„Дунавски Титаник“: Шта се десило тог 9. септембра 1952, када се на дну Ушћа окончало преко 100 живота?

На данашњи дан 1952. године потонуо је брод „Ниш“ и повукао преко 100 живота на дно реке, на Ушћу Саве у Дунав између Великог ратног острва и Куле Небојше.

Према записима из тог времена, ова несрећа одлела је животе 126 жртава, али број погинулих никада није тачно утврђен.

И дан данас, потонуће овог брода сматра се једном од највећих трагедија у историји југословенског речног бродарства.

Брод „Ниш“ је под ударима јаке олује потонуо за свега 3 минута.

Тог 9. септембра Савски мост је био затворен и за пешаке због реконструкције, па је било више путника који су чекали на бродску линију Београд-Земун, те се из тог разлога укрцало више путника него што је предвиђено.

Наиме, иако је капацитет брода био 60 особа, за ту вожњу продато је званично 106 карата, али се верује да је у тренутку потонућа на њему било око 150 људи (неки људи су имали дневне или месечне карте).

Капетан „Ниша“ Фердинанд Нобило је од дежурног службеника захтевао да раније крене за Земун јер је уочио да се спрема невреме, али и због тога што су путници стално пристизали на брод па да не би дошло до превеликог оптерећења.

Како је полиција тада казала, брод је кренуо из Београда у 13:07 часова и до ушћа је допловио нормално, а онда су га захватили јак ветар, киша и град величине кокошијег јајета.

Ветар је у том тренутку дувао брзином већом од 100 километара на час, а капетан је наредио крманошу да окрене прамац према ветру и да брод приближи обали, али сваки маневар је био безуспешан и узалудан.

Невреме је било толико јако да је насукало брод да удари у кеј, а од снаге удара ветра он се преврнуо у 13 часова и 12 минута, односно пет минута након кретања.

Тако се „Ниш“ нашао на дну дубине 14 метара за само три минута.

Према наводима тадашњих медија, већина људи је била заробљена унутар брода јер је претходно хрлила да нађе заклон од невремена.

Ипак, иако су покушавали разбијањем прозора да пронађу спас, људи су се удавили.

Уоркос покушајима спасилачких служби и чамаца да их спасу, јако невреме није дозволило долазак на време, те су се многи већ утопили.

Влада ФНРЈ прогласила је тродневну жалост, а Државни осигуравајући завод издао је саопштење у коме обавештава породице жртава да су сви путници били осигурани, те да ће за сваког настрадалог бити исплаћена одштета од 50.000 динара.

Комисија је донела закључак да ничија кривица не стоји иза ове несреће, те да је брод потонуо због силе природе.

Брод је након тога био познат и као „Дунавски Титаник“.

Он је касније добио ново име “Сента” и пловио је до 1956. године на редовној линији између Смедерева и Ковина, а седамдесетих година исечен је у панчевачком “Бродоремонту“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: