, те с тога лађа није могла напријед. Светац се на то баци преко валова
једним малим каменом, који допре до острвца св. Николе, а куда камен прелети,
појави се из мора камени пут, копље височији од морске површине и то прав
као да га је ко градио уз уже (туњу). Св. Сава пође тим путем, а кад стиже на
острво, да не би когод за њим дошао, пружи свој штап поврх воде, а пут се
улекне три ноге испод воде, те се и данас због тога та пличина назива „Туњом”.
ИСТОРИЈА И ТРАДИЦИЈА О СВ. САВИ У БОКИ КОТОРСКОЈ*
Најважнији приморски град у држави Немањића био је Котор у дана-
шњој Боки. Овај је град велики жупан Стефан Немања освојио након дуљег оп-
сиједања негдје г. 1185 те га утврдио и саградио у њему двор. Од тога времена,
па све до г. 1370 остаде Котор, а с њим и скоро цијела територија данашње Бо-
ке, у држави Не мањића. Ово је вријеме, према ономе, што знамо из историје и
из разних преосталих споменика из онога доба, било за цијелу Боку златно до-
ба. То нам потврђује још и обилата народна традиција, која спомиње скоро све
владаре Немањиће, а нарочито пак Немањина најмлађег сина св. Саву.
Како је познато, када је г. 1219 српска црква постала самосталном, св.
Сава је основао између осталих нових епископија у српској држави и епископи-
ју за Зету. Катедре епископа биле су, по ондашњем обичају, при манастирима.
Тако се је столица зетског епископа налазила „в диоклитијском Поморју в хра-
мје архистратига Михаила”.
По мишљењу најпризнатијих наших историчара, потпуно је утврђено, да
је епископска столица за Зету била у манастиру св. Арх. Михаила на Превлаци
у данашњој Боки Которској.
Овај величанствени манастир са црквом са три апсиде био је ограђен у
доба Стефана Првовјенчаног на Превлаци на темељима старог, порушеног,
истоименог манастира. Овај се нови манастир и епископи, који су ту становали,
врло често спомиње у листинама XIII, XIV и ХV вијека, а нарочито има о њему
доста података у старом драгоцјеном архиву Окружног суда у Котору.
Када је г. 1346 српска Архиепископија била проглашена Патријаршијом,
зетска Епископија постаде Митрополијом, те се у дубровачким књигама чешће
спомиње између г. 1362 и 1382 „митрополит св. Михаила” на Превлаци
http://www.rastko.rs/cms/files/books/48491b2296bca
Gojko brate u današnji Dan piše kako su tebe hapsili i da si morao u urgentni.
Свети Сава, као просветитељ нема мјеста међу Монтенегринима. Али, ове године у појединим школама у Црној Гори се прослављала “Ноћ вјештица“. Монтенегрински систем вриједности!
AMIN