Духовна равнотежа

Пише: Војин Калпачина

Хвала Господу што нас је толико дуго кушао и тако ојачао. Издржали смо све, готово немогуће. Време бесмисла је све више прошлост. Заборавимо на официјелне ставове председника, који тврде да Србија и Црна Гора имају идеалне односе (вероватно су мислили на личне).

Срећом по Уставу и Србије и Црне Горе они немају Бог зна каква овлашћења, осим слања честитки и саучешћа и невољно потписују законе донесене у Скупштини као и указе о разрешењу амбасадора које припрема Влада. Лепо је видети губитника како се копрца, а онда к’о бела лала све потписује. Ако он мисли да је то кохабитација, ето му је. По Уставу политику води Влада. Задњи пример: Бог шаље вакцине из Русије преко Србије у Подгорицу. Божанствен загрљај два највећа званичника, заиста дирљив. Браво за Здравка и Ану!

Не обраћајте пажњу на оне који мисле и тврде да без њих неби било најдрагиценијег дара. По честиткама Новаку за титулу у Мелбурну судите ко то искрено исказује а ко жели да се о њему стекне утисак да је тобоже важан. Најлепша је честитка Здравкова. Ко је пре годину дана могао замислити да ће највећи званичник Црне Горе упутити овако дивне речи тадашњој персони нон грата по мишљењу тада актуелне власти. Хвала Господу! Да ли је Божја промисао тренер Иванишевић, иначе старином од Цетиња. Наравно да Нолету и свима нормалнима није битно како се ко крсти. Важно је да има Бога у себи.

Ноле национале пружа руку свима, не прави разлику ко је какве боје коже и вере, даје своје терене на Дорћолу свима. Једва чекам да га видим у улози Николе Тесле у филму и радујем се његовом сусрету са највећим, Џорданом на голф терену и вечери. Да никог другог немамо, зар најбољи четвороструки спортиста света није довољан разлог за оптимизам.

Уживајмо у чињеници да поред мати Ангелине, мајке Југовића, Његошеве мајке Иване, сада имамо и непоновљиву мати Дијану. За њу немам адекватну реч у овом моменту иако наш језик обилује непресушним богатством речи. Довољно је само чути Новакове речи како о мајци тако и о оцу Срђану, за кога је рекао да је најзаслужнији за његов успех. Сувишно је после речи шампиона било шта говорити о таквој моралној и људској громади и ненадмашном патриоти. Дирнула ме Срђанова прича о томе како је Ноле давао снагу свом деди и продужио му живот за пет шест година. Ноле је молио деду да живи и сачека невероватне успехе. Ноле је у Јасеновом Пољу подигао цркву, наравно подржавао литије и заједно са својим народом дочекао слободу Црне Горе. Ноле је наша икона и светски симбол јунаштва и праведности. Срам било и Србију и Црну Гору које су се у прошлости невиђено огрешиле о њега. Сетимо се Бобе и Брене. Уместо помоћи Тениског савеза и државе, он га проглашава за неталентованог. Додуше, Живојиновић се показао у откривању талента једне кафанске певачице. Таленат неукуса и кича. Но не треба трошити речи на такве.

Чувајмо се од короне, па кад то прође да славимо народски са новом Владом и Скупштином. Подржимо брата Дритана у великом прегнућу примењујући, до зареза, демократске законе и процедуре. Стрпите се сви који сте на правој страни без обзира на различита мишљења. Слушајте Острошког чудотворца! Ваљда се сви слажемо да се 30.августа 2020 год. десило чудо, најмање заслугом нас овоземаљских. Ако је тако, а јесте, чему онда искључивост, сујета, тешке речи… Немојте судити исхитрено. Само Бог суди. Са Господом у нама побеђиваћемо упркос тешком путу. А кад смо то имали лак задатак у историји? Само саборност! Не слушајмо политичаре! Ценимо само експерте. О томе нам је лепо говорио Арчибалд Рајс дивећи се нашем народу и чудећи се катастрофалном нивоу наше политичке елите.

Молимо се Богу за малу Дару која нам сваког дана све више отвара очи о нивоу историјског посртања у новијој историји. Псеудо демократе имају примедбу на уметнички ниво филма, али зато филм у Америци има изузетну гледаност. Чак на крају стижу вести да ће ипак бити уврштен у номинацију за Оскара. А „Qуо вадис Аида“ изгледа испада из трке, чему се ми не радујемо. Иначе знамо Кустуричин однос према Оскару и Холивуду. Ја се са тиме апсолутно слажем. Не греба нама никакав Оскар, већ да Гагин филм испуњава наша срца и разбија фаму о лажима комуниста о братству-јединству. Мало ме брине јунак из Ватикана, еx-амбасадор који нам поручује да ћемо се провести као четници у битци на Неретви. Какав јунак! Црна Гора не треба да брине кад има такву „горску“ силу која уважава само потпис председника Губитника. Та прича није чудна кад знамо ментални склоп тог безбожника.

Он као и сваки параноик има виртуелни страх од оних који другачије мисле и које он сматра издајницима и изродима. Каже да ни мртав неће из Ватикана док председник не потпише указ. А он јадник не зна да ће Губитник к’о бела лала потписати све указе. Срећа за нас да нећемо морати да шаљемо четнике у Ватикан и да неће пасти братска крв.

Нека нам је са срећом!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: