Душко, ни да се чује(ш)!

Пише: др Момчило Д. Пејовић

Живимо у времену интернета, четврте техничке револуције! Можеш да се јавиш „за трен“ са било које тачке „земљине кугле“, да се гледате и комуницирате до миле воље било са најближима, рођацима, пријатељима, другарима, колегама, познаницима, па и онима који те не знају нити се са њима дружиш, а нити си им „и да хоћеш“ (не)какав (не)пријатељ!

По оној народној изреци „кад бријег неће Мухамеду, онда ће Мухамед бријегу“, тако се ја „забринуто“ запитах за здравље „одбјеглог бизнисмена и бјегунца у Лондону“, који није мој пријатељ иако га не мрзим, а богме право ви рећ’ нешто и не волим!

Потпуно сам равнодушан на ту „љубав“, а признаћу да „навијам“ за „одбјеглог бизнисмена“ у његовој цјелокупној „завади“ са дугогодишњим „пријатељем који га се одриче“ односно негира да је ту „икада“ било „пријатељства“, из само једног разлога, а то је: „обећање да ће објавити снимак путне плаве торбе пуне пара из које Мило узима новац (…)“, ако му је (по)вјеровати на ријеч!

Међутим, „одбјегли бизнисмен“ није ни Милов „пријатељ“ иако каже да су „били пријатељи“, мада не знам разлоге због којих га се „господар живота и отац црногорске нације“ тако (о)лако одриче! Знам, према ономе што читам у штампаним и електронским медијима, да су у великој (?) завади од почетка текуће године, дакле нешто више од шест мјесеци „одбјегли бизнисмен“ куне се да неће престати док бившем „пријатељу“ не види леђа или га стави у Спуж!

Поставља се једно неодложно питање: Ко ће сада бити „златни спонзор“ за конгрес ДПС-оваца у новембру мјесецу текуће године, ако већ „одбјегли бизнисмен“ Душко Кнежевић „не може“, јер је „у завади“ са Милом, политичким лидером те „најбројније и најмонолитније“ странке?

Не знам, а много ме не итересује нити сам знатижељан, ни да ли се међусобно много мрзе или по мало воле, макар за опште добро њихове Монтенегро државе, на чијој су визији работали заједничким снагама више од двадесет љета или су и поред свега у још по мало некаквој „пословној љубави“! Они се понајбоље познају и имају лимите њихове мржње или љубави зарад јавности црногорске.

Рекох, ’ајде да приупитам за јуначко здравље „одбјеглог бизнисмена у Лондону“, како подноси ове врућине, које су захватиле и западноевропске земље па и његову чији је држављанин? Има ли посла и шта ради у овим врелим љетњим жегама, када се већ готово два мјесеца не јавља својим црногорским „гледаоцима и слушаоцима“? Да није макар скокнуо до Сен Тропеа, Монака, Монте Карла, Девичанских острва, Дубаија и тако даље, некада омиљених дестинација заједно са бившим „пријатељем“?

Тачно је, унапријед нам је најавио да ће направити „љетњу паузу“ све до „вруће и турбулентне јесени“, коју нам обећа(ва) по ко зна који пут, и у недоглед одлаже приказ(ивање) „снимак путне плаве торбе (…)“! Добро би било да обећаног „кеца“ заиста има у рукаву, али ми се чини да ће се та работа изјаловити ако већ није, а окаснио јесте подебело! Да ли ће успјети да на вријеме стигне „Заједно до слободе“ са својом „европском партијом“ која је у процесу формирања-настајања?

Треба „одбјеглог бизнисмена“ разумјети да га је даноноћни рад цијелих претходних шест мјесеци исцрпио и да му је потребан предах и дужи временски годишњи одмор како би могао даље истрајати на обећањима и наставити борбу на „свргавању“ дојучерашњега „пријатеља“!

Од укупне расположиве документације са око „200 сати материјала“ његови стручни тимови никако да избаце макар још једну „коверту“ или нешто слично, а писма која упућује на разноразне „међународне адресе“ су слаба вајда, која би га могла спасити изручења истражним и правосудним органима Црне Горе.

С обзиром, како рече, да је потрошио-испуцао „муницију“ на самоме „почетку“ године једини му је спас његов „кец из рукава (…) снимак (…) путне торбе са новцем (…)“, који „темпира(м) за неки велики догађај (…)“!

Остаје нам да чекамо на „врућу и турбулентну јесен“ у којој ћемо коначно сазнати да ли ће му „снимак плаве торбе (…)“ сачувати главу и спријечити да буде испоручен органима гоњења по црвеној потјерници Црне Горе?

На крају рекао бих, све више убјеђенији, да је све претходно учињено од стране „одбјеглог бизнисмена“ и невољног Миловог „пријатеља“ био пробни балон који се завршио неуспјешно и то само његовом кривицом и његовога „радног и адвокатског тима“, слабом процјеном, лошом тактиком и нејасном стратегијом! А што ако му је то и био алиби за бијег у Лондон?

Не искључујем ни „зрно сумње“ да би могао све бити „договор“, макар прећутни, између њега и „невољног пријатеља“, сличан ономе „здравственом стању … и лијечењу Светозара Маровића у Београду (…)“, којега нико од црногорских истражних и судских органа не потражује или не зна(ју) да саставе захтјев за изручење! Чудна нека „пракса и правничко знање и умјеће судија“ који раде у црногорскоме судству!

Да не заборавим и још једног, такође, „одбјеглог“ или „здравствено обољелог“ Веселина Мујовића, који је у потпуности предат забораву, барем што се тиче црногорских истражних органа, полиције и свих оних који би морали по службеној дужности да благовремено реагују да којим случајем не застари наведени предмет!

Да није још „одбјеглог бизнисмена Дејана Лакића“, за којим црногорски истражни и судски органи неуморно „трагају“, а човјек им је „испред носа“ и још им јасно и гласно даје адресу (Србија – Београд) на којој га могу наћи, који нам свакодневно даје разне фактуре и именује особе огрезле у криминалу и преварама, ова љетња пауза била би „нерадна и јалова“ за оне који су по службеној дужности одговорни да штите имовину и (ус)правни поредак!

Прочитајте још:

Берачи бубрега

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: