Два документа из Архива Светоуспенског манастира Савина код Херцег Новог – новија грађа

Пише: Горан Комар

Овим путем доносим два документа која су сачувана у манастирској архиви. Документа ћу пружити у цјелости. Оба је, манастирима у опсегу митрополије Црногорско-приморске, упутио митрополит Јоаникије (Липовац) који је и сам од комуниста пострадао на завршетку Другог свијетског рата.

Додатни коментари овим циркуларним писмима нису потребни. Манастир Савина доживио је тешке тренутке у периоду италијанске окупације Боке Которске. Већ на прелому 1941/42. године, игуман јеромонах Борис Кажанегра, родом из Паштровића, пружио је отпор италијанским властима које су истакле захтјев за вршење службе у Великој цркви манастира Савина за потребе италијанске солдатеске. Игуман Борис образложио је своје одбијање чињеницом да у граду Новом постоје римокатоличке цркве које треба да послуже у такве сврхе. Није то, међутим, био крај притисцима.

Секретар италијанског префекта Боке, Родолфо Валенти, тражио је да игуман преда двије повеље угро-влашких војвода Басараба подјељене манастиру Тврдош код Требиња, а по захтјеву савезничке румунске владе. Игуман је одбио да преда повеље и сакрио их је у једну сигурну кућу у Новом.

На крају, стигао је ултимативни захтјев за исељење из манастира. И то је игуман Борис одбио. Најопаснији притисак доживио је од једног херцегновског кнеза (у томе периоду установа кнеза је и укинута). Игуман Борис на крају је ухапшен и спроведен у концентрациони логор на Липарима код Сицилије гдје је тамновао годину и по скупа са свештеницима оцем Николом Мандићем и Ником Милошевићем.

О манастиру се за то вријеме бринуо његов земљак прота Саво Рађеновић. Отац Никола Мандић, из села Камено код Херцег Новог, био је војни свештеник. Он је сахранио поручника бојног брода Милана Спасића одржавши најкраћи и од италијанских власти забрањени говор, ријечима: „Слава ти нови Синђелићу“.

До прољећа 1942. године нарастао је у интензитету комунистички терор у Боки Которској. Већ је пало много невиних жртава. Одавна су пале прве жртве у Вилусима и Грахову гдје је поуздани извршилац Брозове партије Сава Ковачевић стријељао озбиљан број завичајних и угледних личности. Такође и на ужем простору залива.

У то вријеме на снази је било правило: ако ниси с нама, ти си против нас. Догађаји у ширем рејону Грахова у прве двије ратне године директно ће утицати на збивања у Боки 1943. године која се сматрају кључним за освјетљавање позадине политичких токова у овом крају у читавом ратном пероду.

Док. 1.

Православни митрополит
Црногорско – приморски

М. Бр. 526
27/14 априла 1942

Цетиње

Архијерејским намјесницима и управама манастира

Свима у Епархији

Ставите до знања свештенству да на Спасовдан 14/1 маја о.г. иза литургије одржи парастос жртвама комунистичког терора у свима парохијским и манастирским црквама  наше Епархије. На парастосу ће свештеници одржати говор о поменутим болним жртвама.

Док. 2

Православни митрополит
Црногорско – приморски
Јоаникије

24 – VIII/ 6 – IX 1942

Управи манастира Савине

Савина

Безбожничка рука у четири св. храма ове парохије уништила је све тако да ничег потребног за св. Богослужење није остало. Заједничка молитва данас је потребнија више него икада, али на велику жалост највећи дио парохијана немају се гдје окупити да заједнички узнесу молитве Свевишњем Творцу.

У сва четири храма остали су само повријеђени иконостаси и ништа друго. Данас су такође прилике да се за св. храмове не може нигдје ништа набавити а народ је вољан да их посјећује и да се Богу моли. Знaјући да имућнији манастири и св. храмови имају увијек понешто за расход па се братски и топло моли цијењени наслов да нам у овим приликама омогући да се поново у истима после дуже времена приспије св. служба Божија.

У нади на братско разумјевање унапријед топло благодарим.

Парох
Војин Стојановић свештеник

печат
облик: округли
натпис: Православна парохија Морињска

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: