Два млађа мушкарца за годину дана умрла у ургентном након смањења желуца у Турској

Двојица млађих пацијената преминула су у Ургентном центру у Београду у претходних годину дана од компликација након операције смањења желуца у Турској. Велики број пацијената, мотивисаних знатно нижом ценом и брзином одласка на захват, без добре информисаности и припреме иду у Турску преко агенција у којима и нема медицинског особља, а потом се враћају у Србију препуштени сами себи.

И онда се дешавају компликације које су, нажалост, и однеле животе, каже за Курир доц. др Огњан Скробић, начелник одељења за бенигна обољења једњака Клинике за дигестивну хирургију (Прве хируршке клинике) Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС).

Операција смањења желуца у Турској, коју је могуће урадити и за око 3.000 евра, хит је међу нашим људима. У Србији је у приватним клиникама знатно скупља. А многи и не покушавају, најчешће из незнања или неинформисаности, иако је и то могуће, да је ураде преко здравственог осигурања у Центру за лечење гојазности у УКЦС. Али многи и неће да пролазе дуготрајне и опсежне преоперативне процедуре у Центру, неопходне ради извођења безбедне операције.

– У Турску углавном одлазе преко агенције чије је оглашавање и давање информација пацијентима врло проблематично и неетичко. Додуше, тамо где иду има и солидних хирурга, али је сама та инстант процедура више него спорна. Пацијенти одлете у Турску, виде хотел, следи крстарење Босфором, па их тај дан приме у болницу. Прођу неку базичну припрему и лежу на сто. Гастроскопију (ендоскопско снимање желуца), што је јако битно, им и не раде. Заправо кажу да ће наводно то да им ураде кад их успавају, што је тек нонсенс. Углавном изнајмљују салу ноћу, јер је јефтинија, па у осам увече почну са операцијама, које трају до јутра. И хирургу дође десет пацијената, које први пут види – објашњава др Скробић.

ВРСТЕ ОПЕРАЦИЈА СМАЊЕЊА ЖЕЛУЦА

– сужавање желуца или тзв. слив (слееве) гастректомија – најчешћа, скине се део желуца који се шири, што ограничава унос хране

– премошћивање желуца, тзв. бајпас (бyпас) – друга најчешћа процедура, остави се мали део желуца, који се споји с танким цревом, и то најчешће код пацијената којима не може да се регулише повишен шећер у крви и који имају рефлуксну болест (враћа им се садржај из желуца)

– САДИ-С – почели 2023. да раде у УКЦС, кад се уради слив, па се пресече дванаестопалачно црево и споји с танким цревом, ради се код пацијената који имају и велику телесну тежину и врло тешку шећерну болест

КО МОЖЕ НА ОПЕРАЦИЈУ

– доња граница је 18 година (изузетно млађи од 18, уз одобрење конзилијума и сагласност родитеља)

– горња граница је 65 година

– индекс телесне масе већи од 35

– индекс телесне масе већи од 30 ако има проблеме са срцем, шећером, притиском, плућима или/и више неуспешних покушаја дијета

ЛЕЧЕ И ДРУГА ОБОЉЕЊА

Баријатријска хирургија, објашњава др Скробић, није одлична само за лечење гојазности него и пратећих болести.

– Значајним смањењем телесне тежине помоћу баријатријске хирургије, ти људи не лече само гојазност, већ и обољења која је прате: шећерну болест, повишен крвни притисак, проблеме с кретањем, локомоторним апаратом, полицистичне јајнике, плућна и срчана обољења

Пацијенти после два дана излазе из изнајмљених болничких соба, а већ трећи дан лете назад за Србију.

– И после тог трећег, четвртог дана, кад се врате у Србију, не знају шта да раде. Добију неке основна упутства како и шта да једу, а ако се јави било какав проблем, практично су препуштени сами себи. Много пацијената нам се јављало с компликацијама. Прво долазе кад имају мучнине после операције које мало дуже трају и могу бити или последица функционалног прилагођавања на ново стање или компликације тог тзв. увртања слива (сужења) желуца.

Најгоре што може да се деси јесу хируршке компликације, међу којима је најчешће попуштање шава (шавне линије) на желуцу, истиче проф. др Павле Грегорић, директор Клинике за ургентну хирургију УКЦС и баријатријски хирург.

– Попусти та тзв. стаплерска линија, шавна линија на месту где је желудац сужен, па се садржај из желуца излива у трбух и врло брзо долази до тешког запаљења трбушне марамице и последично развоја сепсе. Симптоми су температура, бол, лоше опште стање, малаксалост, а често долази и до других компликација, међу којима могу бити и респираторне, па и отказивање бубрега. Ако се то одмах не реши, а најбоље је реаговати у прва 24 сата, долази до тзв. протраховане сепсе која се тешко лечи – наглашава др Грегорић и додаје:

– Нажалост, двојица пацијената старости између 30 и 40 година, који су били изузетно гојазни, индекс телесне масе им је био већи од 45, јавили су нам се у Ургентни центар између петог и десетог дана од операције у Турској. Дошли су у веома тешком општем стању, животно угрожени. Дијагностички смо их обрадили и видели да је реч о попуштању те шавне линије. Али, нажалост, већ су имали узнапредовалу сепсу, где ни поред хитно примењеног лечења, и хируршког и анестезиолошког и антибиотског третмана нисмо више били у могућности да им помогнемо.

СЛУЧАЈ МИЉАНЕ КУЛИЋ

Један од најпознатијих случајева у јавности у последње време, кад је кренуло наопако с Турском, јесте случај ријалити звезде Миљане Кулић, коју је лечио управо др Грегорић и цео тим Клинике за ургентну хирургију УКЦС због компликација које су настале након баријатријске операције у Турској.

– Пацијенткиња је дошла код нас у јако тешком општем стању због потенцијално смртоносне компликације тромба у великом венском крвном суду у трбуху, коју смо успешно санирали након дуготрајног и захтевног лечења у нашој установи – каже др Грегорић.

ПЛАЋАЈУ И РЕОПЕРАЦИЈУ

Др Скробић додаје да пацијенти оперисани у Турској неретко долазе и на реоперацију.

– Имао сам пацијенткињу коју сам реоперисао јер јој се уврнуо тај сужени желудац, није могла ни кап воде да прогута. Значи платила је приватно и реоперацију. Ето још једног показатеља да инстант решење никад није добро – објашњава др Скробић.

Оба пацијента су била гојазна и за операцију из домена ове тзв. баријатријске хирургије. Али то нису ни покушали да реше у Центру за лечење гојазности УКЦС, у коме сваке године ураде између 80 и 100 хируршких процедура.

– Сви који имају проблем с прекомерном килажом могу да дођу у УКЦС, али морају да испоштују протокол и преоперативне припреме. Најпре морају да покажу вољу да смршају, да иду редовно код дијетолога, ендокринолога, а у ту припрему су укључени и психијатар, кардиолог, пулмолог. Потом на конзилијуму нашег центра сви заједно одлучујемо ко је прави кандидат за операцију. Тек тада се креће са ултрарестриктивном исхраном у наредних три до четири недеље како би се организам припремио за постоперативни ток – наводи др Грегорић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: