Дуле Vs. Лека
1 min read
Душко Марковић
Пише: Сибин
Амери на Марс послали летилицу која је успјешно фотнула и назад на земљу хитнула пар фотки Црвене планете; у Дубаиу, Кнез зајапурено ђипао уз свој својевремени мегахит „Да ли си икад мене вољела“, или тако нешто, углавном се врти-трешти око питања о постојању и/или непостојању љубави као такве; у главном нам граду, некадашњем Титограду, данашњој Подгорици са његовим све ближим спомеником који је још мало па готов, фали само лобања, током премијерског часа, Душко надрипремијер Марковић, на Лекић Ћакијево Миодрага приговарање како власт само продубљује подјеле и увијек већ тргује вриједностима, одговорио како је екс дипломати и рекреативном рекету регулисан породични плац, и да не види разлог чему таква, побогу, реакција.
У свом стилу, на Дулетово помањкање политичке културе, Лека остао згранут! Одмах му спочитнуо да се и даље чврсто држи полицијског шаблона, и да од тога не мрда; најсигурније се, премијер, осјећа у кожи пандура…
Међутим, премијер Марковић Дуле још једаред поновио: еј, плац више није проблем, те се не морамо вријеђати, и то пред очима јавности, још током премијерског часа. Ама не иде…
Ако сам био – наставља Д. М. – полицајац, то никако не значи да сада као премијер не знам шта значи плац. Регуларан не регуларан, битно да је он изливен…
Као манирист, Лека не воли да збори о материјалним стварима. Избјегава да се – угрубљује у праксису. Држи се лежерно, практикује руку у џеп, често скине, па лагано развученим (описним) покретом, врати цвикере, па опет тако… Неизоставно се, како препознаје код себе, ослања на политичку културу, нарочито док стоји излажући реплику.
Ако зачас тако поставимо ствари, испада да у демократском поретку, ипак није природно да бивши пандур буде садашњи премијер. Што значи да то прије следује једног дипломату, посебно ако се окушавао у тенису, свеједно што није био баш најбољи сервер… Ни – а то Дантеданиловић Горан понајбоље зна – пожртвован дублер (са)играч.
Како било, углавном пандурство, плацеви, политичка (не)култура, обиљежили, између осталог, премијерски час, за кога је, урачунају ли се сви проблеми којих смо богати колекционари, ни година није довољна у елаборирању истих, а некмоли један дан, коме је доста зла његовога. Па био он и уторак…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ћаки је, некоћ, тражио неки бабин плац (своје бабе), а ови му га вратили, али да не излаи на протесте, у вези избора, кад је Мило изгурао Фића на бину. Ајде, што си се смрзо, излази горе.
Сад Дуле опомиње Ћакија за плац. Био ја полицајац или не, али, ти ћити, Ћаки, добио си плац, и ћути. Није, онда, само Пајовић завршавао своје послове. Неко је завршавао, понешто, и са плацевима.
Ћао, Ћаки….
Шушка се шушка,
Мило не воли Душка.
Dule je samo šušnuo ono što smo svi načuknuli još 2013 da dotični Lekić zahvaljujući tom placu nije poveo demonstracije za otetu pobjedu za predsednika C. GORE. Čim Dule šuška ima tu nešto….