“Духовна фигура за српски народ“: Оснива се Српски покрет Његош у Београду

Иницијативни одбор за оснивање Српског покрета Његош у Београду одржао је данас први састанак у Српској књижевној задрузи, на коме је саопштено који ће бити циљеви и задаци овог удружења. За председника Одбора чланови су изабрали професора филозофије Часлава Копривицу.

Оснивачи покрета су академици Матија Бећковић и Миро Вуксановић, књижевник Милутин Мићовић, бригадни генерал Михаило Зоговић, управник Српске књижевне задруге Душко Бабић, привредник Бранислав Баћовић, привредник Ненад Вујановић, професор историје Немања Девић и професор филозофије Часлав Копривица.

Овај покрет, како су напоменули чланови Иницијативног одбора, настаће као наставак традиције истоименог покрета у Црној Гори, који кроз округле столове и манифестације више од деценије негује сећање на Његоша, као и Књижевног удружења Његош, које сваке године одржава манифестацију у част овог песника и владике.

Ове организације ће, рекао је председник Српског покрета Његош у Црној Гори и иницијатор за оснивање истоименог покрета у Србији, привредник Бранислав Баћовић, имати сличну мисију – да се српско етничко биће оснажи духовно, културно и материјално, као и да се српска самосвест развија и учвршћује на основама дела Петра II Петровића Његоша и утемељујуће матрице савремене српске културе.

„Српска култура је, без обзира на то што се налазимо у две одвојене државе, јединствена. То је суштина овог покрета. Зато се нећемо бавити само Његошем, већ ћемо подржавати оно што се дешава на простору где је српски народ“, додао је он.

Делатности покрета ће, како је рекао, бити научно-истраживачки рад, издавање штампаних и електронских публикација из области науке, уметности и људских права, додела награда, обезбеђивање донација, легата и поклона, као и многе друге.

Баћовић је навео да ће кључни задаци удружења бити афирмисање младих уметника, медијска промоција књижевног ставралаштва, реактуелизација његошевске и вуковске културне матрице ангажовањем креативних људи, враћање достојанства српском језику и ћирилици, као и афирмисање културне, историјске и научне везе српског народа.

Веза која држи српски народ, истакао је Милутин Мићовић, управо је слојевита његошевска традиција.

„У нашем народу постоји рефлекс Његошевог духа. Ниједна личност у култури нема интегративну улогу као Његош. Он је прошао кроз све своје народно биће и те формуле су пуне ватре и данас. Једнако врију и охрабрују сваког човека који има зрнце небеског ума. На њима почива култура“, додао је он.

Професор Копривица је истакао да је Његош духовна фигура за српски народ, те да је добро да постоји удружење које ће свакодневно подсећати на његову важност.

„Оно што је Немцима Гете, Енглезима Шекспир, Шпанцима Сервантес, то је нама Његош. Он је неисцрпан и колико год да се писало о њему, још увек нам предстоји рад на томе. Ове ствари су саморазумљиве, али некад није на одмет присетити их се. Не говоримо, дакле, само о нашем највећем књижевнику, већ и о духовној фигури. Реч је о ‘његошевском духу’“, истакао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: