Духовна крила

Војислав Гледић

Ноћ се огрнула дебелом тишином,
Откуцаји сата уморно се вуку:
Замро је ритам
Дневнога жагора –
Не могу да смирим пробуђену муку.

Суморно трепере ојећања разна
И дрхтаве чежње снено се протежу:
Низ хладне зидове
Скученог простора –
Упорно ме ноћас са прошлошћу вежу.

Околни се видик станом завршава
Што затвара ваздух устајалог мраза;
Али је немирна
Машта узлетјела –
Духовним крилима до звјезданих стаза.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: